Колона стигла у Бриjесницу Колона од неколико стотина учесника марша „Стазама егзодуса 2015“ прешла jе Бриjесницу на Озрену идући ка насељу Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 20 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће, долине риjеке Криваjе и jужног Озрена.   Један од организатора данашњег марша Љубинко Ђурић рекао jе Срни да у колони, осим грађана из Биjељине, Српца, Прњавора, Модриче, Дервенте, са добоjског подручjа и припадника Оружаних снага БиХ, маршираjу и градоначелник Добоjа Обрен Петровић и предсjедник Скупштине општине Србац Зоран Ђукић.   Ђурић jе истакао да пада киша мањег интензитета коjа не представља проблем учесницима марша.   Риjеч jе о

Марш стазама егзодуса Више од неколико стотина учесника марша „Стазама егзодуса 2015“ упутило се jутрос из села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 20 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће, долине риjеке Криваjе и jужног Озрена.   Риjеч jе о „камионском путу“ коjи иде правцем Бриjесница – Малчићи – Кврга – Прокоп – Боровци – Лозна, коjим су Срби из Возуће и долине Криваjе бjежали од припадника такозване Армиjе БиХ и плаћеника из исламских земаља коjи су протjерали комплетно српско становништво са ових простора.   Долазак и окупљање учесника у Стогу планирано jе око 15.00 часова. У

Миленко Савановић на Академиjи у Добоjу Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе данас у Добоjу да jе над српским становништвом са подручjа Возуће, долином риjеке Криваjе и Озрена, почињено свjесно и намjерно етничко чишћење. „То су догађаjи коjи се не смиjу заборавити и наша прошлост, ако jе добро не савладамо, неће бити визиjа за будућност“, рекао jе Савановић на свечаноj академиjи у Добоjу посвећеноj сjећању на страдање Срба на Озрену и Возући. Он jе подсjетио да jе, према статистичким подацима, у Возући 1971. године проценат српског становништва био 98 одсто, 1981. године 74 одсто, 1991. године 67 одсто, а данас свега два одсто. „Никада нисам

Увели су нас у салу гдjе сам видjела наше воjнике голе до паса коjе су тукли у локвама крви. Нас три жене су издвоjили, наредили да се скинемо, ставимо руке на потиљак и наслонимо на зид… Преко мегафона се чуло: „Сакибе Махмуљине, остварио си своj циљ… одсиjецаjте им главе, закопаjте четнике…“   Муатез Билах – командант одреда Ел муџахедин Пише: Александар ЛУКИЋ Саговорница Срне jедна jе од три Српкиње коjе су, након што су их 11. септембра 1995. године заробили припадници Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ и одреда „Ел муџахедин“, преживjеле егзодус у сеоском дому у Кестенима, логору Каменица, те кампу муџахедина у Побриjежђу код Гостовића. У селу Кестен, након

„Као у партизанским филмовима о Ниjемцима, построjени у шпалиру и узвикуjући `Алаху екбер`, `Текбир` према нама се кретала муслиманска воjска, пуцаjући“, истиче Цељар… Неки су спомињали да смо поткусуривање за Сребреницу… Пише: Александар ЛУКИЋ Добоjлиjа Јосип Цељар, након што jе заробљен као припадник Добоjске бригаде у околини Лозне 10. септембра 1995. године, одведен jе у затвор у Тузли гдjе jе након испитивања осуђен на 13 година затвора, а потом ослобођен у марту 1996. године. Мобилисан у септембарскоj смjени Добоjске бригаде, Цељар, Хрват по националности, затекао jе узнемирене саборце на одбрамбеним линиjама у Возући неколико дана уочи муслиманске офанзиве „Ураган“, од коjих су неки напуштали ровове и одлазили. „По доласку затекао сам видно комешање