arrow up
Oskrnavljena_spomen_ploca_na_Crnom_vrhu_kod_Zvornika.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА НА ЦРНОМ ВРХУ

Оскрнављена спомен-плоча на Црном врху код Зворника Парастосом и полагањем виjенаца на Спомен-плочу, сутра ће на Црном врху код Зворника бити обиљежено 23 године од страдања 11 припадника Воjске Републике Српске (ВРС), полицаjаца и цивила, коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убили сребренички муслимани. Према програму обиљежавања, парастос ће бити служен у 11.00 часова, након чега ће бити положени виjенци на Спомен-плочу коjа jе подигнута на мjесту страдања, саопштено jе из Одбора за обиљежавање 23 године од дана страдања на Црном врху. Спомен-плоча на Црном врху постављана jе 10. септембра 2010. године и први пут jе оскрнављена шест дана након постављања, а у истоj години поново jе оскрнављена

Muatez_Bilah.jpg

Свједочење Српкиње заробљене у муџахединском логору

Увели су нас у салу гдjе сам видjела наше воjнике голе до паса коjе су тукли у локвама крви. Нас три жене су издвоjили, наредили да се скинемо, ставимо руке на потиљак и наслонимо на зид… Преко мегафона се чуло: „Сакибе Махмуљине, остварио си своj циљ… одсиjецаjте им главе, закопаjте четнике…“   Муатез Билах – командант одреда Ел муџахедин Пише: Александар ЛУКИЋ Саговорница Срне jедна jе од три Српкиње коjе су, након што су их 11. септембра 1995. године заробили припадници Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ и одреда „Ел муџахедин“, преживjеле егзодус у сеоском дому у Кестенима, логору Каменица, те кампу муџахедина у Побриjежђу код Гостовића. У селу Кестен, након

Princip_sprzene_zemlje_Medacki_dzep_poslije_napada_hrvatske_vojske.jpg

22 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У МЕДАЧКОМ ЏЕПУ

Данас се навршаваjу се 22 године од страдања Срба у акциjи хрватске воjске „Медачки џеп“ у коjоj jе, по принципу „спржене земље“, убиjено 88 Срба и спаљена три села. Тим поводом парастос за погинуле Србе биће служен у 11.00 часова у Цркви Светог Марка у Београду, у организациjи Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“. У Медачком џепу хрватска воjска извршила jе агресиjу на српска подвелебитска села Почитељ, Дивосело и Читлук код Госпића. Убиjено jе 88 лица српске националности, од коjих 36 цивила. Међу убиjенима jе и 17 жена, те 26 лица стариjих од 60 година, док се за 14 jош трага. У акциjи ниjе било рањеника, што упућуjе на

Старица измасакрирана у Медачком џепу

Хрвати још нису спремни да се суоче са прошлошћу

Хрватска ни 24 године након злочина над Србима у воjноj акциjи „Медачки џеп“ ниjе спремна да се суочи са тамниjом страном своjе недавне прошлости, саопштено jе из Документационо-информационог центра „Веритас“. Из „Веритаса“ наводе да то показуjе ослобађање хрватског генерала Рахима Адемиjа, изрицање минималних казни Мирку Норцу и Велибору Шолаjи, одбрана са слободе официра Јосипа Крмпотића и његовог саборца Јосипа Мршића, непроцесуирање адмирала Давора Домазета и многих других учесника у овоj акциjи. „Хрватска тиме одвраћа прогнане Србе од враћања у пуста и шикаром обрасла села Медачког џепа, код Госпића, а с обзиром на то да jе 1. jула 2013. године постала чланица ЕУ, мала jе шанса да ће адмирал Домазет бити

Возућа Фото: Press

ЦЕЉАР: БИЛО ЈЕ КАО У ПАРТИЗАНСКИМ ФИЛМОВИМА О НИЈЕМЦИМА

„Као у партизанским филмовима о Ниjемцима, построjени у шпалиру и узвикуjући `Алаху екбер`, `Текбир` према нама се кретала муслиманска воjска, пуцаjући“, истиче Цељар… Неки су спомињали да смо поткусуривање за Сребреницу… Пише: Александар ЛУКИЋ Добоjлиjа Јосип Цељар, након што jе заробљен као припадник Добоjске бригаде у околини Лозне 10. септембра 1995. године, одведен jе у затвор у Тузли гдjе jе након испитивања осуђен на 13 година затвора, а потом ослобођен у марту 1996. године. Мобилисан у септембарскоj смjени Добоjске бригаде, Цељар, Хрват по националности, затекао jе узнемирене саборце на одбрамбеним линиjама у Возући неколико дана уочи муслиманске офанзиве „Ураган“, од коjих су неки напуштали ровове и одлазили. „По доласку затекао сам видно комешање

Ratko_Mladic_003.jpg

Канадски генерал на суђењу Младићу: Граната на Маркале испаљена са положаја Армије БиХ

Канадски официр Џон Расел рекао jе на суђењу генералу Ратку Младићу да се у фебруару 1994. године ниjе могло утврдити ко jе испалио гранату на пиjацу Маркале у Сараjеву, али да jе његово лично увjерење да jе долетjела са положаjа Армиjе БиХ. Ратко Младић у судници Хашког трибунала Расел, коjи jе сведочио у одбрану генерала Младића, у то време службовао jе у снагама УН у Сараjеву, а на дан експлозиjе учествовао jе у истрази и анализирао кратер од гранате на Маркалама. Маjор Расел посвjедочио jе да jе су резултати истраге показали да су “гранату могле испалити обjе зараћене стране”. – И Воjска РС и Армиjа БиХ су имале положаjе у правцу из коjег

Tomislav_Mercep.jpg

„СЛУЧАЈ МЕРЧЕП“ ИЛИ ЈОШ ЈЕДНО ШМИНКАЊЕ ЗЛОЧИНА

Мерчеп тврди да ниjе командовао своjом jединицом?! Саучесници тврде да jе Михаjло Зец убиjен „случаjно“. Свjедоци се не сjећаjу имена убиjених… Томислав Мерчеп Приредио: Ненад ТАДИЋ Све више свjедока на суђењу Томиславу Мерчепу, оптуженом по командноj одговорности за злочине над Србима на подручjу Пакрачке Пољане, Загреба и Кутине 1991. године, почиње да „пати од амнезиjе“ или тврди да Мерчеп ни за шта ниjе одговоран.   Штавише, све чешће се чуjу тврдње да су Мерчепови људи убили загребачког Србина Михаjла Зеца „случаjно и у биjегу“.   Бивши потпредсjедник Владе Андриjа Хебранг ниjе се ни поjавио на загребачком Жупаниjском суду као свjедок на суђењу Мерчепу, бившем помоћнику министра унутрашњих послова.   Хебранг jе требало

Pripadnici_tzv_Armije_BiH_ulaze_u_Vozucu.jpg

ПУКОМ СРЕЋОМ ПРЕЖИВИО ЗАРОБЉАВАЊЕ ОД МУЏАХЕДИНА

Сестра ме jе молила да jе убиjем jер смо знали да смо опкољени, нисам могао да пуцам ни на њу нити на себе. Припадници тзв. Армиjе БиХ улазе у Возућу Пише: Александар ЛУКИЋ Припадника Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде Душка Глигорића у нападу на Возућу заробили су припадници такозване Армиjе БиХ и одреда „Ел муџахедин“, и само га jе пука срећа спасила да преживи вишемjесечно заробљеништво у Кестенима, Бановићима и Тузли, за време коjег jе пребиjан и мучен. Глигорић jе као двадесетосмогодишњак заробљен 11. септембра 1995. године. Ослобођен jе 24. марта 1996. године. Заробљен jе око 16.00 часова у селу Кестени, крећући се у групи са 11 сабораца и цивила током

Недељко Митровић

УВРСТИТИ У ДОГАЂАЈЕ ОД РЕПУБЛИЧКОГ ЗНАЧАЈА

Недељко Митровић Обиљежавање страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће 10. септембра Влада Републике Српске требало би да уврсти међу догађаjе од републичког значаjа, изjавио jе Срни предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.   „Ми смо то почели обиљежавати приjе 10 година поводом Међународног дана несталих, а посебно смо хтjели прихватити таj датум зато што jе он требало да буде од међународног значаjа“, рекао jе Митровић.   Страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће у септембру 1995. године, навео jе он, представља примjер локалног геноцида jер су убиjани сви без икакве селекциjе.   Митровић сматра да би било оправдано тражити да

Парастос

Парастос у Колима, Голешима и Карановцу

  У бањалучким мjесним зjедницама Кола и Голеши данас jе служен парастос за 37 погинулих и несталих бораца Воjске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. свиjеће Предсjедник Предсjедништва Борачке организациjе града Бањалука Горан Рогић изjавио jе да ће Борачка организациjа док год постоjи сjећати се погинулих сабораца коjи су дали своj живот за Републику Српску. „То jе наша наjвећа обавеза, jер на таj начин чувамо успомену на њих, а самим тим и Републику Српску коjу смо створили“, закључио jе Рогић. У МЗ Кола у храму Вазнесења Господњег служена jе света литургиjа и парастос, а код спомен-обиљежjа погинулим борцима ВРС положени су виjенци. Парастосу су присуствовали представници града Бањалуке, командант Трећег пjешадиjског /Република

Pomen_u_Stanarima.jpg

Станари- Помен за 283 погинула борца

У општини Станари данас jе служен помен за 283 борца Воjске Републике Српске са подручjа Станара погинула у Одбрамбено-отаџбинском рату и положени су виjенци на спомен-обиљежjа. Станари – помен                 Фото: СРНА Парох Станислав Рађен рекао jе након литургиjе у парохиjскоj цркви Свете Петке Параскеве да се данас одаjе помен борцима коjи су дали живот бранећи своjе домове, а не за туђе интересе и у страним земљама. „Сваки споменик, па и онаj мали jе велики, jер jе посвећен онима коjи су дали оно наjвриjедниjе што су имали – своj живот“, истакао jе парох Рађен. Делегациjа општине Станари положила jе виjенце на спомен-обиљежjа, а према риjечима мjештанина и народног посланика  Горана Јеринића, оваj

Министар Миленко Савановић

ЗЛОЧИН У ВОЗУЋИ ИМА ЕЛЕМЕНТЕ ГЕНОЦИДА

  Ни након 20 година злочини над Србима у Возући и Озрену нису процесуирани, а то jе посљедица тога што су Суд и Тужилаштво БиХ у функциjи бошњачке политике у Сараjеву. Очекивана jе инициjатива Завичаjног удружења Завидовићана да суђење за ове злочине буде пребачено у суд у Добоjу jер су с правом изреволтирани нерадом правосуђа БиХ. Миленко Савановић Разговарао: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио да jе у протеклом рату у Возући почињен незапамћен злочин над српским народом, коjи има елементе геноцида. „На Возућу су били дошли некакви муслимански ратници за коjе тада нико ниjе знао ко су, шта су, ни каквом су идеологиjом

Novinar_Niko_Djuric.jpg

ЂУРИЋ: 139 ДАНА У ТУЗЛАНСКИМ САМИЦАМА

Чувари су се хвалили да су заробљеним Србима прво сjекли jедно по jедно уво, а затим вадили гркљане, чиме су доказивали колико су их побили. Новинар Нико Ђурић Пише: Сњежана ЛЕПИР Иако jе прошло 20 година од његовог заробљавања на возућком ратишту, новинар Нинко Ђурић из Прњавора сjећа се сваког дана проведеног у муслиманским казаматима, сваког имена оних коjи су га мучили, сваког свог саборца и сапатника. Ђурић jе заробљен на Озрену 12. септембра 1995. године, а слободу jе угледао 24. марта 1996. године, иако су према Деjтонском споразуму сви ратни заробљеници требало да буду пуштени мjесец дана након његовог потписивања. „У заробљеништву сам провео седам мjесеци, од чега 139 дана у

Ilija_Saula.jpg

ИНТЕРВЈУ: Илија Шаула, песник – Страдање и сеобе

Трагични догађаjи у српскоj историjи су, нажалост, чести. Губици људства и териториjе су наше болно искуство. Често њихово обележавање зависи од свести и напора поjединца, не увек и државе, коjа се тек накнадно укључи, као што jе случаj са обележавањем годишњице страдања и изгона Срба у злогласноj Олуjи, када jе протерано 250.000 Срба из Хрватске, а многи су нетрагом нестали. Оно мало Срба што jе jош остало у Хрватскоj застрашуjе се на разне начине. Скидање ћириличних натписа у Вуковару само jе додавање соли на незацељене српске ране.  – Петог августа 1995. године, уз помоћ и подршку САД у опреми, обуци и авиjациjи, Срби су били очишћени са свог историjског тла,

Alija_Izetbegovic_sa_vodjama_odreda_El.jpg

НИКО ОД ОДРЕДА „ЕЛ МУЏАХЕДИН“ НИЈЕ ОСУЂЕН ЗА ЗЛОЧИНЕ

Алиja Изетбеговић са вођама одреда “Ел муџахедин“ Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић рекао jе Срни да нико од припадника одреда „Ел муџахедин“ ниjе осуђен због злочина почињених над Србима у Возући и на Озрену 1995. године. Коjић наглашава да се непроцесуирањем злочина над Србима у Возући и на Озрену настоjи маргинализовати не само учешће страних ратника у редовима такозване Армиjе БиХ, него и одговорност наjвиших бошњачких воjних, полициjских и цивилних структура коjи су учествовали у њиховом довођењу у БиХ и страшним злочинима коjи су починили над ратним заробљеницима. „Нико ниjе одговарао за њихово довођење. Они су чинили садистичке, распрострањене злочине на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Очи дечака

На самом крају јужног, албанског дела Косовске Митровице, крај магистрале која од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.