Отаџбински рат Архиве - Страница 300 од 504 - Јадовно 1941.

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба

4. март 2016.

Удружење расељених “Срби сарајевске регије” из Братунца вечерас је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом “Егзодус суза-егзодус слободе”. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало. – Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену – истакао је Бандука. Он је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење,

Јуришић ослобођен отужби

4. март 2016.

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио Илију Јуришића оптужби за ратни злочин јер није било доказа да је наредио напад на колону војника ЈНА која се повлачила из Тузле у мају 1992. године, објављено је данас на сајту тог суда. Овом одлуком поништена је првостепена пресуда Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Јуришић био осуђен на 12 година затвора. У образложењу Апелационог суда наводи се да је првостепени суд пресуду донио на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега би ова пресуда морала да буде укинута, али како је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Апелациони суд био је обавезан да сам

Бранитеље боли истина о масакру

4. март 2016.

У Хрватској се протеклих дана не стишава бура у вези с данским документарним филмом „15 минута – Масакр у Двору“, који говори о једном од најбруталнијих злочина у време хрватске офанзиве „Олуја“, кад је убијено девет штићеника психијатријске установе. Злочин за који нико није одговарао. Филм у Хрватској није приказан, али они који су га видели, пре свега представници бранитеља, сматрају га антихрватским. Посебно су изнервирани због чињенице да је Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ) са 250.000 куна (нешто мање од 33.000 евра) суфинансирао пројекат који, како сматрају, има за циљ да одговорност данског батаљона Унпрофора који није спречио злочин, пребаци на хрватску војску. Филм је после учешћа на фестивалу премијерно

Обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

4. март 2016.

Удружење избјеглих “Срби сарајевске регије” из Братунца обиљежиће данас и сутра двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума. Ово удружење окупља избјегле сарајевске Србе који су се населили и живе у Братунцу и Сребреници. У братуначком Културном центру данас у 19.00 часова биће одржана академија на којој ће се говорити о страдању сарајевских Срба и подсјетити на голготу кроз коју су прошли приликом исељавања са својих огњишта након 36 одбијених непријатељских офанзива. Не желећи да остану под муслиманском влашћу сарајевски Срби су напустили своја одбрањена вјековна огњишта и имовину кренувши у неизвјесност да би живјели у слободи која им је вриједнија од све имовине. Осим

Саслушана Војинка Павловић о страдању цивила из братуначког села Липеновићи

3. март 2016.

У канцеларији Тужилаштва за ратне злочине БиХ у згради Основног суда у Сребреници данас је о страдању цивила из овог мјеста у јулу 1995. године саслушана свједок Војинка Павловић /67/ из братуначког села Липеновићи код Кравице. Павловићева је дугогодишњи дијабетичар и тешко се креће, али се одазвала на позив Тужилаштва у пратњи сина Војина. Она тврди да је изненађена овим позивом и темом о којој је дала изјаву, јер је цијело вријеме рата провела у Србији гдје се налазила и у јулу 1995. године. “Муслиманске снаге из Сребренице и околних села попалиле су наше село још у мају 1992. године када сам са породицом избјегла у Прњавор код Шапца. У

Обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

3. март 2016.

Удружење избјеглих “Срби сарајевске регије” из Братунца у наредна два дана обиљежиће двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума. Ово удружење окупља избјегле сарајевске Србе који су се населили и живе у Братунцу и Сребреници. Сутра у 19.00 часова у братуначком Културном центру биће одржана академија на којој ће се говорити о страдању сарајевских Срба и подсјетити на голготу кроз коју су прошли приликом исељавања са својих огњишта након 36 одбијених непријатељских офанзива. Не желећи да остану под муслиманском влашћу сарајевски Срби су напустили своја одбрањена вјековна огњишта и имовину кренувши у неизвјесност да би живјели у слободу која им је вриједнија од све имовине.

Брод – Парастос за 48 погинулих српских бораца

3. март 2016.

У мјесној заједници Бродско поље 1, код спомен-обиљежја испред Основне школе “Свети Сава” данас је служен парастос за 48 погинулих српских бораца са подручја ове мјесне заједнице. Прастос је организовала општина Брод у сарадњи са општинском Борачком организацијом. На данашњи дан 1992. године у послијеподневним часовима, преко моста који повезује Брод и Славонски Брод у Хрватској прешао је велики број тешко наоружаних хрватских војника. Први напад је почео поред магистралног пута Брод – Дервента, тачније у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде заузеле центар града. Истог дана у вечерњим часовима рањен је тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.

Брчко: Суђење за злочине над српским цивилима 4. априла

2. март 2016.

Основни суд Брчко дистрикта заказао је за 4. април почетак суђења Мирсаду Ахметбашићу за злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима. На статусној конференцији, тужилац Радмило Ивановић рекао је да планира позвати 21 свједока и два вјештака, те уложити материјалне доказе, јавио је Бирн. С обзиром на то да су неки од свједока умрли, обољели или су недоступни, Ивановић каже да ће њихови искази бити прочитани. Ахметбашићев бранилац Мирсад Исламовић рекао је да одбрана планира позвати мање од 10 свједока. Ахметбашић је оптужен да је, као припадник 108. бригаде Хрватског вијећа одбране, у више наврата психички и физички злостављао затворене цивиле и ратне заробљенике српске националности које је обезбјеђивао као

Документарац о масакру у Двору на Уни враћен на дораду

2. март 2016.

Документарни филм ’15 – минута – Масакр у Двору’ рађен у данско-хрватској копродукцији враћен је на дораду. Наиме, након што је један хрватски бранитељ гледао филм поднио је казнену пријаву. ‘При крају Олује у Двору на Уни побијено је седам психијатријских болесника и хендикепираних људи и није јасно тко је то направио. У близини је било пуно војника свих војски, дански војници су били проматрачи. Група војника која је снимљена у филму како пролази кроз жито 10 минута прије злочина је потписана као Хрватска војска и тиме без икаквих доказа оптужена за злочин. Истраживао сам пуно материјала, ради се о превари – а ту је превару финанцирао ХАВЦ са 250.000

Пензионисани генерал Војске Републике Српске Новак Ђукић, излазак из затвора Фото: СРНА

Садржај експертизе злочина у Тузли: Израелац руши званичну верзију

1. март 2016.

Вијеће Одјељења за ратне злочине у Београду требало би ових дана да одлучи да ли ће Србија признати пресуду Суда БиХ којом је генерал Војске Републике Српске Новак Ђукић због масакра на тргу Капија у Тузли осуђен на 20 година затвора. Ђукићев правни тим као кључни доказ представиће експертске, прелиминарне извјештаје петорице страних експерата за балистику који у потпуности одбацују званичну верзију да је за смрт 71 човјека и рањавање 240 људи 25. маја 1995. у Тузли одговорна Војска Републике Српске. Независне новине преносе да су “Вести” дошле у посјед балистичких извјештаја, који показују да је овај злочин, попут експлозије на пијаци Маркале у Сарајеву, инсцениран. Израелски експерт из области

Дан БиХ увреда за Србе!

1. март 2016.

Лидери у РС категорично против празновања 1. марта, Бошњаци обележавају Дан државности. Иванић: То је био увод у крвави рат. Тадић: Ко заговара мир не може да слави тај дан За Републику Српску 1. март или такозвани Дан државности БиХ, који се обележава у Федерацији БиХ, никада неће бити признат – јединствена је порука политичара из РС. То је, како подсећају, дан када је 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић на Башчаршији и када је мимо српског народа одржан референдум на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност БиХ и излазак из тадашње СФРЈ, а што је био почетак крвавог грађанског рата у БиХ. Председник

Опљачкана црква код Призрена

29. фебруар 2016.

Призрен — Црква Успења Пресвете Богородице у засеоку Пејчићи, надомак Призрена, обијена је и опљачкана, саопштила је Епархија рашко-призренска. Како је наводи, непозната лица су разбила врата, однела три позлаћена крста и кадионицу и разбацала иконе. Све се догодило у недељу. Обијање и пљачку цркве из 17. века први је приметио свештеник, јереј Слободан Ђорић који је случај пријавио Косовској полицији. „Примећују се трагови копања по цркви, вероватно у намери да се пронађе неко скривено благо“, наводи се на сајту рашко-призренске Епархије. Богородичина црква у Пејчићима код Призрена налази се на списку споменика културе од изузетног значаја. Уз цркву која је из 17. века, подигнут је у 19. веку камени

Митровић: Процесуирати одговорне за референдум 1.марта 1992.

29. фебруар 2016.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је Срни да би оне који су иницирали и спровели референдум 1. марта 1992. године и тиме проузроковали настанак крвавог грађанског рата у БиХ, ако постоји могућност, требало процесуирати. “Прослава 1. марта у Федерацији БиХ је за жаљење. Они који су против воље српског народа, на противуставан и противзаконит начин насилно издвојили БиХ из Југославије, немају нимало кајања, а одговорност за посљедице тог догађаја пребацују на друге”, истакао је Митровић. Он је подсјетио да је грађански рат који је услиједио након референдума на овим просторима створио непоправљиве посљедице, да је више од стотину хиљада

Иванић: Први март, увод у крвави рат

29. фебруар 2016.

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић поручује да српски народ и Република Српска никада неће признати 1. март као такозвани дан државности БиХ, јер су и референдум који је одржан против воље српског народа и гнусно убиство српског свата на Башчаршији били увод у крвави рат. “За нас 1. март није и никада неће бити никакав празник, јер наш празник јесте 9. јануар, дан када је вољом српског народа настала Република Српска. Тај дан ми ћемо славити док смо живи, и никакав суд нити судска одлука нас у томе не могу спријечити”, рекао је Иванић. Сасвим је јасно, истиче он, да нема политичара из Републике Српске који 1.

Реаговања: Основати специјални суд за ратне злочине почињене у Хрватској

27. фебруар 2016.

Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије оцијенила је да ослобађајућа пресуда хрватским специјалцима Фрању Дрљи и Божу Крајини за убиство шест српских цивила у Груборима код Книна представља аргумент више за оснивање специјалног суда за ратне злочине почињене у Хрватској. Координација је констатовала да је ову пресуду хрватско правосуђе донијело оснажено ослобађајућом хашком пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу. “Упркос јасним препорукама Врховног суда Хрватске и једној од најкомплетнијих документација о ратним злочинима почињеним над српским цивилима, судија Иван Турудућ ослободио је оптужене”, саопштено је из Координације. У саопштењу је наведено да Хрватска не може сакрити злочине који су почињени над Србима у прошлом