ZABORAVLjENI HEROJ VLADIMIR FIJAT: Solunac ostavio bogat legat, a ni grob mu se ne zna

Datum objave: subota, maj 25, 2019
Veličina slova: A- A+

Muzej u Samošu kod Kovačice čuva vrednu, a malo poznatu zaostavštinu Vladimira Fijata, heroja Velikog rata. Zbog selidbi i nebrige, zbirka ostala bez dela Ticijana, Modiljanija, Direra

Jedna od sačuvanih fotografija
Jedna od sačuvanih fotografija

Trgovac, dobrotvor, dobrovoljac-solunac, nosilac Zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, Krsta svetog Đorđa i Obilićeve medalje i službenik u dvoru kralja Aleksandra. Uz to, i kolekcionar koji je svom rodnom Samošu, kod Kovačice, ostavio vrlo vredan legat sa delima Direra, Ticijana, Modiljanija, Paje Jovanovića, Marka Murata, Lukijana Bibića, kao i kolekciju fotografija srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Ovo je samo zrno impresivne biografije Vladimira Fijata, heroja i patriote, za koga danas u Srbiji malo ko zna. Osim Samošana i umetnika, na pomen njegovog imena s posebnom pažnjom, nažalost, najviše reaguju oni što vrednim umetničkim delima trguju na crnom tržištu.

Jer, od oko 300 slika, gipsanih figura i reljefa, koje je darodavac predao legatu, danas ih je u Muzeju “Vladimir Fijat” u Samošu, jedva stotinak. Od neprocenjivo vrednih dela slavnih svetskih slikara nema ni traga, a od 760 fotografija iz Velikog rata ostale su samo 64.

– Otvaranju muzeja, u zemljoradničkoj zadruzi, krajem novembra 1957, prisustvovao je i sam Fijat – priča nam Jelena Trajković, direktor Muzeja. – Tada su bila izložena 273 eksponata, a najstariji meštani sećaju se da je to bio kulturni događaj kakav Samoš do tada nije imao.

No, već posle godinu-dve, muzej je, nažalost, rasformiran. Zbirka je nekoliko puta menjala lokacije, čak je bila zabačena i u hodniku zadruge… Od početka šezdesetih do kraja osamdesetih godina minulog veka, iz prvobitne zbirke nestali su eksponati neprocenjive vrednosti poput dela Direra, Ticijana, Modiljanija… Štaviše, nestao je i originalni spisak svih eksponata koje je Fijat predao legatu. Ali i tako oskrnavljena, ova zbirka je i dalje impresivna.

Vladimir Fijat
Vladimir Fijat

Tek oktobra 1988. ostatak zbirke je, po rečima naše sagovornice, prenet u Vatrogasni dom i delimično saniran, a dela su popisana i načinjen je novi spisak sa ukupno 98 dela.

– U Vatrogasnom domu, ostatak zbirke bio je do 1995, kada je ponovo preseljen u prostorije Mesne zajednice – kazuje Trajkovićeva. – Tek posle 46 godina, novembra 2003, ostatak legata Vladimira Fijata, velikog srpskog dobrotvora i darodavca, dobija odgovarajući prostor u kom se i danas nalazi.

Neka dela su restaurirana, neka su na restauraciji, a ponosni smo i što su neka dela i fotografije trenutno pozajmili za izložbu u Muzeju Vojvodine. Zaista se iskreno i svim snagama trudimo da eksponate koji su nam preostali sačuvamo i restauriramo, jer je to naša dužnost prema Vladimiru Fijatu, Samošu i Srbiji. A, iz onoga što znamo o životu Vladimira Fijata sigurno je da su ga obeležili ljubav prema otadžbini i umetnosti.

Foto Z. Jovanović Milovan Lukić, kraj slike Vladimira Fijata
Foto Z. Jovanović Milovan Lukić, kraj slike Vladimira Fijata

Da Srbija ne zaboravi čoveka koji je činio velika dela i u ratu i u miru, potrudio se i Milovan Lukić, bibliotekar i pisac iz Pančeva. Prošle godine priredio je i objavio Fijatov rukopis “Sećanja” i nazvao ga “Vladimir Fijat – Ovejani Srbin, Veliki rat u sećanjima dobrovoljca iz Banata”.

– Počastvovan sam što sam došao do takvog rukopisa, o jednom takvom div junaku kog je njegov narod, nažalost, gotovo zaboravio – kaže Lukić. – Imao sam privilegiju i čast da radim na ovom rukopisu koji je svetlost dana ugledao baš u godinama jubileja, kada se sećamo slavnih dela našeg naroda učinjenih od 1914. do 1918.

Nadam se da sam bar malo doprineo da život i delo Vladimira Fijata “izvedem” na svetlost dana. Ne smemo dozvoliti da zaborav prekrije takve heroje, prekaljene ratnike Velikog rata, nosioce najvećih odlikovanja Kraljevine Srbije, rodoljube i, nadasve, dobrotvore.

Častan život Vladimira Fijata završio se tužno, 16. marta 1959. godine, u vršačkoj duševnoj bolnici – priča Lukić. – Nije imao rodbinu i nikog ko bi ga sahranio u rodnom Samošu, pa je verovatno u banatsku zemlju položen o trošku države, negde u Vršcu. Najtužnije je što njegovo grobno mesto, zasad, nije poznato, a vrlo je verovatno da ga niko nije ni tražio. Poslednjih godina tragamo za njim. Barem toliko moramo učiniti.

Muzej Vladimira Fijata
Muzej Vladimira Fijata

BRILjIRAO U SVOJOJ ULOZI

MILOVAN Lukić nas podseća i na Fijatove misli zapisane u beležnicu 1954. godine: “Stara je konstatacija da smo svi mi glumci na pozornici sveta – svaki svoje vrste. Neko odigra ulogu briljantno, neko tragično, neko večito statira, a pojedinci su šeprtlje od rođenja do spuštanja zavese.”

– U svojoj ulozi Vladimir Fijat je briljirao, a mi smo ga posle spuštanja zavese života zaboravili. Ali, istina uvek nađe put da izađe na videlo, opomene nas i prosvetli, i ukaže pravi put – kaže Lukić.

Jelena Trajković, direktorka Muzeja kraj vrednih slika
Jelena Trajković, direktorka Muzeja kraj vrednih slika

ORDEN I KRALjEV UKAZ

U prvobitnoj postavci Muzeja bila su izložena sva tri ordena Vladimira Fijata iz Velikog rata, a sada je tu samo Orden “Krst Svetog Đorđa” – kazuje Jelena Trajković. – Čuvamo i ukaz kralja Aleksandra, kojim Fijata odlikuje vojničkom Zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Nju je dobilo svega 3.417 vojnika. Kada to znamo, jasno je kakav je junak u ratu bio.

Autor: J. MATIJEVIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top