arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Егзодус сарајевских Срба

20 година егзодуса Срба из Сарајева: Жртва за Српску

24. фебруар 2016.

Обиљежавање овог догађаја планирано је за 12. март у Бијељини. Пише Марко Шикуљак Ово је први пут да се излазак Срба из Сарајева обиљежава обимније од кратког помињања у вијестима. Обиљежавање је проглашено је догађајем од републичког значаја, и подржано од највиших институција Српске. Планирано је да се до 12. марта када ће се одржати академија, уприличе и други догађају, попут изложбе фотографија и округлих столова који би са политичке, демографске, економске и других страна освијетлиле значај изласка Срба из Сарајева. Сама академија бића преношена на програму РТРС, а за умјетнички дио програма задужен је Драган Елчић, некада радник Српске радио телевизије, данас режисер у Београду. – У оквиру академије

Кнежево – парастос Фото: РТРС

Кнежево: Парастос за 23 борца ВРС

24. фебруар 2016.

У Храму Рођења Пресвете Богородице у Кнежеву данас је служен парастос за 23 припадника Војске Републике Српске из ове општине који су убијени на влашићком ратишту. Предсједник Борачке организације из Кнежева Ранко Вучић поручио је да никада не смију бити заборављени српски борци који су дали живот за стварање Републике Српске. Борачка организација Кнежева залаже се за то да породице погинулих бораца, ратни војни инвалиди и учесници рата што боље остварују своја права – рекао је Вучић. Након парастоса служен је помен у Спомен-соби погинулих бораца Војске Републике Српске из Кнежева 1991-1995. године. Парастосу и помену су, осим породица погинулих бораца, њихових сабораца и мјештана, присуствовале и делегације Општинске Борачке

Јока Миловановић Фото: РТРС

Данас уручење кључева куће Јоки Миловановић

24. фебруар 2016.

Јока Миловановић, мајка која је у одбрамбено-отаџбинском рату изгубила три сина данас ће у Лопарама добити свој кров над главом. Кључеве куће уручиће јој предсједник Републике Српске Милорад Додик. Трипун и Миодраг погинули су заједно на мајевичком ратишту 1992. године, а Ђојо три године касније код Мркоњић Града. За његовим посмртним остацима трагало се пола године. До сада је живјела у трошној гарсоњери. Изградњу куће финансирао је кабинет предсједника Додика а инфраструктуру је обезбиједила општина Лопаре. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића … ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“ У ВЛАСЕНИЦИ НАСТАВЉЕНО СНИМАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ …

Владика Захумско-херцеговачки и приморски Григорије

Владика Григорије: Ране могу да буду и поука (аудио)

24. фебруар 2016.

Европа је могла да прихвати своје суграђане ’92. и ’95, али је била политички обојена и гурала их од себе на Исток. Сад чекамо да видимо како ће да се постави пред људима који су потпуно другачијег цивилизацијског усмерења. Постоји и нека земаљска правда, каже у интервјуу за Спутњик владика Захумско–херцеговачки и приморски Григорије. https://soundcloud.com/sputnjik-srbija/u6tttegi3l6v Да ли мислите да је до сусрета руског патријарха и папе дошло јер се, како хришћани кажу, испунило време које је морало да прође, или су га иницирали мигрантска криза, догађаји на Блиском истоку, најгрубље речено, одбрана хришћанства? — Сусрет је несумњиво значајан и велика вест за цео свет. Шта ће настати из тог сусрета, можемо само да претпостављамо. Мислим да је један од главних

Рањени српски војници

Београд бране удовице

24. фебруар 2016.

После ревизије, супруге преминулих бораца остају без примања ДАНИЦИ Радић, прогнаној из бивше РСК са привременим боравком у Брзој Паланци, решењем Одељења за привреду и друштвене делатности општине Кладово од 27. октобра 1998. признато је право на породичну инвалиднину по основу палог борца супруга Радић Гојка, који је погинуо 21. јуна 1992. у оружаним акцијама као припадник ТО РСК. Основ за признавање права надлежни орган нашао је у Уредби о материјалном обезбеђењу и другим правима бораца, ратних војних инвалида и цивилних инвалида рата из оружаних акција после 17. августа 1990. године („Сл. гласник РС“, бр 7/92) којим је прописано да и грађани других република који као избеглице или прогнана лица

Насер Орић (Фото: ICTY)

Сведок: Лично сам гледао како Орић коље Србе

23. фебруар 2016.

Сарајево – Заштићени сведок Тужилаштва Босне и Херцеговине је на суђењу за ратне злочине Насеру Орићу, изјавио је у уторак пред Судом БиХ да је лично видео када је Орић убио или учествовао у убиству три заробљеника српске националности. „Насер Орић је узео нож који му је био за појасом и замахнуо у пределу врата. Заробљеник је пао на колена, а он га је потом ударио у пределу прса и преврнуо уназад“, изјавио је сведок говорећи о једном од тих убистава. Сведок је током рата био припадник Армије БиХ, а Орић му је био заповедник. Према исказу овог мушкарца који је сведочио видео-везом из Београда овај злочин почињен је у

Един Сакоч Фото: РТРС

Едину Сакочу одређен притвор

22. фебруар 2016.

Суд БиХ одредио је мјеру притвора Едину Сакочу, осумњиченом за ратни злочин над Србима 1992. године на подручју Почитеља и Чапљине. Притвор према овом рјешењу може трајати мјесец дана од дана изручења осумњиченог из САД, односно до 19. марта или до нове одлуке Суда. Суд је увидом у поднесени доказни материјал утврдио да постоји основана сумња да је Сакоч починио кривично дјело за које га терете, те је одредио притвор због постојања околности које указују на опасност од бјекства, те због постојања нарочитих околности које указују да ће осумњичени ометати кривични поступак утицајем на свједоке. Сакоч је у петак, 19. фебруара, изручен БиХ из САД. Институције САД одузеле су му

Хрватски врх знао за злочине

22. фебруар 2016.

Истина о злочинима над црногорским резервистима у злогласном затвору „Лора“ код Сплита споро избија на видело. Ликвидацијама присуствовали и челници обавештајних служби и војни полицајци, који су их мучили ХАПШЕЊЕ Томислава Дуића, команданта по злу чувеног затвора „Лора“, код Сплита, неће зацелити дубоке ране међу саборцима и фамилијама убијених црногорских резервиста, припадника ЈНА из Никшића и Шавника. Настрадало их је 11, док се један још води као нестао. Они малобројни, који су преживели пакао сплитског казамата, прослеђени су у тамнице у Томиславграду (Дувну) и Мостару, где су опет били изложени стравичним мучењима. Исказ заповедника војне полиције Шибеника, Марија Баришића, који је 1992. године био у инспекцијској контроли у „Лори“, да

Петер Хандке

Хандке пешице обилази места на Косову: Осећам се лепо и спокојно међу Србима

22. фебруар 2016.

Велики аустријски писац Петер Хандке каже да ће на Космету пешице посетити многа српска села и манастире и обићи геолошка и археолошка налазишта. – Осећам се лепо и спокојно међу Србима, пособно овде у Великој Хочи – истиче Хандке за Срну. Хандке, који је у парохијском дому у Великој Хочи, са супругом Софијом, Францускињом, присуствовао јутарњој литургији, појашњава да је његово „највеће и једино оружје – реч и снага да оно што осећа у срцу преточи на папир“. – Чуо сам од Срба да кућа стоји на земљи, али јој темеље држи жена. То је добра пословица коју сам у прилици да оживим управо у дому пароха Миленка. Његова супруга

Злочин који Хрватска жели да заборави: Убице породице Зец 25 година без осуде

22. фебруар 2016.

Да је данас жива, девојчица Александра Зец (12) имала би 37 година, таман колико и актуелни потпредседник хрватске владе Божо Петров. Александра је 7. децембра 1991. брутално убијена заједно са својим оцем Михајлом и мајком Маријом током једне од акција јединице хрватског МУП-а, познате под именом „Јесење кише“, која је радила под окриљем Томислава Мерчепа. У бизарном низу догађаја везаних за истрагу овог троструког убиства, четворица извршилаца: Синиша Римац, Муниб Суљић, Небојша Ходак и Игор Микола непосредно након злочина признали су кривицу. Полицајцима су показали и јаму на Сљемену, врху изнад Загреба, где су закопали породицу Зец. Ко је Игор Микола? Ипак, признање није прихваћено због процедуралне грешке јер је

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић на обиљежавању 22 године од формирања Седмог одреда Специјалне бригаде полиција МУП-а Републике Српске.

Савчић: Треба нам више слоге, љубави и јединства

21. фебруар 2016.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић поручио је у Приједору да се данас не треба борити оружјем за Републику Српску, али да је потребно више слоге, љубави и јединства око свега оног што је у духу хришћанске традиције српског народа. Савчић је на обиљежавању 22 године од формирања Седмог одреда Специјалне бригаде полиција МУП-а Републике Српске рекао да њени припадници могу бити поносни на своју јединицу и на допринос који су дали у стварању Републике Српске. „То се посебно односни на херојство и јунаштво које су показали на свим ратиштима Републике Српске и то је порука свима онима који данас обављају одговорне дужности у Српској и у заједничким органима

Сплитски војни затвор Лора

После хапшења команданта затвора „Лора“: Дуић први крвник после 15 година пред судском поротом

21. фебруар 2016.

Сплитски војни затвор био је место где су Хрвати од 1992. до 1997. држали више од 1.000 заробљеника, које су стражари психички и физички мучили и злостављали ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: СЛУЧАЈ „Лора“, који би требало да расветли мучења и убиства српских цивила у сплитском затвору, још увек није добио судски епилог. Корак према томе је хапшење Томислава Дуића, након петнаестогодишњег бекства, који је један од кључних актера стравичних догађаја који су се почетком деведесетих одвијали у Сплиту. Дуић је ухапшен у Сплиту и одмах спроведен у затвор, а већ је осуђен у једном судском процесу на осмогодишњу казну. У време ратова на овим просторима био је заповедник Војноистражног центра,

ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

Истражити убиства црногорских резервиста у „Лори“

19. фебруар 2016.

Црногорско Удружење бораца ратова од 1990. године изразило је наду да ће хапшење ратног управника злогласног сплитског логора „Лора“ Томислава Дуића допринијети истрази ратног злочина почињеног у овом логору 1992. године над заробљеним резервистима ЈНА из никшићко-шавничке групе. „То што је Дуић ухапшен испред свог стана у Сплиту упућује да је његово хапшење више производ сукоба у обавјештајној агенцији Хрватске, него настојања Жупанијског државног тужилаштва да овим са мртве тачке покрене поступак `Лора 3` који се односи на ратни злочин почињен над црногорским резервистима“, наводи се у саопштењу. Из овог удружења истичу да је резултат сарадње тужилаштава Хрватске и Црне Горе на истрази овог злочина „раван нули“, те подсјећају да

Осумњичени за ратне злочине над српском цивилима Един Сакоч /57/ изручен је данас БиХ из Сједињених Америчких Држава.

САД изручила Едина Сакоча због ратних злочина над Србима

19. фебруар 2016.

Осумњичени за ратне злочине над српском цивилима Един Сакоч /57/ изручен је данас БиХ из Сједињених Америчких Држава. Он је око 13.00 часова изручен на Међународном аеродрому Сарајево. Институције САД су Сакочу одузеле држављанство када је утврђено да је давао лажне податке о својој улози у рату у БиХ, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Сакоч је под истрагом Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ и осумњичен је да је током 1992. године, као припадник Војне полиције ХВО, починио ратни злочин над жртвама српске националности на подручју Почитеља и Чапљине. Он је осумњичен да је, уз употребу силе и оружане пријетње по живот, починио силовање и сексуално злостављање једне жене

Томислав Дуић

Ухапшен Томислав Дуић, командант злогласног логора „Лора“

19. фебруар 2016.

Послије петнаест година бјежања од хрватског правосуђа, јутрос је, испред свога стана у Сплиту, ухапшен Томислав Дуић, командант злогласног логора „Лора“. Дуић се терети за злостављање и убиство српских заробљеника. Тијела логораша Бојана Весовића, Душана Јелића и Владе Савића, ексхумирана су на подручју Ливна. Дуић је, пишу хрватски медији, правоснажно осуђен на осам година затвора, у поступку „Лора 1“, у коме се никада није појавио, а за злочине се терети и у поступку „Лора 2“. Након хапшења Емилија Бунгура крајем августа прошле године у Жаборићу, Дуић је био једини из случаја „Лоре“ који је био недоступан хрватском правосуђу. Његовим хапшењем нема више недоступних и оних који су у бијегу, јављају

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА