arrow up
Тужилаштвo БиХ

Подигнута оптужница за ратне злочине над Србима у логору Дретељ

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Мирослава Хрстића,Ивана Медића, Миљенка Ноголице Миљенко, и Тонћа Рајича, због злочина над жртвама српске националности на подручју Чапљине и логора Дретељ. Оптужени се терете да су, за вријеме рата у БиХ, у прољеће и љето 1992. године, у својству заповједника и припадника ХОС-а и ХВО-а, на подручју Чапљине учествовали у мучењу, премлаћивању, пљачкању цивилног становништва српске националности на подручју Чапљине, њиховом одвођењу у логор Дретељ, као и силовању и сексуалном злостављању жена српске националности. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: ПАКАО У ЛОГОРУ ДРЕТЕЉ Жртве Дретеља не вјерују у правду (ВИДЕО) ТРАЈЕ ИСТРАГА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У ДРЕТЕЉУ …  

Суђење Орићу- заштићени свједок изложен пријетњама (ВИДЕО)

Унакрсним испитивањем заштићеног свједока, настављено је суђење ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу, оптуженим за убиство три српска заробљеника у селима око Братунца и Сребренице. Свједок, припадник ратних муслиманских јединица, поновио је да је био очевидац ликвидације Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића. И док је одбрана оптужених у покушају дискредитације, указивала на разлике у исказима свједока у предистражним радњама и у поступку, он је остао истрајан – због безбједности, истину је рекао тек када је напустио Федерацију. Чланови породице који су у Федерацији остали, тврди, изложени су пријетњама и уцјенама. Због тих тврдњи, и зарад истине и правде, хитно реаговање

23 годинe од масакра над 13 припадника Војске РС у Грбавици код Брчког (ВИДЕО)

У Грбавици код Брчког обиљежене су 23 годинe од стравичног масакра над 13 припадника Војске РС из овог краја. Злочин су починили припадници тзв. Армије Републике БиХ у чијем саставу су били комшије, муслимани из Брчког. До данас, за овај злочин нико није одговарао. Осмог марта 1993. године, 13 српских борца из Грбавице заробљено је у Бодеришту код Брчког. Без обзира на договорену размјену, Срби из Грбавице измасакрирани су, а затим побијени. Грбавичани већ 23 године чекају правду. „Правде нема на видику, нешто се ради али ја ни у ово тужилаштво ни у ову правду не вјерујем. Мислим да тешко се ишта може овдје, у овом тренутку рећи по питању

Росанда Костић и Љубомир Ераковић (Фото Зоран Влашковић)

Чемерни дани заборављених Срба

Осморо избеглих и расељених, препуштени сами себи у некадашњем колективном центру у школи „Бранко Радичевић” у Косовској Митровици, чекају боље сутра Ко­сов­ска Ми­тро­ви­ца – Не­ка­да­шња згра­да јед­не од елит­них шко­ла у се­вер­ној Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, бив­ша осмо­лет­ка „Бран­ко Ра­ди­че­вић”, ко­ја је из­не­дри­ла во­де­ће љу­де овог кра­ја, већ го­ди­на­ма је ру­и­ни­ра­на да­ма, у ко­јој сво­је из­бе­глич­ке и ра­се­ље­нич­ке да­не са­да жи­ви осмо­ро Ср­ба. Мно­ги су из овог ко­лек­тив­ног цен­тра оти­шли, а ови ко­ји бро­је ту­роб­не не­вољ­нич­ке но­ћи, по се­ћа­њу пре­би­ра­ју на­лет „Олу­је” и брек­та­ње тен­ко­ва срп­ске вој­ске ју­на 1999. го­ди­не ка­да су за њи­ма, с ла­ким за­ве­жља­јем, кре­ну­ли пут не­из­ве­сно­сти. Но­жем да се­чеш дим од „сме­де­рев­ца” у со­би Кру­не (62) и Дра­га­на Ко­сти­ћа,

Годишњица погубљења 13 српских бораца из брчанског насеља Грбавице

Тринаест бораца Војске Републике Српске из брчанског насеља Грбавице мучки су побијени 8. марта 1993. године након заробљавања од стране муслиманске војске. У одбрани Грбавице је током четворогодишње борбе у протеклом рату страдало 43 мјештана, бораца Војске Републике Српске и још 22 борца из сусједних мјесних заједница. Слава им.

Братунац - гробље

Огњишта оставили зарад слободе

Братунац – Отишли смо са својих вјековних огњишта, јер нисмо жељели да живимо под нечијом чизмом као грађани другог реда. Оставили смо у ФБиХ све што смо имали да бисмо дошли у Српску у којој слободно дишемо. Рекао је то предсједник братуначког Удружења „Срби сарајевске регије“ Видомир Бандука поводом обиљежавања двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева. – У Братунцу и Сребреници смо склопили нова пријатељства, овдје смо се ородили, а то потврђује да за нас има мјеста под капом небеском – казао је Бандука поручивши да је „наша слобода у РС“. Међу Србима, који су оставили имања послије потписивања Дејтонског споразума, је и Саво Цвијетић из Вареша. – Сва

Интервју са Томиславом Ковачем Фото: РТРС

Ковач: Свјетски обавјештајци знали да Срби нису починили масакр у Мискиновој и на Маркалама (ВИДЕО)

Свјетски обавјештајци све вријеме знали су да Срби нису починили масакр у реду за хљеб у Мискиновој и на Маркалама, изјавио је некадашњи министар унутрашњих послова Српске Републике Босне и Херцеговине Томо Ковач. – Граната на цивиле у Мискиновој није могла бити испаљена са српских положаја, а масакр на Маркалама припремали су и спровели инжињери намјенске индустрије окупљени око Заима Бацковића, због виших политичких и идеолошких циљева, и то су страни обавјештјаци знали. Терористички напади широм свијета данас оправдавају циљеве сличних идеологија, каже Ковач, у интервју за нашу телевизију. Ковач каже да је анализом снимка масакра у реду за хљеб 27. маја 1992. у улици Васе Мискина у Сарајеву једноставно

Тузланска колона Фото: РТРС

Јуришић одговоран за страдање војника ЈНА у Тузланској колони, категорични преживјели (ВИДЕО)

Масакр у Тузланској колони 1992. године починили су припадници Патриотске лиге и МУП БиХ, и без обзира на ослобађајућу пресуду – Илија Јуришић један је од одговорних за страдање више од 100 припадника ЈНА, категоричан је и данас Славко Новаковић, један од преживјелих из Тузланске колоне. Иза Јуришића, кога је Апелациони суд у Београду правоснажно ослободио оптужби, стоје институције и невладин сектор у Тузли. То је потпуно јасно након данашње конференције за медије, коју је одржао са тузланским градоначелником Јасмином Имамовићем и предсједником Фондације “Истина, правда, помирење” Синаном Алићем. Један од тешко преживјелих свједока масакра на Брчанској малти, Славко Новаковић тврди да ослобађајућа пресуда за Јуришића није лице, већ наличје

Власеница - Спомен-соба погинулим борцима ВРС Фото: СРНА

Власеница: Парастос борцима Дервентске моторизоване бригаде ВРС

Посјетом Спомен соби погинулим борцима Војске Републике Српске, парастосом у цркви Светих апостола Петра и Павла, те полагањем цијећа и прислуживањем свијећа на Војничком гробљу, у Власеници су обиљежене 23 године од погибије 15 бораца Дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Сјенима дервентских бораца, који су 9. марта 1993. године погинули у рејону села Церска, у општини Власеница, поклонили су се чланови породица погинулих, те представници борачких организација и локалних власти општина Власеница и Дервента. Предсједник Борачке организације општине Дервенте Боро Добриловић рекао је да дервентске делегација већ 23 године долази у Власеницу, чувајући успомену на погинуле ратнике, који су страдали далеко од родног краја. – Имамо веома добру

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе

Ђаци у Србији учиће хрватско тумачење Олује!?

Београд – Ученици би од септембра могли да уче историју на потпуно нов начин – о хрватској акцији етничког чишћења Срба „Олуја“ на часовима ће се говорити и о хрватском погледу на тај злочин, како би ђаци „критички читали оно што им се нуди“. Наставници историје из региона моћи ће од септембра ученицима да понуде нови начин тумачења историје захваљујући мултиперспективним историјским читанкама. Ове књиге тумачиће историјске догађаје са више различитих страна, јавља Б 92. Једна од књига обрађиваће југословенске ратове из углова свих учесница. Да ће мултиперспективна историјска читанка, извазвати буру на простору бивше Југославије због различитог тумачења и разумевања ратова, уместо дневнополитичких верзија тих догађаја сигурна је Дубравка Стојановић,

Шековићи - Помен погинулим борцима ВРС Фото: СРНА

Шековићи: Годишњица формирања Другог одреда Специјалне полиције

Полагањем цвијећа у спомен-соби и на спомен-обиљежје погинулим борцима Војске Републике Српске, те поменом у Цркви Покрова Пресвете Богородице, ветерани Другог одреда Специјалне полиције МУП-а Српске обиљежили су данас у Шековићима 23 године од формирања ове ратне јединице. Обиљежавању је присуствовао и предсједник Борачке организације Републике Српске, Миломир Савчић. Јединица је формирана 10. марта 1993. године у Шековићима, а у ратним дејствима живот је изгубио 21 припадник овог одреда, док их је велики број теже или лакше рањен. Ратни командант јединице Милош Ступар рекао је да су се шековићки специјалци борили и на сарајевском и крајишком ратишту, Подрињу, Озрену, те на другим мјестима гдје се бранила Република Српска. Додао је

Фудбалска репрезентација Срба из Хрватске

Под покровитељством и у организацији Српског народног вијећа и Хрватског фудбалског савеза, српска заједница у Хрватској ствара своју фудбалску репрезентацију. За мјесец дана требао би се знати списак од 22 играча и састав стручног штаба од осам чланова, који ће представљати српску заједницу и Републику Хрватску на Трећој Еуропеади, која ће се одржати од 18. до 26. јуна у Јужном Тиролу, у Италији. То је Европско фудбалско првенство аутохтоних националних мањина, а организује је сваке четири године ФУЕН (Federal Union of European Nationalities). Право наступа на том такмичењу имају фудбалери аматерског ранга који припадају одређеној националној мањини. Репрезентација српске заједнице имаће два комплета дресова у комбинацији плаве, црвене и бијеле боје. На десном рукаву

Коначни пад правде

Након другог суђења за Груборе јасно је да ће крвави трагови „Олује“ остати некажњени, а АТЈ Лучко наставити носити мрљу на образу, јер су само малобројни имали храбрости рећи истину о стравичном злочину Требало је то бити најбрже суђење за ратни злочин на овим просторима. Група специјалаца, која је наводно ишла у „чишћење терена од заосталих непријатељских војника“, 26. коловоза 1995. паркирала је неколико џипова поред цесте и полако се упутила према селу удаљеном неколико стотина метара. Село се звало Грубори. Војно-редарствена акција „Олуја“ давно је прохујала тим крајем око Книна, несуђене „метрополе“ САО Крајине, и отпухала све што је могло стати на тракторске приколице и све који нису побјегли

Мали Зејтинлик Фото: РТРС

Хиљаде сарајевских Срба запалиле свијеће на Малом Зејтинлику

20 година од егзодуса Срба сарајевско-романијске регије и 20 година откако су посмртне остатке својих намилијих пренијели на соколачки Мали Зејтинлик гдје почивају земни остаци више од хиљаду бораца Војске Републике Српске. Минуле су двије деценије, а и даље жива болна сјећања на егзодус и живих и мртвих сарајевских Срба. Каменко Пајдаковић погинуо је 8. маја 1992. бранећи кућни праг у сарајевском насељу Жуч, гдје је и сахрањен. Након рата, родитељи дуго нису могли ни да оду на његов гроб. 1997.године мајка Танкоса сама је његове посмртне остатке пренијела на Мали Зејтинлик. – Била сам једина. Морала сам да покажем на ком је мјесту сахрањен. Ја знам како ми је

Подсећања: Србима у Далмацији отсецали главе

(Е. Р. Из Вечерњих новости, Београд, 19. април 2006. године, аутора.) У Далмацији је за време рата ритуално убијено 970 Срба. У две, три гробнице код Книна пронађено 426 тела, која су на чудан начин нестала – каже председница сплитског Центра за развој демократије. Процене Центра показују да је кроз далматинске логоре прошло око 10.000 Срба. Највећи злочини догодили су се у ратној луци Лора где је било злостављано око хиљаду људи, у војном затвору Кулине у Шибенику, у Госпићу. Расветљена је судбина тек шачице несталих, али ће Хрватска, како тврди Семира Лончар, још морати да се суочи са масовним гробницама и ритуалним убиствима Срба. Село Ислам Грчки. Општина Букович

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.