arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Суђење Ратку Младићу Фото: РТРС

Суђење Младићу-вјештак: Извјештај демографа оптужбе о Томашици неприхватљив

2. мај 2016.

Вјештак одбране за демографију Светлана Радовановић изјавила је на данашњем суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да је извјештај демографа оптужбе Еве Табо о жртвама из гробнице Томашица код Приједора „неприхватљив“ и конципиран тако да се према налогу Трибунала добије што већи број жртава. „Ниједан дио извјештаја о Томашици није прихватљив“, рекла је Радовановићева. Она је рекла да се Табо „поиграва са истином“, истичући да демограф оптужбе није навела критеријуме према којима је особе ексхумиране из Томашице нашла на списковима несталих особа које су сачиниле власти у БиХ и међународне организације. „Доктор Табо бирала је дјелимичне критеријуме као што су име оца, година рођења или слично“, појаснила је Радовановићева,

Полагање вијенаца ослободиоцима града Бијељина Фото: СРНА

Обиљежене 24 године од формирања Специјалне бригаде Гарде „Пантери“

2. мај 2016.

Полагањем вијенаца на централни споменик ослободиоцима, у Бијељини су данас обиљежене 24 године од формирања Специјалне бригаде Гарде „Пантери“, чијих је 100 бораца погинуло у стварању и одбрани Републике Српске. Вијенце су положили саборци, представници Удружења ветерана Гарде „Пантери“, делегација Борачке организације и народни посланик Златко Максимовић. У име ветерана ове елитне борбене јединице Саво Миличић подсјетио је на њихов славан ратни пут од Смолуће, Купреса, брчанског, мајевичког и сребреничког ратишта, до Сарајева, свуда гдје се од непријатеља бранио српски народ. Кроз Гарду је током рата прошло око 2.000 бораца, 800 их је рањено, неки и по пет пута. „Да не заборавимо и да никад више не затребамо“, поручио је

У Девет Југовића остало девет Срба

2. мај 2016.

У чувеном и лепом селу недалеко од Приштине данас готово да и нема православаца. Сеобе после повлачења наше војске, а настављене 2004. Од Срба који су се иселили нико се још није вратио у ово питомо село ДО 1999. године у селу Девет Југовића, недалеко од Приштине, било је 150 српских кућа са око 700 становника. Нажалост, велика већина се у последње две деценије одселила у централну Србију. Сада су раштркани, од Мердара ка Нишу и Београду, а овде их је остало таман толико да не морају да мењају име селу – деветоро! Властимир Живановић (70) не може да сакрије жаљење што је некада чисто српско село, са чувеним називом,

Добровољачка улица Фото: архив

24 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој

2. мај 2016.

Данас се навршавају 24 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, у коме су погинула 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Нападом на колону, која се мирно повлачила из Сарајева, руководио је тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић. Злочин муслиманских формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици још није кажњен, а власти Федерације нису дозволиле ни постављање спомен-плоче жртвама. Одјељење за ратне злочине у Београду, прекинуло је истрагу у случају „Добровољачка“, зато што ниједан од окривљених није доступан државним органима Србије, али Тужилаштво и даље води истрагу у овом предмету. Страдање припадника ЈНА у Добровољачкој

Обиљежавање у Окучанима, државни врх не спомиње српске жртве

1. мај 2016.

Хрватски државни и војни врх обиљежио је данас у Окучанима 21 годину од војно-полицијске акције „Бљесак“ у којој је убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце. Присуствовали су, између осталих, премијер Хрватске Тихомир Орешковић, предсједник Сабора Жељко Реинер, те изасланик предсједнице начелник  Главног штаба Оружаних снага Мирко Шундов, који у својим говорима нису поменули српске жртве. Орешковић се захвалио ратним ветеранима на њиховој одлучности и додао да је на садашњим генерацијама које воде државу да обезбиједе напредак. Реинер је рекао да су акције „Бљесак“ и Олуја“ биле „ослободилачке“ и да су њихови резултати „слобода и демократија Хрватске“. Акцију „Бљесак“ званичан Загреб сматра „почетком повратка хрватског суверенитета у оквире

Парастос жртвама Фото: Тањуг

21 година од усташке акције „Бљесак“: Прво убијали жене и децу

1. мај 2016.

Данас се навршава 21 година од агресије хрватских оружаних снага на западну Славонију, назване „Бљесак“. У тој акцији је 1. и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце. Обележавање 21 године од страдања и егзодуса Срба из Западне Славоније сутра у Градишци присуствоваће изасланик председника Републике Српске. Из Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштено је да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН. Народ западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог светског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном „новоусташком“

Градишка - мост - Сава Фото: РТРС

21 година од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак“ на западну Славонију (ВИДЕО)

1. мај 2016.

Служењем парастоса, полагањем вијенаца на спомен плочу и спуштањем цвијећа у ријеку Саву у Градишци се обиљежила 21 година од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак“ на западну Славонију, у којој је убијено или нестало 283 Срба. Спуштањем вијенаца у ријеку Саву са средине моста између Босне и Херцеговине и Хрватске завршено је обиљежавање 21 године од егзодуса 15.000 Срба из западне Славоније током хрватске операције „Бљесак“ 1995.године. Обиљежавање је почело поменом за 283 погинулих или несталих Срба у Цркви Покрова Пресвете Богородице. Хрватска војска је у операцији „Бљесак“ прије 21 годину напала са 16.000 припадника, 15.000 житеља западне Славоније које је бранило око 4.000 војника Војске Републике Српске Крајине, и та територија

Помен Ђапи Раденку Фото: РТРС

Приједор: 24 године од убиства полицајца Раденка Ђапе (ВИДЕО)

30. април 2016.

У Приједору је обиљежена 24. годишњица од убиства полицајца Раденка Ђапе, прве српске жртве Одбрамбено-отаџбинског рата у Приједору. Овог двадесетогодишњег младића убили су мучки с леђа, 1. маја 1992. године муслимански екстремисти, када је кренуо на посао. За овај злочин до данас нико није одговарао. Код спомен обиљежја у приједорском насељу Урије, посвећеног сјећању на погибију Раденка Ђапе, служен је помен, положени вијенци и запаљене свијеће. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

veritas.jpg

Веритас: Саопштење поводом хапшења Стригић Слободана

30. април 2016.

Веритасу се обратио Стригић Мирко из Бездана код Сомбора и обавијестио нас да је његов брат Стригић Слободан (51), родом из села Каранац код Белог Манастира, ухапшен 12. априла 2016. године у Швајцарској по међународној потјерници расписаној од стране Бироа Интерпола у Загребу због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва, од када се и налази, у екстрадиционом притвору у Цириху. Куриозитет је у томе што је именовани ухапшен када је из Швајцарске, гдје је био у посјети код рођака, кренуо у Србију на издржавање правоснажне десетогодишње казне затвора, коју му је 14. марта ове године изрекао Апелациони суд у Београду, на које је требао ступити 5. маја текуће године.

21 година без казне за убијене Србе у „Бљеску“

30. април 2016.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствоваће сутра у Градишци обиљежавању 21 године од страдања и егзодуса Срба из Западне Славоније, најављено је из кабинета предсједника Српске. Програм обиљежавања почиње у 10.30 часова служењем парастоса у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци. Раније је најављено да ће помену присуствовати и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Сутра се навршава 21 година од агресије хрватских оружаних снага на западну Славонију, назване „Бљесак“, у којој је 1. и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце. Из Документационо-информациони центар „Веритас“саопштено је да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага

Срби у Хрватској ће постати прошлост

29. април 2016.

ИН­ТЕР­ВЈУ: ВЛА­ДИ­КА ДАЛ­МА­ТИН­СКИ ФО­ТИ­ЈЕ Није лак посао владици у Далмацији”, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски настројен католички клер, али и на аустријске власти које православној цркви гарантују иста права као и осталим црквама само на папиру. Ни данас није лак посао владици у Далмацији. Тензије између две суседне државе, Хрватске и Србије, које су последњих месеци, нажалост, све чешће, овде нису само ствар медијских анализа и политичких расправа, већ свакодневног живота. – Наши су људи овде преосетљиви и свака тензија и погоршање односа са Србијом се и те како осећа. Прва реакција је „бежање у мишје рупе“.

Кантонални суд Сарајево (Фото:novi.ba)

За злочине над српским цивилима Фримелу година и два мјесеца

29. април 2016.

Кантонални суд у Сарајеву осудио је данас Марија Фримела на годину и два мјесеца затвора за злочин над цивилима српске националности у сарајевском насељу Храсно, јавља Бирн. Првостепеном пресудом је Фримел, бивши командант Одреда „Иван Крндељ“ такозване Армије БиХ осуђен јер је заједно са другим војницима приводио, хапсио и злостављао цивиле српске националности због њихове жеље да напусте простор који је тада контролисала војска којој је он припадао. Предсједавајући Судског вијећа Јасенко Ружић рекао је да су припадници овог одреда из подрумских просторија запаљеног небодера и из Основне школе „Иван Горан Ковачић“ извели цивиле српске националности, међу којима су били Младен Благовчанин и Бранко Тохољ, и одвели их у просторије

Посмртни остаци неколико тела пронађени на дубини од 54 метра

Мостар: Тела Срба у јами Радача заливена бетоном

29. април 2016.

Код Мостара пронађени посмртни остаци жртава рата у БиХ. Да би се заварао траг место покривено смећем. Отежана потрага. У јаму Радача бацани и „неподобни Бошњаци“ ТУЖИЛАШТВО БиХ данас је потврдило да су приликом ексхумације у јами Радача код Мостара пронађени посмртни остаци неколико тела, углавном жртава српске националности из претходног рата. Посмртни остаци пронађени су на дубини од око 54 метра, а следе ДНК анализе. У јами Радача, иначе, налазе се посмртни остаци неколико десетина Срба убијених током рата. Њих су побили припадници Армије БиХ. Претпоставља се да су у јаму бацане и бошњачке жртве, односно „неподобни Бошњаци“, припадници војске Фикрета Абдића који су одбили послушност Алији Изетбеговићу. Да

Свједочење о заточеним Србима у Горажду

28. април 2016.

Свједок Тужилаштва БиХ Митар Пухало испричао је на суђењу за злочине над Србима у Горажду да је био заточен са још 70 суграђана. Пухало је рекао да су 15. јула 1992. године три полицајца дошла у његов стан и одвела га, додавши да су из његове зграде одвели људе српске националности, преноси Бирн. „Одводе нас у једну зграду. Станови у њој су празни, опљачкани, нема воде, нема ништа. Нас око 70 смјештају у четири стана. Постављају чувара на врата“, рекао је свједок. Према његовим ријечима, чувар их је обавијестио да је Ибро Меркез наредио да, ако буде гранатирање, нико не смије ићи у подрум. Свједок је навео да је приликом

Ратко Младић Фото: архив

Суђење Младићу – експлозију на Маркалама изазвао експлозив испод тезге

28. април 2016.

Бивши војни посматрач Уједињених нација Јан Сехерс изјавио је данас у Хашком трибуналу да је експлозију на сарајевској пијаци Маркале у фебруару 1994. године, када су страдали цивили, изазвао експлозив постављен испод тезги и да је било готово сигурно да Срби нису испалили гранат – УН су увијек говориле да не знају ко је испалио гранату, али је било готово сигурно да то нису били Срби – навео је Сехерс на суђењу генералу Ратку Младићу. Он је рекао да су му истражиоци који су били на лицу мјеста пренијели да је експлозију на Маркалама изазвао „експлозив постављен испод тезги“. Сехерс је навео да је, док је касније службовао у Загребу,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА