arrow up
- У Доњој Трнови код Угљевика данас је обиљежено 24 године од погибије команданта Прве мајевичке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ пуковника Милана Јовића.

Обиљежене 24 године од погибије Милана Јовића

У Доњој Трнови код Угљевика данас су обиљежене 24 године од погибије команданта Прве мајевичке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ пуковника Милана Јовића. На спомен-обиљежје испред Дома културе у овој мјесној заједници положени су цвијеће и вијенци као знак сјећања на 18 погинулих бораца и шест цивилних жртава рата са овог подручја. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да је пуковник Јовић био један од најбољих официра којег је Војска Републике Српске имала, али и један од најбољих Срба које је имала ЈНА. „Готово да у новијој српској историји нема оваквих примјера, да је командант бригаде, у нападу и јуришу, погинуо и дао живот за слободу Републике

Комесаријат за избјеглице и миграције Републике Србије

Позив избеглицама да се јаве за доделу пакета грађевинског материјала и куповину сеоских кућа

Инфо дани биће организовани у Суботици, Новом Саду, Параћину, Ваљеву и још неколико општина у Србији Комесаријат за избеглице и миграције позива избеглице из Републике Хрватске и Босне и Херцеговине да се одазову на јавне позиве који су расписани за доделу пакета грађевинског метаријала и куповину сеоских кућа  у оквиру Регионалног стамбеног програма. Јавни позиви су у току  у 50-так градова широм Србије. За све додатне информације можете се обратити повереницима за избеглице у својој општини. У неколицини градова и општина биће одржани инфодани. Инфо дан у Суботици одржаће се 9. фебруара 2017. године у Новој општини, Трг Лазара Нешовића 1, у амфитеатру са почетком у 12 часова. Корисницима ће

Знao сaм дa њих двиje бjeжaниjу нeћe прeживjeти – Дaмjaн Слиjeпчeвић

Гoркa утjeхa у сaмoћи

Двaдeсeт и jeдну гoдину нaкoн Oлуje, Дaмjaн Слиjeпчeвић из Kлaснићa кoд Глинe нaпoкoн je сaхрaниo мajку Дeсaнку и супругу Jeлeну, кoje су 1995. гoдинe брутaлнo убиjeнe у влaститoj кући Почeтaк гoдинe Дaмjaну Слиjeпчeвићу из Kлaснићa ниje oдaгнao тугу кojу вишe oд 20 гoдинa нoси у срцу, aли му je свaкaкo дoниo свojeврснo oлaкшaњe и спoкoj. Нaимe, њeгoвa мajкa Дeсaнкa и супругa Jeлeнa свирeпo су убиjeнe зa вриjeмe aкциje Oлуja, a дo oвих дaнa Дaмjaн o њихoвим тиjeлимa ниje знao ништa. Нaкoн пoврaткa 1998. гoдинe, пa свe дo дaнaс пoкушaвao je билo штo сaзнaти o њихoвoj судбини. Kуцao je нa брojнa врaтa, oбилaзиo oкoлнa сeлa, пoмнo рaзглeдaвao грoбљa пo циjeлoj Бaниjи нe би

Крвници: Фотографија коју су Орићеви направили у Кравици

Историјски, обавештајни, војни и медијски контекст догађаја у Сребреници и одговорност генерала Ратка Младића (2)

Извесно је да је, до пробоја 16. и 17. јула 1995. године код Незука и до изласка на територију под муслиманском контролом, страдало у борби доста припадника 28. дивизије А БиХ. Један део те колоне је страдао и у сусретним међусобним борбама појединачних група, о чему постоје сведочења припадника 28. дивизије А БиХ. Дакле, није се радило о цивилној колони, како се то у пропаганди и медијској кампањи често истицало, већ о првенствено војној колони која је разбијала и убијала све што се нашло на њеном путу. Највеће заробљавање припадника 28. дивизије десило се на комуникацији Коњевић Поље – Братунац, а један део и у рејону Нове Касабе. Масовна заробљавања

Изгон Цркве са Космета 1945-1950.

ДЕЈАН РИСТИЋ, БЕОГРАД ,,Двадесети век, а посебно његова друга половина, биће у свести Цркве запамћен као време плача. Много је оних који су морали да напусте своју отаџбину којом су дували ветрови разарања, демонских идеологија, диктатура, насиља и неслободе. Много је оних унутар Цркве који су у овом периоду морали да стисну своје срце због исмевања и прогона Христа и хришћана, због протеривања Цркве из јавног живота, дајући јој мрвице за простор њеног друштвеног деловања. Желимо чврсто да верујемо да је време плача, време разградње, време мржње коначно за нама, и да за наш народ и његову Цркву почиње време градње, време радости и време љубави.“ из Божићне посланице патријарха

Историјски, обавештајни, војни и медијски контекст догађаја у Сребреници и одговорност генерала Ратка Младића (1)

Да би се разумео контекст догађаја у Сребреници из јула 1995. године неопходно је имати у виду историјске чињенице да су Муслимани претходно били непосредни учесници злочина у Подрињу над Србима у двадесетом веку, и то кроз три српска егзодуса (1914., 1941-1945. и 1991-1995). Највеће страдање Срба у Подрињу десило се за време фашистичке творевине НДХ, када је у усташким офанзивама у којима су учествовале тежишно муслиманске јединице страдало преко шест хиљада цивила, само у рејону кањона Дрине. То страдање било је извор страха и несигурности српског народа на почетку грађанског рата у БиХ од 1992-1995. године. Историја је нажалост обиљем чињеница одсликала међунационалне и верске односе и сукобе Срба

Томислав Божовић (фото: www.telegram.hr)

Хрватска мора платити одштету бившем пилоту ЈНА

Хрватска мора да плати 345.000 куна /приближно 46.400 евра/ одштете некадашњем пилоту ЈНА Томиславу Божовићу, којег су злостављали припадници Хрватске војске у Керестинцу у мају 1992. године. – Стално ми се враћају слике тих догађаја, посљедице премлаћивања осјећам и данас – истиче Божовић, данас 66-годишњи тренер тениса који живи у Пули. У Истру је преселио из родног села крај Чачка, а прве дане рата дочекао је као активни пилот у Тузли. ЈНА је напустио 31. децембра 1991. године. Ипак, ускоро је ухапшен због, како је речено, „ратног злочина“ и изложен тортури. Божовић је покренуо поступак у којем од Хрватске тражи одштету за физичке и психичке боли због злостављања у Керестинцу,

(Фото: Фејсбук)

Када следећи пут будете причали како су Срби продали Косово, сетите се делом и овога…

Пред вама је текст који описује живот Срба на Космету и упућен је свима онима који мисле да су Срби изгубили Косово и Метохију, јер су га продали. У нади да ће нам свима помоћи да схватимо колико је важно добро промислити и одмерити речи, пре него што их изговоримо или објавимо, објављујемо текст уз допуштење његовог аутора, Србина који и сада живи на Косову и Метохији. „Пишем са тог Косова и Метохије. Имам сасвим довољно година да се сећам и почетка осамдесетих и оних демонстрација и шта им је претходило. Када живиш јужно од Ибра у селу где је Срба десетак скромнијих кућа са обрадивом земљом а окружује те

Како се Дарио Кордић сусрео с Богом

Осуђеном ратном злочинцу поједини католички бискупи и жупници ставили су на располагање своје олтаре и дворане. Католичка црква у Хрватској не одустаје од прављења светим Дарија Кордића, осуђеног ратног злочинца који се, након одлежане двије трећине казне од двадесет и пет година, године 2014. настанио у Загребу и уписао студиј теологије на Католичком богословном факултету, сад је на трећој години. Откако се вратио из затвора, Кордић се у потпуности одао слијепом вјерском фанатизму, што је његово неотуђиво људско право, а поједини католички бискупи и жупници спремно су му ставили на располагање своје олтаре и дворане, што представља континуирану друштвену провокацију и ријетко виђен облик моралног застрањења и неосјетљивости. Најновији Кордићев наступ

Приједор: Спомен плоча за 36 полицајаца погинулих у одбрамбено-отаџбинском ратуФото: СРНА

Приједор: Спомен плоча за 36 полицајаца (ВИДЕО)

У приједорској станици полиције служен је парастос и откривена спомен плоча за 36 полицајаца, погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату. Сјећање и на осми фебруар 1994, најтрагичнији дан за Центар јавне безбједности Приједор, када је на бихаћком ратишту, бранећи границе Републике Српске, страдало осам полицајаца. – Откривање ове спомен-плоче је још један од доказа да њихова хуманост, племенитост, храброст и спремност да дају своје животе за миран живот будућих покољења је доказ да никада неће и несмије бити заборављено, истиче Далибор Иванић, начелник ЦЈБ Приједор. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић подсјетио је да је први напад у Приједору био на тадашњу Станицу јавне безбједности. „Прве жртве били су припадници Станице

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

У смрт због сећања на пакао

После више од две деценије, изгубиле смо наду у правду, а све више страдалница диже руку на себе због траума изазваних силовањем и злостављањем по логорима У Средњошколском центру у Броду, где је у време рата био један од логора за Србе, 7. децембра 2012. основано је Удружење жена жртава рата Републике Српске. На том састанку је било 36 жена које су преживеле ратну тортуру у бројним логорима које су држали Бошњаци и Хрвати у тадашњој Босни и Херцеговини. Председница овог удружења, и сама жртва тортуре, Божица Живковић-Рајилић, каже да данас ово удружење има 457 чланица, али и да је још око 1.000 жена са простора Републике Српске преживело исти

Мркоњић Град: Спомен плоча Фото: РТРС

Мркоњић Град: Обиљежена 21 година од повратка становништа на огњишта

У Мркоњић Граду данас је, поводом Дана општине и 21 године од повратка становништва на своја огњишта, у капели Светог апостола Марка на православном гробљу служен парастос за све страдале у протеклом рату. Након парастоса, бројне делегације положиле су вијенце на спомен-обиљежје масовне гробнице и централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске на Тргу српске војске. Обиљежавању је присуствовао и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је рекао да се дан повратка у Мркоњић Град обиљежава низом манифестација, те подсјетио на страшне размјере злочина над Србима на овом подручју у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату – људске жртва и материјална разарања. „Та прва слика, први дојам кад смо

Ратко Дмитровић

Лојолина деца

Овде су карте давно подељене, све је нацртано и све јасно. Српска шанса лежи у једној од метода Милоша Великог Ко мисли да би Србија нешто добила да сада, данас, у понедељак, призна независност Косова, тај ништа не разуме или разуме врло мало. Након тог признавања, већ сутрадан Вучића и Николића заскочио би задатак да што пре пошаљу амбасадора Србије у Приштину, да одреде зграду у центру Београда за косовску амбасаду. Па онда гласање за пријем Косова у Уједињене нације, ФИФА, Савет Европе… и охохо тога. Заузврат Србија би добила… дупло голо. Ништа. Као што није добила ни за један уступак до сада, почев од оних које је чинио Слободан

Драган Вујичић

Коментар: Јосип

Догађаји из 1992. године сами за себе говоре о смислености предлога функционера ХДЗ Јосипа Перковића о преуређењу Босне и новом хрватском ентитету у који би ушли делови РС Јосип Јерковић, потпредседник РС и функционер ХДЗ, изнесе предлог да би се Босна могла преуредити тако да у нови, хрватски ентитет уђу Брод, Дервента, Оџак, Модрича, Вукосавље, Шамац, Пелагићево… Тако би Хрвати у Босни, рече Јерковић, „могли да нађу свој кутак“! Тачно је да су у Сијековцу 27. марта 1992, хрватске фаланге могле да прекољу деветогодишњег Сашу Милошевића, али није дао комшија Пејо. Ставио му је нож под грло, али се смиловао: „Тебе нећемо, ти си још мали“. Убили су Сашиног оца

Јунаци Равних Котара

До 1993. у Равним Котарима на српској страни погинуло 348 војника и цивила Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.