Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Živimo kao u logoru

Datum objave: petak, 10 februara, 2017
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

Početkom februara na Kosovu umalo nije buknuo novi sukob, Srbi sa obe strane Ibra danima su bili u velikom strahu, jer je pretila opasnost da ih napadnu i proteraju specijalne jedinice ROSU i albanske paravojne formacije… Rušenjem spornog betonskog zida u Kosovskoj Mitrovici i kakvog-takvog dogovora srpske i albanske strane, napetost je privremeno smanjena, ali su strah i briga Srba ostali…

Pogled kroz žicu: Sveštenik Stojanović Foto: D. N. Petrović
Pogled kroz žicu: Sveštenik Stojanović
Foto: D. N. Petrović

Mada u gotovo svim selima južno od Ibra Srbi i dalje noću dežuraju i ne znaju šta će doneti svaki novi dan, neizvesnost je, bez sumnje, najveća u porti crkve Svetog Save u južnoj Mitrovici gde sa porodicom, suprugom Tatjanom i sinovima Dimitrijem (8), Filipom (5), Markom (4) i Lazarom (1,5), živi i Bogu se moli sveštenik Nenad Stojanović.

Oni su jedina srpska porodica u južnom albanskom delu podeljenog grada, sa svih strana okruženi su bodljikavom žicom, pretećim pogledima ekstremnih Albanaca, a povremeno i otvorenim zveckanjem oružjem koje se čuje sa osmatračnice obližnje kasarne Kosovskih bezbednosnih snaga, odnosno albanske vojske u kojoj su glavni bivši pripadnici OVK.

Strahujemo za živote: Porodica Stojanović Foto: D. N. Petrović
Strahujemo za živote: Porodica
Stojanović Foto: D. N. Petrović

Bog nas čuva

– Čuvaju nas, jedan čuvar koji je stalno u porti, bodljikava žica kojom su opasani zidovi, ulazna vrata i prozori, Bog i Sveti Sava kome se stalno molimo za nas, ali i za sve Srbe na Kosovu i Metohiji. Živimo ovde jer sam sebi dao obavezu da čuvam crkvu Svetog Save, da se ovde molim Bogu i da drugim Srbima služim za primer. Nije ovo život koji se živi u miru, sve ovo više podseća na logor, deca ne smeju dalje iz porte, čak ni zidu da se približe, jer ih sa druge strane vrebaju razne opasnosti – priča otac Nenad i naglašava da je poslednjih dana, dok se lomilo hoće li doći do intervencije Prištine na severu Kosova, pred njim i njegovom porodicom uvek lebdelo pitanje: šta ako se ponovi pogrom iz 2004. godine, šta ako Albanci ponovo krenu da ruše srpske svetinje, šta ako ih napadnu i ugroze im živote?

Svecu iskopali oči

U martu 2004. godine Albanci su zapalili, oskrnavili i opljačkali crkvu u južnoj Mitrovici. Od ikonostasa je ostao samo mali nagoreli deo, na freski kojom je dominirao lik Svetog Save iznad ulaza u manastir svetitelju su iskopane oči, sa zvonika je skinuto i ukradeno zvono, parohijski dom je potpuno urušen…

Crkva je samo delimično obnovljena… Na istočnoj strani porte nema bodljikave žice, pa Albanci iz komšiluka redovno ubacuju smeće, a nedavno su ubacili i mrtvu mačku… Na obližnjem groblju sve je oskrnavljeno i polomljeno…

Odavde nigde ne idemo Foto: D. N. Petrović
Odavde nigde ne idemo Foto: D. N. Petrović

Ne izlazi u mantiji

Ocu Nenadu savetovano je da se van porte ne pojavljuje u svešteničkoj mantiji jer bi to za njega i njegovu porodicu bilo opasno, i on se pridržava saveta. Savetovano je i da decu i suprugu prebaci u severni deo grada, o čemu još razmišlja.

– Možda ću ih zbog bezbednosti i škole prebaciti preko mosta na drugu stranu Ibra. Što se mene tiče, šta god da se desi, ja ostajem ovde u svom hramu. Uprkos svemu privilegija je živeti na ovoj svetoj zemlji i boriti se za nju, ovde sam sa božjim i blagoslovom Svetog Save. Pratim vesti na radiju i televiziji i nadam se da će se situacija promeniti na bolje – ističe Stojanović.

Supruga za pevnicom

– Nemoćni smo da bilo šta popravimo i promenimo, jedino što možemo jeste da se molimo Bogu i Svetom Savi da nam pomognu i da nas zaštite, što svakodnevno i činimo. Liturgiju najčešće držimo sami, obično ja držim službu, deca mi pomažu, a supruga je za pevnicom… Nije nam lako, ali ne uzmičemo i nemamo nameru da crkvu napustimo. Naprotiv, želimo da, uprkos svim opasnostima, budemo svetionik srpstva i u južnoj Mitrovici i dokaz da su u ovom gradu Srbi bili u većini i da su silom proterani sa svojih ognjišta – dodaje hrabri sveštenik Nenad Stojanović.

Autor: D. N. Petrović

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Peć, grad zakatančen za jedanaest Srba

U Devet Jugovića ostalo devet Srba

Hrabra srpska baka: Albanci me teraju ali izvor ne dam!




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top