arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Силос

Формирање логора (за Србе) – Ђорђе Шувајло „1355 дана“ (3)

22. јун 2017.

Потиштено и са великим болом окупили смо се, ми, његова најближа родбина која се задесила у већ тада окупираном Тарчину, да бар колико толико покажемо достојанства и храбрости те да на тарчинском гробљу “Кланац” сахранимо покојника. Многи нису дошли на сахрану. Бојали су се. Очитао сам вјеровање. Тихо и са огромним болом сахранили смо покојника. Срби настањени у селу Луке, уз помоћ околних Хрвата, напустили су огњишта те кроз територију Крешева, Лепенице и Кисељака стигли до српских Хаџића. Општина Хаџићи је подијељена оног момента када се подијелила и полиција СО Хаџићи. Рат је дошао и на наша врата. Тмурни таласи рата из Хрватске излили су се босанско-херцеговачким ријекама и као

У организацији Удружења породица несталих и погинулих "Суза", у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини

Служен парастос свирепо убијеним Србима на Миљевачком платоу

21. јун 2017.

У организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини. Члан Удружења „Суза“ Драгана Ђукић подсјетила је на свирепост Хрватске војске и начин на који је на данашњи дан прије 25 година убијено 40 Срба на Миљевачком платоу, иако је било потписано примирје. „Они су бачени у крашку јаму и то није било довољно, на њих су бачени пси и мачке да заврше злочин. Бачено је смеће, а након два месеца јама је ексхумирана“, рекла је Ђукићева новинарима. Она је додала да дванаест

У Луговима, код Шамца, данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница, код Градачца, и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови.

У Луговима служен парастос за погинуле борце

21. јун 2017.

У Луговима, код Шамца, данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница, код Градачца, и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови. Након парастоса, који су код спомен-плоче постављене на Цркви Светог Сисоја служили свештеници са шамачког подручја, положени су вијенци и прислужене свијеће. Предсједник Савјета мјесне заједнице Лугови Спасо Лазић рекао је да у овом селу данас живи око 600 становника расељених из Срница и других мјеста широм БиХ, од којих је скоро 100 дјеце. Он је подсјетио да је 21. јуна 2014. године на Цркви постављена спомен-плоча погинулима. Начелник Одјељења за општу управу општине Шамац Лепа

Орао Ј-22

Свједочанства: Паника значи крај лета

21. јун 2017.

Љета се обично памте по топлини, ноћним шетњама, љубави. У сјећању пилота мајора Лазара Вујића за све ове љетне чари мјеста има. Међутим, љето ’91 и ’92 по много чему урезаће дубљи траг у његовој души. Тог 21. августа 1991 летио је на Газели својим небом од Плеса према Слуњу. Није било сунца, као да је вријеме хтјело нешто да му каже. Да га опомене. Али опомену тада није чуо, или није желио да чује. Вјеровао је. Падала је киша. Облаци су у ниском лету јурили маглу по врлетима и котлинама. Мислио је да се врати. Одједном прасак. – У први мах помислио сам да је гром. Али не, био

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 године од страдања двадесет четворо Срба из овог села

Обиљежено 25 година од страдања Срба у Ратковићима

21. јун 2017.

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 година од страдања двадесет четворо Срба из овог села. Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани који су и данас, као и сваке године на данашњи дан, дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту и покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао. Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених

Помен жртвама

Данас помен убијеним Србима из Ратковића

21. јун 2017.

У сребреничком селу Ратковићи данас ће бити обиљежено 25 година од погибије 24 Срба из тог села, већином цивила, којe су на свиреп начин убиле муслиманске снаге из околних села и Сребренице 21. јуна 1992. године. Парастос убијеним Србима из Ратковића биће служен код споменика који су подигли преживјели мјештани и гдје се једном годишње окупљају да одају пошту, положе цвијеће и прислуже свијеће за покој душа убијених сродника и комшија. Помен организују Борачка организација и Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице. Настављајући етничко чишћење српског народа из сребреничких села, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге из околних села и Сребренице, у зору тог јунског

Миљевачки плато (фото: krajinaforce.com)

25 година од свирепог убиства српских територијалаца на Миљевачком платоу

21. јун 2017.

Данас се навршило 25 година од када су припадници војске Хрватске свирепо убили и масакрирали 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу у близини Дрниша који се тада налазио под заштитом Унпрофора, а за тај злочин до данас готово да нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Савјет безбједности УН је 30. јуна 1992. године осудио акцију и затражио да се хрватске снаге врате на почетне положаје што је Хрватска страна одбила. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су пријетећи смрћу наредили српским заробљеницима да их баце у крашку јаму у предјелу Љут. Од 17. јула до 1. септембра исте године хрватска страна је српској преко Унпрофора предала

Београд- "Зид плача" Фото: СРНА

Због уништавања паноа отказана акција пресељења „Српског зида плача“

21. јун 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији саопштило је да је принуђено да откаже акцију премјештања „Српског зида плача“ на локацију испред амбасаде САД у Београду јер су непознати починиоци оштрим предметима уништили паное на којим се налазе фотографије са ликовима страдалих. У саопштењу је наведено да се постављање на локацију испред амбасаде САД , које је било најављено за симболичних 11.59 часова одлаже док се не израде нови панои. Из Удружења је наведено да су породице страдалих трагично и болно примиле вијест да је „Српски зид плача“, који се налазио испред зграде Народне скупштине Србије, поново оскрнављен и поручили да остају незаустављиви на путу истине и правде.

Srpski_zid_placa_kod_Tuzilastva_za_ratne_zlocine_u_Beogradu.jpg

„Српски зид плача“ сутра испред америчке Амбасаде

20. јун 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији поставиће сутра „Српски Зид плача“ испред амбасаде САД у Београду, најављено је из тог удружења. У саопштењу Удружења се наводи да ће „Зид плача“ бити постављен као знак револта јер САД штите злочинца некадашњег команданта терористичке ОВК Рамуша Харадинаја и лобирају да он постане премијер самопроглашеног Косова. „Ми, породице, принуђене смо на такву борбу до правде и слике жртава Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и других које су Харадинај и његови саборци убијали гледаће у правцу америчке Амбасаде докле год је Харадинај на слободи“, истиче се у саопштењу. Најављено је да ће „Српски Зид плача“ код америчке Амбасаде бити постављен у 11.59

Марко Грабовац Фото: СРНА

Породице и даље трпе нерад Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ

20. јун 2017.

Породице погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске и даље трпе нерад Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ који су до сада мало урадили на проналаску њихових најмилијих и жалосно је да се о томе говори годинама након рата, рекао је предсједник Одбора за тражење заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске Марко Грабовац. Уочи радионице под називом „Заштита права чланова породица несталих у БиХ“, која се одржава у Сарајеву у организацији Регионалне координације удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, Грабовац је изјавио новинарима да би њихово незадовољство било и веће да није удружења која помажу у проналажењу српских жртава на подручју БиХ. „Највећа несрећа је

Миљевачки Плато

За злочин на Миљевачком Платоу још нико не одговара

20. јун 2017.

Сутра се навршавају 25 година од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“ у Београду. Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју. Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се више није повукла упркос томе што је Савјет безбједности девет дана касније донио резолуцију којом

Бранислав Бранковић Фото Д. Алихоџић

Преживео пакао хрватског ратишта: Чудо је што сам жив, ал’ сад треба преживети

20. јун 2017.

Бранислав Бранковић (45), ратни инвалид из Ниша, преживео пакао хрватског ратишта, али страхује за будућност. Не тражи ни милостињу, нити да буде на терет држави, већ само посао Са ратовањем је Бранислав Бранковић (45) завршио пре 26 година, када је једва извукао живу главу са хрватског ратишта, али битку за живот још води. Није му угрожен голи живот, али јесте економска егзистенција, и то не само његова него и супруге Иване и ћерки Ирине (14) и Дарие (8). Не тражи милостињу, нити да буде на терет држави, већ посао. Да ради. Јер, иако су му повреде одузеле 60 одсто радних способности, осећа да може бити користан и продуктиван. – Пријатељи

Представљена књига Хроника прогнаних Крајишника 4

20. јун 2017.

Бањалука – У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци вечерас је представљена књига „Хроника прогнаних Крајишника 4“ аутора Саве Штрпца, директора Документационо-информативног центра „Веритас“, који је организовао промоцију. Штрбац је рекао Срни да књига говори о Србима прогнаним из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, онима који су и данас остали на том подручју, али и оним расутим по свијету. „Књига говори и о мртвим Србима јер прати ексхумације, идентификације, суђења за ратне злочине, све што је у вези са Србима из Хрватске, било да се суди њима или онима који су починили злочине над њима“, навео је Штрбац. Он каже да је књига подијељена у три тематске

Кистање Фото: TrisComHr

Кистање, 19.јуна 2017. : Говор мржње уз Божји храм…

20. јун 2017.

У Кистањама су неки шаљивци фасаде замијенили за сликарска платна. Упорност којом исписују усташке и фашистичке симболе на фасаде, поготово ако су свјеже обновљене, запањујућа је. Само им је понестало креативности. Свако им је ново “платно” навлас исто као оно претходно. Полиција редовно излази на терен, обави увиђај и све остаје баш како је било и прије… Ево најновијих “сликарија” из серије “ушатог У” и кукастих крстова који се у овом мјесту појављују редовно. Кад се на вријеме н реагује, ствар се с временом једноставно игнорише. Па и када су профашистички симболи на корак од Божјег храма, католичке цркве у коју ће јутром, на рану мису, вјерници. Хоће ли свећеник с олтара упозорити

Ратни инвалиди вратили помагала

19. јун 2017.

Ратни војни инвалиди и ампутирци данас су испред зграде Фонда здравственог осигурања /ФЗО/ у Бањалуци вратили ортопедска и медицинска помагала, изражавајући незадовољство због процедура за набавку помагала и права на бањско лијечење. Предсједник Одбора ратних-војних инвалида /РВИ/ Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Војин Гушић рекао је да РВИ траже поједностављење процедура за добијање ортопедских помагала, односно да добију новчана средства за њихову набавку, те да ампутирци и параплегичари добију право да сваке године могу користити бањску рехабилитацију. Он је рекао да у Републици Српској има око 1.400 инвалида са тјелесним оштећењима, те да је од рата до данас од посљедица рањавања умрло око 8.000 РВИ, међу којима је велики број

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА