fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ХЕРЦЕГОВИНА У СУЗАМА: Хиљаде вјерника испратило владику Атанасија до вјечне куће у Тврдошу (ФОТО+ВИДЕО)

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије сахрањен је данас у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош.  Претходно је испред Саборног храма у Требињу служена заупокојена литургија и опијело, а потом је улицама Требиња ка Манастиру Тврдош кренула погребна поворка са земним остацима блаженопочившег владике Атанасија.

Послије одслуженог Јутрења и опијела упокојеном умировљеном Епископу Атанасију, пред требињским Саборним храмом служена је Божанствена литургија.

Сабрањем је началствовао Његово преосвештенство Митрополит дабро-босански Хризостом, уз саслужење више Епископа: жичког Јустина, диселдорфског и њемачког Григорија, будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија, западноамеричког Максима, нишког Арсенија, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, диоклијског Методија и захумско-херцеговачкиг Димитрија, који су саслуживали и током Јутрења са опијелом, а којима су се на Литургији придружили и Епископи пакрачко-славонски Јован и милешевски Атанасије. У сабрању учествује и бројно свештенство, монаштво и вјерни народ, међу којима и представници држава, градова и општина. Молитвеном испраћају присуствује и премијер Црне Горе Здравко Кривокапић са сарадницима.

По читању еванђеоског зачала бесједио је Епископ зпадноамерички Максим који је казао да је током шездесет година свештенослужења Епископ Атанасије показао да је стварно био христолики свештеник богослов, чија „богословска фрула“ не престаје да одзвања у Цркви Херцеговине и васељене, како је јуче написао Румунски Патријарх Данило.

“Атанасије је ово постигао најпре зато што је био истинити Предстојатељ Божанске Евхаристије у којој је настављао апостолско очинство и прејемство као службу искупљења Народа Божијег од пропадљивости и смрти. Стога се данас радује Небо јер у своје наручје Господ дочекује свог верног служитеља. Радују се мајка Савка и отац Милан; радују се новомученици Косовско-Метохијски, Глински, Јадовински и Јасеновачки, Пребиловачки и Херцеговачки, поводом којих је упућивао Јеремијевске вапаје.”

Истакао је да ова пуноћа народа у Литургији у Требињу сабраног крај ковчега Херцеговачког Старца, не може а да нас не подсети на присуство и делатност Владике Атанасија од 1992. године у овој страдалној, али славној светосавској епархији.

“Ту су и деца да испрате највеће дете међу њима, доносећи му цвеће и земљу са Газиместана. Овај човек оштре физиономије, а благе душе, знао је да понекад критикује оне око себе, али и да пред истима трепетно беседи о значењу библијских, светоотачких и народних речи и појмова (попут назива Житомислић), не пропуштајући да себе представи као председника „мутаве деце“. Молимо га да нам опрости ако смо се понекад о њега огрешили”, казао је између осталог, Преосвећени Епископ зпадноамерички Максим.

Пред крај Литургије, а пред полазак погребне поворке, над одром Епископа Атанасија говорили су Високопреосвећени Митрополит Хризостом, Преосвештени Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, отац Емануил Сарис, у име свог вјерног народа Херцеговине, господин Милан Пешут, уз поздраве и благодарење свима од стране Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија.

Високопреосвећени Митрополит Хризостом је прочитао опроштајно слово Свјатејшег Патријарха српског Порфирија.

“Ових дана и дугом времену које предстоји његово дело ће, као и дела Светог Јустина и Светог Николаја, бити тумачено, проучавано, умножавано, али што је најважније његово дело и његове молитве за нас пред престолом Оца Небеског, приводиће Србе Цркви Христовој у вековима док нас буде, а биће нас док следећи владику Атанасија следимо Светог Саву, Светог Лазара косовско-метохијског и све свете из рода нашега. Данас сви заједно можемо да посведочимо речима апостола Павла: Владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио; веру си одржао. Сада те чека венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија”, каже у свом опроштајном писму Патријарх Порфирије.

Епископ диселдорфски и њемачки Григорије је казао да испраћамо у тврдошку светињу и спуштамо у тврду земљу херцеговачку нашег владику Атанасија да би тамо наставио да слави Бога и да се моли за васколики род наш:

“Испраћамо нашег владику Атанасија који је значењем имена свога предодређен да иде стопама и путевима бесмртника. 90-их година када је дошао у Херцеговину на ријекама херцеговачким плакао је владика Атанасије, плакао је над разореним храмовима и домовима. Плакао је на Неретви, од Пребиловаца, гдје су тек из јаме повађене кости од вина у небо полетјеле, па преко Житомислића и Мостара, преко крваве Градине до затрвене Придворице… И премда је плакао и сузе гутао, Владика Атанасије никада ни за трен није заборављао Сиона и Јерусалима и непрестано је био загледан у лице Божијег Сина.”

Након Литургије од Саборног храма је кренула погребна поворка ка манастиру Тврдош гдје ће Епископ Атанасије бити сахрањен.

Поводом смрти умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског у Херцеговини је од јуче дводневна жалост (5. и 6. март).
У поворци су, између осталих, били предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Црне Горе Здравко Кривокапић, министри у владама Републике Српске и Црне Горе, вршилац дужности директора Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, принц Филип Карађорђевић, те многобројно свештенство и велики број вјерника.

Ковчег са тијелом владике Атанасија пратили су епископи Српске православне цркве.

Умировљени епископ Атанасије упокојио се у четвртак, 4. марта у Требињy. Лијечен је у болници у Требињу од вируса корона од 17. фебруара. У Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом упокојења умировљеног епископа Атанасија.

Епископ Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, 8. јануара 1938. године. Завршио је Богословију у Београду 1958. године, у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем. По повратку из војске замонашио се у манастиру Пустињи код Ваљева 3. децембра 1960. године. Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је изабран за епископа захумско-херцеговачког. У најтежим временима током рата, помагао је народ, војску, сирочад, избјеглице, рањенике… Обнављајући православну вјеру у Херцеговини.

Приредила: Весна Девић

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска / РТРС
Преузето са портала Митрополије Црногорске


Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: