Отаџбински рат Архиве - Страница 193 од 503 - Јадовно 1941.

Због уништавања паноа отказана акција пресељења „Српског зида плача“

21. јун 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији саопштило је да је принуђено да откаже акцију премјештања „Српског зида плача“ на локацију испред амбасаде САД у Београду јер су непознати починиоци оштрим предметима уништили паное на којим се налазе фотографије са ликовима страдалих. У саопштењу је наведено да се постављање на локацију испред амбасаде САД , које је било најављено за симболичних 11.59 часова одлаже док се не израде нови панои. Из Удружења је наведено да су породице страдалих трагично и болно примиле вијест да је „Српски зид плача“, који се налазио испред зграде Народне скупштине Србије, поново оскрнављен и поручили да остају незаустављиви на путу истине и правде.

Srpski_zid_placa_kod_Tuzilastva_za_ratne_zlocine_u_Beogradu.jpg

„Српски зид плача“ сутра испред америчке Амбасаде

20. јун 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији поставиће сутра „Српски Зид плача“ испред амбасаде САД у Београду, најављено је из тог удружења. У саопштењу Удружења се наводи да ће „Зид плача“ бити постављен као знак револта јер САД штите злочинца некадашњег команданта терористичке ОВК Рамуша Харадинаја и лобирају да он постане премијер самопроглашеног Косова. „Ми, породице, принуђене смо на такву борбу до правде и слике жртава Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и других које су Харадинај и његови саборци убијали гледаће у правцу америчке Амбасаде докле год је Харадинај на слободи“, истиче се у саопштењу. Најављено је да ће „Српски Зид плача“ код америчке Амбасаде бити постављен у 11.59

Породице и даље трпе нерад Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ

20. јун 2017.

Породице погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске и даље трпе нерад Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ који су до сада мало урадили на проналаску њихових најмилијих и жалосно је да се о томе говори годинама након рата, рекао је предсједник Одбора за тражење заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске Марко Грабовац. Уочи радионице под називом „Заштита права чланова породица несталих у БиХ“, која се одржава у Сарајеву у организацији Регионалне координације удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, Грабовац је изјавио новинарима да би њихово незадовољство било и веће да није удружења која помажу у проналажењу српских жртава на подручју БиХ. „Највећа несрећа је

За злочин на Миљевачком Платоу још нико не одговара

20. јун 2017.

Сутра се навршавају 25 година од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“ у Београду. Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју. Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се више није повукла упркос томе што је Савјет безбједности девет дана касније донио резолуцију којом

Преживео пакао хрватског ратишта: Чудо је што сам жив, ал’ сад треба преживети

20. јун 2017.

Бранислав Бранковић (45), ратни инвалид из Ниша, преживео пакао хрватског ратишта, али страхује за будућност. Не тражи ни милостињу, нити да буде на терет држави, већ само посао Са ратовањем је Бранислав Бранковић (45) завршио пре 26 година, када је једва извукао живу главу са хрватског ратишта, али битку за живот још води. Није му угрожен голи живот, али јесте економска егзистенција, и то не само његова него и супруге Иване и ћерки Ирине (14) и Дарие (8). Не тражи милостињу, нити да буде на терет држави, већ посао. Да ради. Јер, иако су му повреде одузеле 60 одсто радних способности, осећа да може бити користан и продуктиван. – Пријатељи

Представљена књига Хроника прогнаних Крајишника 4

20. јун 2017.

Бањалука – У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци вечерас је представљена књига „Хроника прогнаних Крајишника 4“ аутора Саве Штрпца, директора Документационо-информативног центра „Веритас“, који је организовао промоцију. Штрбац је рекао Срни да књига говори о Србима прогнаним из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, онима који су и данас остали на том подручју, али и оним расутим по свијету. „Књига говори и о мртвим Србима јер прати ексхумације, идентификације, суђења за ратне злочине, све што је у вези са Србима из Хрватске, било да се суди њима или онима који су починили злочине над њима“, навео је Штрбац. Он каже да је књига подијељена у три тематске

Кистање, 19.јуна 2017. : Говор мржње уз Божји храм…

20. јун 2017.

У Кистањама су неки шаљивци фасаде замијенили за сликарска платна. Упорност којом исписују усташке и фашистичке симболе на фасаде, поготово ако су свјеже обновљене, запањујућа је. Само им је понестало креативности. Свако им је ново “платно” навлас исто као оно претходно. Полиција редовно излази на терен, обави увиђај и све остаје баш како је било и прије… Ево најновијих “сликарија” из серије “ушатог У” и кукастих крстова који се у овом мјесту појављују редовно. Кад се на вријеме н реагује, ствар се с временом једноставно игнорише. Па и када су профашистички симболи на корак од Божјег храма, католичке цркве у коју ће јутром, на рану мису, вјерници. Хоће ли свећеник с олтара упозорити

Ратни инвалиди вратили помагала

19. јун 2017.

Ратни војни инвалиди и ампутирци данас су испред зграде Фонда здравственог осигурања /ФЗО/ у Бањалуци вратили ортопедска и медицинска помагала, изражавајући незадовољство због процедура за набавку помагала и права на бањско лијечење. Предсједник Одбора ратних-војних инвалида /РВИ/ Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Војин Гушић рекао је да РВИ траже поједностављење процедура за добијање ортопедских помагала, односно да добију новчана средства за њихову набавку, те да ампутирци и параплегичари добију право да сваке године могу користити бањску рехабилитацију. Он је рекао да у Републици Српској има око 1.400 инвалида са тјелесним оштећењима, те да је од рата до данас од посљедица рањавања умрло око 8.000 РВИ, међу којима је велики број

Парастос поводом двадесет пете године од страдања Срба на Миљевачком платоу, у Хрватској

19. јун 2017.

Парастос за убијене Србе на Миљевачком платоу код Дрниша, служиће се у среду 21. јуна у 11 часова у цркви Светог Марка. Организатор је као и сваке године Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положиће венце и цвеће на споменик погинулим Србима у ратовима деведесетих, у Ташмајданском парку. Двадесет првог јуна 1992. године, на подручју Миљевачког платоа, догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству Унпрофор-а. У том нападу хрватске војске убијено је четрдесеторо Срба, а неколико њих је рањено и заробљено. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један део становништва је побијен а други

У Дервенти је данас служен парастос и положени вијенци испред споменика на раскрсници путева Горња Лупљаница-Велика Сочаница-Дажница /Tомасово брдо/ поводом 25 година од погибије осам српских заробљеника из Дервенте док су копали ровове за потребе хрватских снага

Обиљежено 25 година од убиства српских заробљеника

19. јун 2017.

У Дервенти је данас служен парастос и положени вијенци испред споменика на раскрсници путева Горња Лупљаница-Велика Сочаница-Дажница /Tомасово брдо/ поводом 25 година од погибије осам српских заробљеника из Дервенте, који су погинули док су копали ровове за потребе хрватских снага. Предсједник Удружења заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић рекао је Срни да чланови Удружења нису задовољни досадашњим радом Тужилаштва и Суда БиХ, који је донио симболичне пресуде за злочине почињене на подручју Дервенте. „Навршава се 25 година од погибије осам ратних заробљеника који су одведени на Tомасово брдо да копају ровове. Изражавамо велико незадовољство досадашњим пресудама и радом Tужилаштва и Суда БиХ. Tе пресуде су симболичне за учињене злочине почињене у

Породици проф Ђуре Голубовића Фото М. Драганић

Смрт у братском загрљају

19. јун 2017.

Убиство блиских рођака на подручју Коњица током рата превазилази античке трагедије. Само у дворани „Младост“ страдало 13 логораша међу којима шесторо браће На трагику српског нестајања у Коњицу у коме је до априла 1992. живело око 7.000 Срба, а данас их је преостало тек 250, увек ће подсећати 15. јун 1992. године, када је у спортској дворани „Младост“ у Коњицу, страдало 13 српских логораша међу којима чак шесторо браће. Тог 15. јуна настрадала су браћа Мирко (35) и Стеван (30) Нинковић, Душан (39) и Милорад (42) Ћећез, и Велимир (40) и Жељко (30) Ћећез. Они су по сведочењу Слободана Праљка, генерала ХВО-а, погинули од две гранате које су на салу

Oбиљежавање пробоја коридора - Фото: Глас Српске

Састанак о обиљежавању 25 година од „Пробоја коридора“

19. јун 2017.

Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја одржаће данас у Модричи састанак поводом предстојећег обиљежавања 25 година од „Пробоја коридора“. Састанак ће бити одржан у 11.00 часова у кабинету начелника општине, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите. Војном акцијом „Пробој коридора“ прекинута је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине. У овој операцији погинула су 273 припадника Војске Републике Српске, 70 припадника Министарства унутрашњих послова Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине, док је 1.129 рањено. Одлука о пробоју Коридора донесена је 18. јуна 1992. године да би се одблокирао западни дио Републике Српске, гдје је у окружењу било

Спомен-обележје у Брадини (Фото: Д. Станишић)

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду

18. јун 2017.

Ни 25 година откако је на најсвирепији начин у три српска села која данас припадају Федерацији БиХ убијено 117 људи – нико није одговарао Од нашег дописника Сарајево – О предратном животу Срба у селима Брадина код Коњица, Ледићи код Трнова надомак Сарајева и Чемерно у општини Илијаш, која су након Дејтона припала Федерацији БиХ, већ 25 година сведоче само остаци српских порушених кућа, ливаде и њиве зарасле у коров и спомен-обележја са именима њихових најближих сродника, свирепо ликвидираних у нападу припадника муслиманских снага. Данас у тим сабласно пустим селима, осим духова прошлости, „станује” и неправда, јер за злочин почињен пре четврт века још нико није одговарао. То вишегодишње игнорисање страдања

И.Сарајево:Касиндолски батаљон Сарајевско-романијског корупа Фото: СРНА

Почаст палим борцима Касиндолског батаљона

18. јун 2017.

Припадници некадашњег Касиндолског батаљона и Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, њихови потомци и чланови породица, те бројни мјештани Касиндола, окупили су се данас на „кланцу“, мјесту гдје су погинули први борци овог батаљона и успостављена прва борбена линија. Предсједник Мјесне борачке организације Касиндо Слободан Маунага рекао је Срни да се у склопу манифестације „Дани касиндолског батаљона“ сваке године организује и „Поход на кланац“, што представља једну врсту ходочашћа и одавања почасти свим палим борцима Касиндолског батаљона. Он је истакао да је истовремено срећан, али и ганут, када види да је и ове године по лошим временским условима на овај поход кренуло стотињак људи, јер се и на овај начин ратни

Малешевић: Сви борци и команданти треба да буду национални хероји

18. јун 2017.

У операцији „Коридор 1992“, која је означена као судбоносна, погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 бораца Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1.918 бораца, наводи историчар Неђо Малешевић. Разговарао: Борис НОГО Историчар Неђо Малешевић истиче да без војне операције „Коридор“ кроз Посавну 1992. године не би било Републике Српске, као и да су сви учесници, од бораца до војног врха, заслужили да буду национални хероји. Он напомиње да не смије бити заборављено 413 бораца који су погинули у овој херојској битки – најзначајнијој и најхуманијој борби Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату, од 1992. до 1995. године. Поводом обиљежавања 25