arrow up
Фото: Youtube

Каменице на промоцији: Отказано приказивање филма „Албанке су наше сестре“ у Нишу

Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући против Албанаца и носећи српска обележја Промоција документарног филма „Албанке су наше сестре“ у Медија центру у Нишу отказана је након што је група окупљених испред зграде почела да протестује. Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући и носећи српска обележја. Према извештајима медија из сале Медија центра, за сада се не зна ко су они, а испред зграде је и тридесетак полицајаца. Полиција каже да може гарантовати безбеност

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља "Белаћевац" у јужној српској покрајини.

Обиљежено 19 година од отмице рудара на Косову

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља “Белаћевац” у јужној српској покрајини. Обиљежавању у Београду у Спомен-соби “Косметске жртве” у просторијама Удружења присуствовао је директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је навео да се на овај начин његује култура сјећања на оне који су отети. “На данашњи дан пре 19 година отети су рудари само зато што су били Срби, зато што су биле друге националности од терориста и злочинаца који су дошли да их узму са њихових радних места, да их невине одведу на незнана места, да ни

Орао наоружан са четири касетне бомбе БЛ-755 у одласку на борбени задатак, завршне борбе јесен 1995. године (фото Драго Вејновић)

Од „Црних пантера“ до „Рисова са Врбаса“

Почетком шездесетих година прошлог века биће формирана ваздухопловна јединица чија је судбина везана за судбину једне државе и два ваздухопловства. Реч је о 238. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили (238. лбае), ескадрили која је настала на аеродрому Церкље, а свој пут завршила на аеродрому Маховљани. Ескадрила која је била у саставу две војске – Југословенске Народне Армије (ЈНА) и Војске Републике Српске (ВРС). Пратећи судбину ове ескадриле, можемо пратити и ток развоја несретних догађаја који су задесили ове просторе током деведестих година прошлог века. Настала у ЈНА, 238. лбае делила је судбину и војске у којој је била, као и саме државе коју је требала да брани. Преласком са аеродрома Церкље на

Силос

Формирање логора (за Србе) – Ђорђе Шувајло „1355 дана“ (3)

Потиштено и са великим болом окупили смо се, ми, његова најближа родбина која се задесила у већ тада окупираном Тарчину, да бар колико толико покажемо достојанства и храбрости те да на тарчинском гробљу “Кланац” сахранимо покојника. Многи нису дошли на сахрану. Бојали су се. Очитао сам вјеровање. Тихо и са огромним болом сахранили смо покојника. Срби настањени у селу Луке, уз помоћ околних Хрвата, напустили су огњишта те кроз територију Крешева, Лепенице и Кисељака стигли до српских Хаџића. Општина Хаџићи је подијељена оног момента када се подијелила и полиција СО Хаџићи. Рат је дошао и на наша врата. Тмурни таласи рата из Хрватске излили су се босанско-херцеговачким ријекама и као

У организацији Удружења породица несталих и погинулих "Суза", у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини

Служен парастос свирепо убијеним Србима на Миљевачком платоу

У организацији Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини. Члан Удружења “Суза” Драгана Ђукић подсјетила је на свирепост Хрватске војске и начин на који је на данашњи дан прије 25 година убијено 40 Срба на Миљевачком платоу, иако је било потписано примирје. “Они су бачени у крашку јаму и то није било довољно, на њих су бачени пси и мачке да заврше злочин. Бачено је смеће, а након два месеца јама је ексхумирана”, рекла је Ђукићева новинарима. Она је додала да дванаест

У Луговима, код Шамца, данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница, код Градачца, и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови.

У Луговима служен парастос за погинуле борце

У Луговима, код Шамца, данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница, код Градачца, и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови. Након парастоса, који су код спомен-плоче постављене на Цркви Светог Сисоја служили свештеници са шамачког подручја, положени су вијенци и прислужене свијеће. Предсједник Савјета мјесне заједнице Лугови Спасо Лазић рекао је да у овом селу данас живи око 600 становника расељених из Срница и других мјеста широм БиХ, од којих је скоро 100 дјеце. Он је подсјетио да је 21. јуна 2014. године на Цркви постављена спомен-плоча погинулима. Начелник Одјељења за општу управу општине Шамац Лепа

Орао Ј-22

Свједочанства: Паника значи крај лета

Љета се обично памте по топлини, ноћним шетњама, љубави. У сјећању пилота мајора Лазара Вујића за све ове љетне чари мјеста има. Међутим, љето ’91 и ’92 по много чему урезаће дубљи траг у његовој души. Тог 21. августа 1991 летио је на Газели својим небом од Плеса према Слуњу. Није било сунца, као да је вријеме хтјело нешто да му каже. Да га опомене. Али опомену тада није чуо, или није желио да чује. Вјеровао је. Падала је киша. Облаци су у ниском лету јурили маглу по врлетима и котлинама. Мислио је да се врати. Одједном прасак. – У први мах помислио сам да је гром. Али не, био

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 године од страдања двадесет четворо Срба из овог села

Обиљежено 25 година од страдања Срба у Ратковићима

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 година од страдања двадесет четворо Срба из овог села. Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани који су и данас, као и сваке године на данашњи дан, дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту и покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао. Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених

Помен жртвама

Данас помен убијеним Србима из Ратковића

У сребреничком селу Ратковићи данас ће бити обиљежено 25 година од погибије 24 Срба из тог села, већином цивила, којe су на свиреп начин убиле муслиманске снаге из околних села и Сребренице 21. јуна 1992. године. Парастос убијеним Србима из Ратковића биће служен код споменика који су подигли преживјели мјештани и гдје се једном годишње окупљају да одају пошту, положе цвијеће и прислуже свијеће за покој душа убијених сродника и комшија. Помен организују Борачка организација и Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице. Настављајући етничко чишћење српског народа из сребреничких села, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге из околних села и Сребренице, у зору тог јунског

Миљевачки плато (фото: krajinaforce.com)

25 година од свирепог убиства српских територијалаца на Миљевачком платоу

Данас се навршило 25 година од када су припадници војске Хрватске свирепо убили и масакрирали 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу у близини Дрниша који се тада налазио под заштитом Унпрофора, а за тај злочин до данас готово да нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Савјет безбједности УН је 30. јуна 1992. године осудио акцију и затражио да се хрватске снаге врате на почетне положаје што је Хрватска страна одбила. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су пријетећи смрћу наредили српским заробљеницима да их баце у крашку јаму у предјелу Љут. Од 17. јула до 1. септембра исте године хрватска страна је српској преко Унпрофора предала

Београд- "Зид плача" Фото: СРНА

Због уништавања паноа отказана акција пресељења “Српског зида плача”

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији саопштило је да је принуђено да откаже акцију премјештања “Српског зида плача” на локацију испред амбасаде САД у Београду јер су непознати починиоци оштрим предметима уништили паное на којим се налазе фотографије са ликовима страдалих. У саопштењу је наведено да се постављање на локацију испред амбасаде САД , које је било најављено за симболичних 11.59 часова одлаже док се не израде нови панои. Из Удружења је наведено да су породице страдалих трагично и болно примиле вијест да је “Српски зид плача”, који се налазио испред зграде Народне скупштине Србије, поново оскрнављен и поручили да остају незаустављиви на путу истине и правде.

Srpski_zid_placa_kod_Tuzilastva_za_ratne_zlocine_u_Beogradu.jpg

“Српски зид плача” сутра испред америчке Амбасаде

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији поставиће сутра “Српски Зид плача” испред амбасаде САД у Београду, најављено је из тог удружења. У саопштењу Удружења се наводи да ће “Зид плача” бити постављен као знак револта јер САД штите злочинца некадашњег команданта терористичке ОВК Рамуша Харадинаја и лобирају да он постане премијер самопроглашеног Косова. “Ми, породице, принуђене смо на такву борбу до правде и слике жртава Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и других које су Харадинај и његови саборци убијали гледаће у правцу америчке Амбасаде докле год је Харадинај на слободи”, истиче се у саопштењу. Најављено је да ће “Српски Зид плача” код америчке Амбасаде бити постављен у 11.59

Марко Грабовац Фото: СРНА

Породице и даље трпе нерад Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ

Породице погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске и даље трпе нерад Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ који су до сада мало урадили на проналаску њихових најмилијих и жалосно је да се о томе говори годинама након рата, рекао је предсједник Одбора за тражење заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске Марко Грабовац. Уочи радионице под називом “Заштита права чланова породица несталих у БиХ”, која се одржава у Сарајеву у организацији Регионалне координације удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, Грабовац је изјавио новинарима да би њихово незадовољство било и веће да није удружења која помажу у проналажењу српских жртава на подручју БиХ. “Највећа несрећа је

Миљевачки Плато

За злочин на Миљевачком Платоу још нико не одговара

Сутра се навршавају 25 година од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен, саопштено је из Документационо информационог центра “Веритас” у Београду. Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју. Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се више није повукла упркос томе што је Савјет безбједности девет дана касније донио резолуцију којом

Бранислав Бранковић Фото Д. Алихоџић

Преживео пакао хрватског ратишта: Чудо је што сам жив, ал’ сад треба преживети

Бранислав Бранковић (45), ратни инвалид из Ниша, преживео пакао хрватског ратишта, али страхује за будућност. Не тражи ни милостињу, нити да буде на терет држави, већ само посао Са ратовањем је Бранислав Бранковић (45) завршио пре 26 година, када је једва извукао живу главу са хрватског ратишта, али битку за живот још води. Није му угрожен голи живот, али јесте економска егзистенција, и то не само његова него и супруге Иване и ћерки Ирине (14) и Дарие (8). Не тражи милостињу, нити да буде на терет држави, већ посао. Да ради. Јер, иако су му повреде одузеле 60 одсто радних способности, осећа да може бити користан и продуктиван. – Пријатељи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.