Отаџбински рат Архиве - Страница 192 од 503 - Јадовно 1941.

Логори за Србе у БиХ 1992-1995: Високо

26. јун 2017.

Према попису становништва из 1991. године, на подручjу општине Високо живjело jе 7.377 Срба, коjи су чинили 16% становништва општине, док jе у самом граду Високо од укупно 13.663 становника, било: Муслимана 10.056, Срба 1.641, Хрвата 395, Југословена 1.115 и 456 осталих. Већ 1991. године Муслимани и Хрвати организовали су своjе паравоjне формациjе, спремаjући се за обрачун са ЈНА и насилно одваjање од СФРЈ, не обазирући се и на права и жеље Срба, трећег конститутивног народа у БиХ. Срби општине Високо, као и циjеле БиХ уздали су се у заштиту ЈНА, али након првих сукоба видjело се да ЈНА не може да заштити Србе на циjелом простору БиХ, па им

Његово преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је код спомен-обиљежја на Дугој Њиви код Модриче служио парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине поводом 25 година од акције "Пробој коридора".

Служен парастос и положени вијенци за погинуле у пробоју Коридора

25. јун 2017.

Његово преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је код спомен-обиљежја на Дугој Њиви код Модриче служио парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине поводом 25 година од акције „Пробој коридора“. Вијенце на спомен-обиљежје положио је предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рудаства Републике Српске Петар Ђокић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Вијенце су положиле и делегације Удружења породица заробљених и погинулих бораца, Савеза логораша, Савеза организација и удружења ратних војних инвалида Републике Српске, представници општина Модрича, Вукосавље, Добој, Козарска Дубица, Брод, Приједор, Шамац, те учесници Марша који су из Осјечана и

У засеоку Мишићи у Скугрићу код Модриче откривено је и освештано спомен-обиљежје подигнуто на мјесту сусрета бораца Првог крајишког и Источнобосанског корпуса у операцији "Корирор 1992"

Откривено спомен-обиљежје погинулим борцима

25. јун 2017.

У засеоку Мишићи у Скугрићу код Модриче откривено је и освештано спомен-обиљежје подигнуто на мјесту сусрета бораца Првог крајишког и Источнобосанског корпуса у операцији „Корирор 1992“. Спомен-обиљежје, које је подигнуто на иницијативу Мјесне борачке организације Скугрић, уз подршку Општинске борачке организације и општине Модрича, открили су синоћ начелник Модриче Младен Крекић и дијете погинулог борца из Скугрића Младен Никић. Вијенце на спомен-обиљежје у присуству великог броја мјештана Скугрића, бивших бораца са простора Модриче и Шамца, положили су представници општинских борачких организација Модриче и Шамца и Градске борачке организације Приједор. Ратни командант тадашњег одреда „Толиса“ Милорад Станковић из Скугрића, учесник акције „Коридор 92“, рекао је да је 26. јуна 1992. године

Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације "Дани Касиндолског батаљона" за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске.

Обиљежени Дани Касиндолског батаљона

24. јун 2017.

Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације „Дани Касиндолског батаљона“ за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске. Предсједник Предсједништва Борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац рекао да се манифестацијом „Дани Касиндолског батаљона“, који укључује и меморијални турнир у малом фудбалу, одржава у знак сјећања на команданта овог батаљона Бошка Вујадина и остале погинуле борце са овог подручја. „На Спомен-обиљежју у Касиндолу уписана су имена 99 бораца. Као и сваке године, културним и спортским манифестацијама у оквиру `Дана Касиндолског батаљона` желимо скренути пажњу народу да се неке ствари не смију заборавити“, рекао је Шеховац. Он је нагласио да Борачка организација

Раскринкавање лажи сада постаје кажњиво

23. јун 2017.

Многи су приметили да сребренички лоби чињенице уопште не занимају. Аутистичком жестином он је с разлогом усмерен на само једну ствар, а то је да онемогући објективно испитивање догађаја у Сребреници у јулу 1995. године Средишње и неприкосновене тезе наратива о догађајима у Сребреници лета 1995. који шири сребренички лоби гласе да је српска страна у том граду погубила 8.000 муслимана и да тај догађај представља – геноцид. Сваке године у ово доба приређују се помпезна обележавања наводног геноцида, са реториком и сценографијом срачунатим да продубе нетрпељивост између две главне заједнице у Босни и Херцеговини, муслимана и православаца. Упорно наметање измене кривичног законика, чиме би „негирање“ наводног геноцида било проглашено

Каменице на промоцији: Отказано приказивање филма „Албанке су наше сестре“ у Нишу

22. јун 2017.

Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући против Албанаца и носећи српска обележја Промоција документарног филма „Албанке су наше сестре“ у Медија центру у Нишу отказана је након што је група окупљених испред зграде почела да протестује. Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући и носећи српска обележја. Према извештајима медија из сале Медија центра, за сада се не зна ко су они, а испред зграде је и тридесетак полицајаца. Полиција каже да може гарантовати безбеност

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља "Белаћевац" у јужној српској покрајини.

Обиљежено 19 година од отмице рудара на Косову

22. јун 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља „Белаћевац“ у јужној српској покрајини. Обиљежавању у Београду у Спомен-соби „Косметске жртве“ у просторијама Удружења присуствовао је директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је навео да се на овај начин његује култура сјећања на оне који су отети. „На данашњи дан пре 19 година отети су рудари само зато што су били Срби, зато што су биле друге националности од терориста и злочинаца који су дошли да их узму са њихових радних места, да их невине одведу на незнана места, да ни

Орао наоружан са четири касетне бомбе БЛ-755 у одласку на борбени задатак, завршне борбе јесен 1995. године (фото Драго Вејновић)

Од „Црних пантера“ до „Рисова са Врбаса“

22. јун 2017.

Почетком шездесетих година прошлог века биће формирана ваздухопловна јединица чија је судбина везана за судбину једне државе и два ваздухопловства. Реч је о 238. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили (238. лбае), ескадрили која је настала на аеродрому Церкље, а свој пут завршила на аеродрому Маховљани. Ескадрила која је била у саставу две војске – Југословенске Народне Армије (ЈНА) и Војске Републике Српске (ВРС). Пратећи судбину ове ескадриле, можемо пратити и ток развоја несретних догађаја који су задесили ове просторе током деведестих година прошлог века. Настала у ЈНА, 238. лбае делила је судбину и војске у којој је била, као и саме државе коју је требала да брани. Преласком са аеродрома Церкље на

Формирање логора (за Србе) – Ђорђе Шувајло „1355 дана“ (3)

22. јун 2017.

Потиштено и са великим болом окупили смо се, ми, његова најближа родбина која се задесила у већ тада окупираном Тарчину, да бар колико толико покажемо достојанства и храбрости те да на тарчинском гробљу “Кланац” сахранимо покојника. Многи нису дошли на сахрану. Бојали су се. Очитао сам вјеровање. Тихо и са огромним болом сахранили смо покојника. Срби настањени у селу Луке, уз помоћ околних Хрвата, напустили су огњишта те кроз територију Крешева, Лепенице и Кисељака стигли до српских Хаџића. Општина Хаџићи је подијељена оног момента када се подијелила и полиција СО Хаџићи. Рат је дошао и на наша врата. Тмурни таласи рата из Хрватске излили су се босанско-херцеговачким ријекама и као

У организацији Удружења породица несталих и погинулих "Суза", у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини

Служен парастос свирепо убијеним Србима на Миљевачком платоу

21. јун 2017.

У организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини. Члан Удружења „Суза“ Драгана Ђукић подсјетила је на свирепост Хрватске војске и начин на који је на данашњи дан прије 25 година убијено 40 Срба на Миљевачком платоу, иако је било потписано примирје. „Они су бачени у крашку јаму и то није било довољно, на њих су бачени пси и мачке да заврше злочин. Бачено је смеће, а након два месеца јама је ексхумирана“, рекла је Ђукићева новинарима. Она је додала да дванаест

У Луговима, код Шамца, данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница, код Градачца, и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови.

У Луговима служен парастос за погинуле борце

21. јун 2017.

У Луговима, код Шамца, данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница, код Градачца, и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови. Након парастоса, који су код спомен-плоче постављене на Цркви Светог Сисоја служили свештеници са шамачког подручја, положени су вијенци и прислужене свијеће. Предсједник Савјета мјесне заједнице Лугови Спасо Лазић рекао је да у овом селу данас живи око 600 становника расељених из Срница и других мјеста широм БиХ, од којих је скоро 100 дјеце. Он је подсјетио да је 21. јуна 2014. године на Цркви постављена спомен-плоча погинулима. Начелник Одјељења за општу управу општине Шамац Лепа

Свједочанства: Паника значи крај лета

21. јун 2017.

Љета се обично памте по топлини, ноћним шетњама, љубави. У сјећању пилота мајора Лазара Вујића за све ове љетне чари мјеста има. Међутим, љето ’91 и ’92 по много чему урезаће дубљи траг у његовој души. Тог 21. августа 1991 летио је на Газели својим небом од Плеса према Слуњу. Није било сунца, као да је вријеме хтјело нешто да му каже. Да га опомене. Али опомену тада није чуо, или није желио да чује. Вјеровао је. Падала је киша. Облаци су у ниском лету јурили маглу по врлетима и котлинама. Мислио је да се врати. Одједном прасак. – У први мах помислио сам да је гром. Али не, био

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 године од страдања двадесет четворо Срба из овог села

Обиљежено 25 година од страдања Срба у Ратковићима

21. јун 2017.

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 година од страдања двадесет четворо Срба из овог села. Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани који су и данас, као и сваке године на данашњи дан, дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту и покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао. Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених

Данас помен убијеним Србима из Ратковића

21. јун 2017.

У сребреничком селу Ратковићи данас ће бити обиљежено 25 година од погибије 24 Срба из тог села, већином цивила, којe су на свиреп начин убиле муслиманске снаге из околних села и Сребренице 21. јуна 1992. године. Парастос убијеним Србима из Ратковића биће служен код споменика који су подигли преживјели мјештани и гдје се једном годишње окупљају да одају пошту, положе цвијеће и прислуже свијеће за покој душа убијених сродника и комшија. Помен организују Борачка организација и Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице. Настављајући етничко чишћење српског народа из сребреничких села, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге из околних села и Сребренице, у зору тог јунског

Миљевачки плато (фото: krajinaforce.com)

25 година од свирепог убиства српских територијалаца на Миљевачком платоу

21. јун 2017.

Данас се навршило 25 година од када су припадници војске Хрватске свирепо убили и масакрирали 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу у близини Дрниша који се тада налазио под заштитом Унпрофора, а за тај злочин до данас готово да нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Савјет безбједности УН је 30. јуна 1992. године осудио акцију и затражио да се хрватске снаге врате на почетне положаје што је Хрватска страна одбила. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су пријетећи смрћу наредили српским заробљеницима да их баце у крашку јаму у предјелу Љут. Од 17. јула до 1. септембра исте године хрватска страна је српској преко Унпрофора предала