Горан Бабић из Козарске Дубице изjавио jе да ни по циjену живота неће пристати на деложациjу његове породице из породичне куће, коjу jе заказао Основни суд у Козарскоj Дубици за сриjеду, 4. март. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj 1992. године миjењао за имовину Петра Сукнаjића у Козарскоj Дубици. „По циjену живота нећу пристати на деложациjу, jер немам куда да идем са супругом, двоjе малољетне дjеце и непокретном маjком“, изjавио jе Срни Бабић. Бабић каже да ниjе добио званично судско обавjештење о деложациjи, већ jе за то сазнао од комшиjа, након чега му jе у Суду потврђено да се у сриjеду у 9.00 часова припрема исељење његове

Имиграциона служба у САД наjавила jе да ће депортовати 150 држављана БиХ коjи живе у САД, а за коjе се вjеруjе да су починили ратне злочине, пише „Њуjорк таjмс“. Званичници су идентификовали наjмање 300 имиграната из БиХ за коjе вjеруjу да су прикрили умиjешаност у ратне злочине за вриjеме рата у БиХ. „Што више `копамо`, више информациjа пронађемо“, рекао jе Маjкл Меквин, историчар коjи jе водио истраге у одjељењу Имиграционе службе за ратне злочине. Амерички медиj преноси да су наjближи изручењу бивши воjници, а неки од њих данас раде као фудбалски тренери, радници у фабрикама, док су поjедини запослени у казинима у Лас Вегасу. „Њуjорк таjмс“ пише да jе до

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да jе 1. март дан сjећања на прегласавање српског народа у БиХ и почетак грађанског рата, чиjе су посљедице хиљаде убиjених, несталих и расељених, као и хиљаде разрушених домова и огњишта. Митровић jе нагласио да 1. март 1992. године српски народ и Република Српска памте по злу, jер jе то дан грубог гажења људских права, уставног насиља и прегласавања jедног конститутивног народа у БиХ. Он jе нагласио да jе за породице српских жртава рата и Републику Српску неприхватљиво да се 1. март у Федерациjи БиХ прославља као „дан независности БиХ“. У БиХ jе

Божица Живковић Раjилић Предсjедик Удружења жена жртава рата из Републике Српске Божица Живковић-Раjилић рекла jе Срни да ће 1. март увиjек бити дан када jе почео напад на Србе у БиХ, њихову имовину и животе. „Одводили су нас из наших кућа, станова, са радних мjеста, мучили нас, пљачкали… и сада траже да њихов `измишљени` такозвани празник и ми признамо. Шта jе таj дан донио доброг БиХ? До кад ће оваква БиХ траjати“, упитала jе Раjилићева. За српске жртве и за Републику Српску, истакла jе она, неприхватљиво jе обиљежавање 1. марта као дана такозване независности БиХ. „Ниjе ми jасно како и шта Бошњаци и Хрвати обиљежаваjу 1. марта? Шта таj дан

Онима коjи су преживjели силовања потребно jе омогућити да докажу страдања, не само медицинском документациjом из времена када jе почињен злочин, него и на друге начине, другим доказима, наводи директор Џендер центра за равноправност и jеднакост полова Владе Републике Српске Мирjана Лукач. Разговарао: Миломир САВИЋ Директор Џендер центра за равноправност и jеднакост полова Владе Републике Српске Мирjана Лукач сматра да би жене – жртве ратног злочина требало да добиjу право на материjалну надокнаду. Она у интервjуу Срни истиче да jе потребно уклонити законске препреке коjе ову групу жена онемогућаваjу да остваре то право. „Потребно jе законом о цивилним жртвама рата у Републици Српскоj предвидjети жртве силовања и сексуалног насиља, као

Пише: Јован Кесар ЈОВАН Рашковић jе 16. jула 1992, из загребачког “Вечерњег листа” сазнао да jе Воjно тужилаштво у Сплиту дан раниjе против њега подигло оптужницу коjа га jе теретила да jе од половине 1990. године, као председник Српске демократске странке, окупљао српске екстремисте, склоне злоупотреби легалног политичког деловања и иницирао, подстицао и организовао разне делатности управљене на угрожавање териториjалне укупности Републике Хрватске. У оптужници се, затим, каже да jе Јован Рашковић писаним и противуставним путем покушао да отцепи део териториjе Републике Хрватске и припоjи га другоj држави. Тиме jе учинио кривично дело против Републике Хрватске – угрожавање њене териториjалне укупности, што jе означено и кажњиво по члану 336, тачка

Пише: Јован Кесар  ЈОВАН Рашковић умро jе у изгнанству у Београду, у свом скромном стану у Скадарскоj броj 24. Био jе уторак, 28. jул 1992. године.  Ништа ниjе наjављивало таj фатални тренутак – каже др Санда Рашковић-Ивић. – Тог дана моj отац jе био на послу. После прогона из Шибеника, радио jе у београдскоj Болници за неуролошке болести “Свети Сава”. Око три по подне посетио jе редакциjу НИН-а и предао за штампу своj текст “У име оца и сина”. Био jе то његов одговор на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту. На питање новинара како се осећа после недавне операциjе жучи, Рашковић jе рекао: “Добро. Мало

Ако из Срема, преко окупиране Српске Краjине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу коjа вас обавештава о градовима приjатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштаjу случаjу. Све им jе уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речjу, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли jе баш тако?  Поред наведеног обавештења, преко читаве табле jе исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, коjе вас такође обавештава о jедноj битноj чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни наjмање изненадити, jер jе мржња према Србима одавно постала

ЗАГРЕБ – Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе поновљено суђење петорици бивших хрватских воjника за ратни злочин против припадника ЈНА и цивила српске националности у бившоj ракетноj бази ЈНА, у Керестинцу код Загреба. Бивши командант логора Стjепан Кларић и њему четворица подређених поново су одбацили одговорност за физичко и сексуално злостављање 34 ратна заробљеника, међу њима и jедне труднице, од краjа 1991. до маjа 1992, jавља Бета. Суђење се понавља пошто jе Врховни суд укинуо првопстепену пресуду коjом су 2012. сви осуђени проглашени кривим и осуђени на затворске казне од jедне до три и по године. Као разлог за укидање пресуде наведено jе да Суд погрешно утврдио да су

Одбиjањем Кутиљеровог плана Алиjа Изетбеговић земљу увео у разарања и крваве обрачуне. Кутиљеро: Моjа мапа и она из Деjтона скоро исте. Могли смо сачувати многе животе Жозе Кутиљеро БОРБА Алиjе Изетбеговића и његових ментора са Запада за унитарну босанску државу увела jе земљу у крвави рат коjи jе могао да буде спречен да jе прихваћен моj план мирне поделе териториjе на три дела! Ова изjава португалског дипломате Жозеа Кутиљера, творца мировног плана за БиХ, познатог као “Кутиљеров план”, актуелна jе и данас, 23 године након што jе пропао његов предлог мирне поделе Босне на бошњачку, српску и хрватску териториjу. У Лисабону су 23. фебруара 1992. године на конференциjи о БиХ,

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић поручио jе данас у Угљевику да име, лик и дjело славног командант Прве маjевичке бригаде Воjске Републике Српске (ВРС) Милана Јовића, као и свих погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату, не може и никада неће бити заборављено. „На почетку воjничке кариjере имао сам срећу да, као млад потпоручник у гарнизону Панчево, упознам Милана Јовића коjи тада био на дужности команданта диверзантског одреда. Од самог упознавања стекао сам утисак да jе риjеч о одлучном и храбром официру коjи зна шта хоће“, рекао jе Савчић на Свечаноj академиjи посвећеноj Милану Јовићу. Он jе подсjетио да jе Јовић био српски официр коjи jе увиjек командовао „за мном“,

Породице несталих и убиjених Срба у западноj Славониjи и у другим диjеловима Хрватске током деведесетих година 20. виjека никада неће одустати од намjере да њихови наjмилиjи буду пронађени, идентификовани, регистровани, те опоjани према православним обичаjима, порука jе округлог стола „Славониjа без права на ћутање“ одржаног у Београду. Публициста Јања Тодоровић, коjа се уз благослов Његове светости патриjарха српског Иринеjа обратила скупу, рекла jе да jе западна Славониjа само jедно од великих српских страдања у прошлом виjеку, коjи jе савремени свиjет и модерна Европа игнорисала, прећутала и заборавила. Управо зато, рекла jе она, Срби ма гдjе се налазили мораjу вратити свиjест о томе ко су и радити на колективном сjећању. „Бог

Почасни предсjедник националног савjета Српског сабора „Заветници“ писац Антониjе Ђурић поручио jе синоћ да вjеруjе у васкрс Србиjе пуне моралног здравља и витештва.Поводом три године од оснивања „Заветника“ Ђурић jе рекао да вjеруjе да ће младост окупљена око овог сабора успjети да се избори за Србиjу каква jе била кроз виjекове. Ћурић, коjи jе аутор драме „Солунци говоре“, рекао jе да се jош као млад заклео да ће се до посљедњег даха борити за Србиjу, баш као што то данас раде активисти „Заветника“. „Ова младост ће дати све за своjу отаџбину Србиjу и за маjчицу Русиjу, jер jе привилегована да има две маjке“, рекао jе Ђурић. Портпарол Српског сабора „Заветници“

На данашњи дан 1992. године постављени су темељи такозваног Кутиљеровог плана коjи jе могао да сприjечи рат у БиХ и коjи су потписале све три националне стране, али га jе лидер СДА Алиjа Изетбеговић убрзо одбацио.  План jе предвиђао стварање три конститутивне национале jединице у коjе би ушле већинске општине све три стране. Муслиманскоj конститутивноj jединици припало jе 50 општина, односно 44 одсто териториjе. Српскоj конститутивноj jединици припало jе 37 општина, односно 44 одсто териториjе (због величине општина и власништва у катастру). А хрватскоj 20 општина или 12 одсто териториjе БиХ. Према том плану, БиХ би се састоjала од три конститутивне jединице и свака од њих, као и централно тиjело

Удружење киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи критиковало jе државнике Србиjе и медиjе због ћутања о српским жртвама, подсjећаjући да ни послиjе 17 година ниjе разриjешен ниjедан злочин над Србима на Косову и Метохиjи. У отвореном писму свим државницима Србиjе од 1998. године па до данас и српским медиjима, ово удружење напомиње да „за правдом вапи 2.500 српских душа“. Удружење подсjећа да су породице жртава Хрвата, муслимана и Албанаца имале огромну медиjску подршку у Србиjи и да се даноноћно извjештавало о Сребреници, Вуковару, „опсади Сараjева“, Маркалама, Рачку, Батаjници, Перућцу, Петровом Селу… Породице српских жртава питаjу „шта и ко jе зауставио исцрпно и континуирано извjештавање о масовноj гробници у Жиливодама,