Састанак представника српских удружења са Сержом Брамерцом Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе да се представници овог удружења више неће састати са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом, уколико у маjу од њега не добиjу одговоре у вези са процесуирањем предмета ратних злочина почињених над српским женама у БиХ. Након састанка у Бањалуци са Брамерцом, Раjилићева jе подсjетила да му jе приjе пола године током сусрета у Сараjеву предала копиjу списка од 397 убиjених српских жена само са подручjа Сараjева и Горажда коjи jе прослиjеђен на процесуирање Тужилаштву БиХ, али да jош нема никаквог одговора по том питању. “Питала сам Брамерца гдjе jе оваj списак,

Пре Боjа на Косову наши преци презивали су се Воjновићи. У Далмациjи су изгубили племство, jер нису хтели да се покатоличе. САНДА Рашковић-Ивић каже да су за њеног оца говорили да jе “лековити лекар”. Сваком свом пациjенту прилазио jе отворена срца, загрлио би га, помиловао по коси и рекао: “Ма не дам jа тебе!” У ствари, пружао му jе наду и утеху. А душевном болеснику утеха jе наjпотребниjа. – Други су за мога оца рекли, а jа ћу да поновим: “Поздрављаjући се, он jе у стиску руке остављао део своjе душе.” То су jош чинили само стари Монголи – каже Санда. О томе какав jе Јован Рашковић био човек, коjи

Евица Прерадовић Како jе Евицу Прерадовић, коjа се скућила у Староj Пазови и морала да почне из почетка, спасла шиваћа машина. Избегла из Хрватске, сетила се да уме да шиjе, па jе отворила радњу Евица ниjе ни сањала да ће имати толико посла МИСЛИЛА сам да никада више нећу сести за шиваћу машину. Али, не реци никад. Нужда jе натерала мене, па зато и разумем своjе муштериjе, дочекуjе невољнике Евица Прерадовић, избеглица из Хрватске, коjа jе нови дом пронашла у Староj Пазови и скрасила се у сопственоj кроjачкоj радионици. Живот jе ову жену свему научио, поготово недаће. Зато jоj и ниjе било тешко да се врати првоj љубави – шиваћоj

До сада враћено више од 20.000 предмета културне баштине, склоњених из Хрватске у Србиjу током рата деведесетих година Манастиру Крка jе враћена уметничка збирка (Фото Епархиjа далматинска) Око 32.000 избеглица и приближно 1.000 икона, расељених из Хрватске пред ратним деjствима деведесетих година прошлог века, jош имаjу привремену адресу у Србиjи. Али, док се за враћање икона и другог културног блага, склоњених из манастира, цркава, музеjа, приватних збирки, хрватска држава заложила и пред Међународним судом правде у Хагу и пред посланицима Европског парламента, за повратак прогнаних Срба не влада толико интересовање. Комесариjат за избеглице Републике Србиjе прошле године поброjао jе да неколико десетина хиљада људи и даље ниjе повратило станарско право

Република Српска треба што приjе дониjети закон коjи би штитио права жена жртава рата у Српскоj, истакла jе предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић. Она jе на четвртоj сjедници Предсjедништва Удружења у Лакташима истакла да jе Република Српска jедина у региону коjа такав закон нема, нити jе доносила. “Ако Српска нема никакав правни акт коjи ће штитити права жена жртава тортуре и силовања у доба одбрамбено-отаџбинског рата, онда те жртве и не признаjе”, рекла jе Раjилићева. Према њеним риjечима, инициjатива за доношење закона о проблемима ове категориjе наишла jе на велико разумиjевање и подршку предсjедника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића. Раjилићева каже да ће се борити

Тужилаштво БиХ затражило jе да буде продужен притвор Муамиру Јашаревићу, осумњиченом за злочине над српским цивилима почињене 1992. године у Ливну. Тужилац Леjла Коњић рекла jе да jе из исказа свjедока и доказа видљиво постоjање основане сумње да jе Јашаревић починио дjело за коjе га Тужилаштво БиХ сумњичи, као и постоjање системског и планског пресељења српског становништва из Ливна у априлу 1992. године. Према њеним риjечима, продужење притвора за jош мjесец дана затражено jе jер би Јашаревић боравком на слободи могао утицати на свjедоке и саучеснике, од коjих су неки недоступни органима гоњења. Коњићева jе додала да предлаже продужење притвора за мjесец дана, до када ће дониjети коначну одлуку о

Владика Фотиjе Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе рекао jе да православне иконе и духовну баштину Српске православне цркве (СПЦ) треба вратити у Хрватску када се у ту земљу врати и избjегли српски народ. Владика Фотиjе каже да су 20 година по окончању ратних сукоба, православне цркве и манастири у Епархиjи далматинскоj у Хрватскоj и даље мета изгредника, додаjући да jе риjеч о поjединачним инцидентима. “Безбедниjе су светиње где има нашег народа. Из ове чињенице jасно се види да проблем обнове цркава и манастира Епархиjе далматинске као и евентуално враћање културног блага из Србиjе ниjе могуће одвоjити од повратка Срба на просторе Далмациjе”, рекао jе владика Фотиjе за “Политику”. Према његовим

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић поручио jе, поводом наредбе Тужилаштва БиХ о непровођењу истраге против предсjедаваjућег Представничког дома парламента БиХ Шефика Џаферовића због ратних злочина, да се више не може трпjети омаловажавање и потцjењивање српских жртава. “Република Српска треба предузети неке мjере, али под условом да буде опрезна да таj чин не буде антидеjтонски, jер ће сносити политичке и друге посљедице, што jе и циљ бошњачке стране”, рекао jе Митровић Срни. Митровић jе напоменуо да jе одлука Тужилаштва БиХ у случаjу “Џаферовић” очито политички мотивисана, као и сви слични случаjеви до сада, jер jе мало ко од бошњачких функционера одговарао за ратне

Наредба Тужилаштва БиХ о непровођењу истраге против предсjедаваjућег Представничког дома парламента БиХ Шефика Џаферовића показуjе да jе Тужилаштво БиХ инструмент jедног ентитета и jедне странке у том ентитету, изjавила jе Срни предсjедник Удружења жена жртава рата Божица Живковић-Раjилић. “Оваква одлука Тужилаштва за нас ниjе изненађуjућа. Ми у Републици Српскоj смо на то навикли, jер jе тих неправедних одлука, у коjе имамо право да сумњамо, на претек”, истакла jе Раjилићева. Она jе подсjетила да jе Насер Орић ослобођен одговорности за злочине коjе jе починио над Србима, не покреће се процес против некадашњег команданта Петог корпуса такозване Армиjе БиХ Атифа Дудаковића, нико ниjе одговарао ни за побиjене воjнике у Тузли и у

Пише: Зоран Коjић Колико jе данас оних коjе овде називаjу четницима, а тамо усташама? Хрватска држава jе рекла мање од пет одсто (1990. године Срби чинили око 12 одсто становништва, а било их jе око 600 000) и закључила – “Срби су мањина”. Наравно, то ниjе броjка, то jе колико етничко-политичка категориjа, толико и “упутство за употребу”, jер: зна се шта jе мањина, каква су jоj права и обавезе. Али, преброjаваjу се Срби, не зато да виде колико их jе остало после муња, бљескова и олуjа; већ да у броjу пронађу снагу преживљавања и опстанка, уверени да и на Балкану и у средњоj Европи демографиjа претходи демократиjи. У Хрватскоj jе

На новоj локациjи настављено jе снимање документарног филма ”Дjеца” Настављено снимање документарног филма “Дjеца”            Фото: РТРС У Лопарама, на локациjи погибиjе воjника Трипуна и Мирослава, коjи су животе дали у истом дану, настављено jе снимање документарног филма ‘Дjеца’ у продукциjи Радио Телевизиjи Републике Српске. Маjка Трипуна и Мирослава, Јока Миловановић из Лопара, изгубила jе у минулом рату jош jедног сина и jош jедног воjника воjника Воjске Републике Српске, миљеника Ђоjу. Риjеч jе о jош jедном родитељу коjи jе дао своjе синове за слободу српског народа у Босни и Херцеговини. О овоj античкоj трагедиjи, Република Српска jош увиjек нема документован видео запис. Управо због тога оваj

Генерал Ратко Младић Борачка организациjа Републике Српске жели дуг живот и добро здравље генералу Воjске Републике Српске Ратку Младићу, коjи ће сутра прославити 72. рођендан у притвору Хашког суда. “Иако озбиљно нарушеног здравља и у позним годинама живота, генерал Младић и даље jе истраjан у борби да Хашком суду докаже своjу невиност и да jош jедном покаже да ни Воjска Републике Српске, ни њен командант нису злочинци ни злочиначке институциjе”, саопштено jе из Борачке организациjе Српске. Воjска на чиjем челу jе у наjтежим временима био Младић, подсjећаjу из Организациjе, борила се за слободу српског народа, за право на живот, на равноправност и опстанак на своjим животним просторима. “Надамо се да

Лименке са “чистим хрватским зраком” Флаше чистог дубровачког ваздуха би се од љета 2016. године могле наћи у продаjи, у паковањима од пола и jедног литра и бар четири пута скупље од флаширане воде, пише данас Слободна Далмациjа. Боце ће бити напуњене чистим ваздухом, барем док власник исту не напуни дубровачком водом, коjа ће, према наjавама, бити здравиjа и чистиjа од оне коjа се данас може купити у продавницама, примjећуjе лист. Централно мjесто у тоj идеjи заузима локални извор Омбле, на коме ће, према идеjи бившег градоначелника Дубровника Андра Влахушића, коjи жели да се поново врати на то мjесто, бити отворен Музеj воде. Продаjа лименки са шаховницом и натписом Чист

На вест да jе први добитник Гран приjа београдског Феста Емир Хаџихафизбеговић, глумац познат по томе што jе наjзначаjниjем редитељу рођеном у овом делу света jавно претио смрћу и по томе што jе понудио оригиналну дефинициjу турбо-фолка као зла коjим класичноj музици наклоњен бошњачки народ покушаваjу да отруjу „србиjанске дроље” – сваки европски ориjентисан грађанин Србиjе морао jе да осети понос. Србиjа и Срби су, тако, по ко зна коjи пут, доказали своjу ширину. Као што су, ономад, након Првог светског рата, аутора пароле „Србе на врбе” именовали баном, да би – пошто jе та парола у Другом светском рату добила ширу и обухватниjу примену, а пошто су поменути копираjтер

Одбор ратних воjних инвалида (РВИ) Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) бори се за статусна права ове категориjе становника у Српскоj, коjа су законом регулисана и окупља наjброjниjе чланство у свих 63 општине у Републици, па, ипак, нема третман коjи би требало да има у друштву, изjавио jе данас у Власеници предсjедник Одбора Воjин Гушић. Гушић jе након данашње сjеднице Одбора рекао да Одбор апелуjе да власт овоj популациjи и организациjи посвети више пажње, односно онакву какву заслужуjу. Коментаришући рад Суда и Тужилаштва БиХ, Гушић jе подсjетио да у оквиру БОРС-а постоjи фондациjа коjа помаже породицама осуђеника, њихову правну заштиту, али да jе проблем што се ни у ту фондациjу не