Генерал Воjске Републике Српске Јово Блажановић преминуо jе у Београду у 73. години. Блажановић, коjи jе преминуо jуче, рођен jе 7. фебруара 1942. године у мjесту Биjела Њива, општина Какањ. Воjно-техничку академиjу ЈНА завршио jе 1963. године у Загребу, а службовао jе у гарнизонима Београд, Бањалука, Урошевац, Приштина, Сараjево. У току службе у ЈНА, у оквиру техничке службе, вршио jе дужности до ранга команданта батаљона, потом партиjске и политичке дужности у командама jединицама ранга пука, дивизиjе, корпуса, армиjске области. Формирањем Воjске Републике Српске укључуjе се доборовољно у одбрамбено-отаџбински рат, а обављао jе дужности помоћника команданта дивизиjе, команданта дивизиjе, помоћника команданта корпуса. У чин генерал-маjора унаприjеђен jе 15. маjа 1998. године,

На основу резултата ДНК анализе у Заводу за судску медицину Републике Српске у Бањалуци данас су идентификовани посмртни остаци шест лица српске националности, потврдио jе Срни директор Завода Жељко Каран. Каран jе поjаснио да jе идентификовано пет лица, коjа су раниjе ексхумирана на локалитету Машићка Шаговина код Нове Градишке у Хрватскоj. Идентификовани су: Миленко (Лазара) Тубић, Драшко (Млађана) Ивановић, Душан (Алексе) Јовановић, Јован (Пере) Ћирковић и Јово (Милоша) Савановић. Он jе рекао да jе шесто идентификовано лице Милица (Ђурађа) Радишић, коjа jе ексхумирана на локалитету Луке, општина Кључ.   Извор:  Везане виjести: МИТРОВИЋ: ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ У ЗАВОДУ ЗА … – Jadovno 1941. ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ ОПСТРУИШУ ИДЕНТИФИКАЦИЈУ … нема правних препрека за идентификациjу посмртних остатака u zagrebu sutra identifikacija posmrtnih ostataka 16 … –

Бивши хрватски генерал, осуђен за ратне злочине, обjавио поруку мржње на “Феjсбуку”. Нељудска времена нису иза нас – каже лидер Српског националног већа Милорад Пуповац ОСОБЕ коjе људска лица називаjу животињским именима очито тиме себе и оне коjи их слушаjу ослобађаjу обавезе на морално и законско понашање. Пре свега према онима коjе тако именуjу. Знамо како то може да се заврши, како jе завршавало и како jе некад бивало. Мислили смо да jе то иза нас, пре свега та нељудска времена, али очито ниjе тако. Овако Милорад Пуповац, лидер Српског националног већа, за “Новости” коментарише поруку мржње коjу jе на своjоj званичноj феjсбук-страници обjавио Бранимир Главаш, некадашњи хрватски генерал коjи

Док Милорад Пуповац по Сабору Хрватске дели новинарима селотеjп да би упозорио jавност како се по том “храму демократиjе” шепури осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш, промакло му jе саопштење МУП-а коjи jе ту исту jавност обавестио да су, по Закону за коjи су гласали и српски посланици, па и он сам, из евиденциjе о пребивалишту брисали 260.000 грађана коjи из разних разлога не живе више у Хрватскоj. И површном познаваоцу прилика jасно jе да jе у тоj маси наjвише Срба коjи су Хрватску “напустили” пре 20 година када jе у августу 1995. њихове куће и имања захватило “олуjно” невреме. И зато се оваj потез званичног Загреба коjи jе одлучило да

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта очекуjе да ће у Београду 4. августа бити откривен први споменик српским жртвама страдалим у оружаним сукобима на простору бивше Југославиjе. Линта jе изразио задовољство што су градске власти подржале инициjативу ове коалициjе да се у Београду подигне први споменик српским жртвама, коjе су страдале током оружаних сукоба на подручjу данашње Хрватске, БиХ и Косова и Метохиjе. “Суштинска порука jе да се први пут послиjе оружаног сукоба на простору бивше Југославиjе ода почаст свим српским жртавама”, рекао jе Линта Срни. Он каже да ће споменик бити мjесто гдjе ће породице жртава, сви прогнани Срби и остали грађани моћи да дођу да запале свиjеће и

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе одлазећи предсjедник Хрватске Иво Јосиповић своjом одлуком да одликуjе члана ратног предсjедништва БиХ Еjупа Ганића увриjедио и понизио српске жртве на подручjу БиХ. Линта jе нагласио да jе одлука Јосиповића да одликуjе Ганића коjи jе наjодговорниjи за ратне злочине над припадницима ЈНА у Добровољачкоj улици потврда да се његова политика суштински ниjе разликовала од политике Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) коjа Србиjу третира као агресора, а Хрватску као жртву, коjа jе тобоже водила ослободилачки рат. “Јосиповић током свог мандата ниjе ништа учинио да започне рjешавање броjних проблема протjераних Срба и преосталих Срба у Хрватскоj”, навео jе Линта у саопштењу.

Српска престоница добиjа обележjе пострадалима после 1991. године, одлучила jе градска Комисиjа за споменике и називе улица. Обележjе ће бити постављено на простору Ушћа, недалеко од „Вечне ватре” КОМИСИЈА за споменике и називе тргова и улица Београда прихватила jе инициjативу за подизање споменика посвећеног свим српским жртвама постарадалим у сукобима на простору бивше Југославиjе после 1991. године. Ово обележjе биће подигнуто на простору београдског Ушћа, сазнаjу незванично “Новости”. Мемориjал ће бити подигнут недалеко од обелиска “Вечна ватра” (на слици). Челници Београда данас ће формирати Инициjативни одбор, на чиjем челу ће бити саветница председника Републике Јасмина Митровић-Марић. У одбор за подизање споменика српским жртвама деведесетих осим представника власти ући ће и

Већином гласова владаjуће коалициjе Скупштина града Биjељина подржала jе приjедлог надлежне градске комисиjе да 13 улица у Јањи добиjе нове називе. Већином гласова владаjуће коалициjе Скупштина града Биjељина подржала jе приjедлог надлежне градске комисиjе да 13 улица у Јањи добиjе нове називе. У Јањи промиjенили називе улицаФото: РТРС Тако ће у Биjељини доћи само до корекциjе назива, док у Јањи, мjесту са већински бошњачким становништвом улице добиjаjу нове називе. Одборници СНСД-а нису подржали оваj приjедлог. Локална власт jе, кажу, чекала да прођу избори, па онда одлучила да избрише називе улице именоване по српским историjским личностима. Историjске личности Марка Краљевића, кнеза Милоша, Карађорђа и Његоша, али и свjетске књижевнике Милоша Црњанског

Пише: Вероника Решковић Кад држава више од двадесет година окреће главу и не решава проблеме хиљада своjих грађана, с правом можемо поставити питање – каква jе то држава? Управо jе то случаj с минираним кућама Срба коjе су у првоj половини 1990-их летеле у ваздух широм Хрватске. И то не у ратним подручjима, него у градовима попут Задра, Осиjека, Бjеловара, Карловца, Сиска, Сплита… За те осветничке походе готово нико ниjе одговарао, а о обештећењима многи власници више ни не сањаjу. Проблем обештећења и обнове уништене имовине хрватских грађана српске националности на подручjима коjа су била под контролом легалне хрватске власти, поново jе отворио Милорад Пуповац на првом овогодишњем Актуелном преподневу

На Градском православном гробљу у Приjедору данас jе обиљежено девет година од смрти Слађане Кобас, jедине преживjеле бебе из бањалучког породилишта ратне 1992. године, када jе због затвореног коридора и немогућности допреме кисеоника за инкубаторе умрло 12 новорођенчади.  “Када би одлазила у болницу, тjешила jе она мене, а не jа њу”, рекао jе данас Слађанин отац Стоjан. Слађана Кобас рођена jе 18. jуна 1992. године у Бањалуци. Одрасла jе уз оца Стоjана, брата Мирослава, сестру Мирjану и баку Јоку. Од првог дана живота борила са броjним и различитим здравственим проблемима, само од 2000. до 2004. имала jе пет операциjа очиjу, а октобра 2004. године диjагностикован jоj jе и рак костиjу.

Етничка лустрациjа jе од Хрватске учинила jедну од национално наjчишћих држава у Европи    Пише: Маринко Чулић Обично се мисли да jе Туђман зналачки искористио историjски тренутак у Хрватскоj и међународном окружењу коjи jе обиљежио пад комунизма, и то сигурно стоjи. Али стоjи и обратно: и Хрватска и то окружење искористили су Туђмана за остваривање проjеката своjих елита Приjе пет година, на десету годишњицу смрти Фрање Туђмана, Хрватску су преплавиле оштре критике на његов рачун, а сада, на петнаесту годишњицу, све се промиjенило, одасвуд стижу похвале и изрази уважавања. Ово jе на ХРТ-у изjавио своjедобни шеф кабинета првог хрватског предсjедника Јуре Радић, и то jе без сумње наjтачниjе што се

Ванрасправно виjеће загребачког Жупаниjског суда одбило jе захтjев Тужилаштва да се Бранимиру Главашу поново одреди истражни затвор. Бранимир Главаш Тужилаштво jе истражни затвор за Главаша тражило jер jе на снази пресуда загребачког Жупаниjског суда коjом jе због ратног злочина у Осиjеку над српским цивилима неправоснажно осуђен на затворску казну дужу од пет година. Уставни суд Хрватске jе недавно укинуо правоснажну пресуду за ратне злочине по коjоj jе Главаш служио казну у БиХ па jе он пуштен из затвора и вратио се у Хрватску. Гаваш jе, наиме, осуђен за ратне злочине почињене 1991. у случаjевима “селотеjп” и “гаража”, гдjе jе наредио мучење и ликвидациjу српских цивила. Тиjела неких жртава пронађена су

Координациjа општинских организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила региjе Приjедор и Бањалука позвала jе српске представнике у парламенту БиХ да затраже суспензиjу предсjедаваjућег Представничког дома Шефика Џаферовића, због сумње да jе крив за страдање Срба у Возући, док надлежни суд не риjеши таj случаj. “Позивамо посланике и све странке из Републике Српске да подрже оваj став, jер jе од раниjе познато да су злочини на Озрену извршени под командом Сакиба Махмуљина, а не смиjе се заборавити ни случаj Шемсудина Мехмедовића за коjег се сумња да jе учествовао у извршењу злочина над Србима”, рекла jе предсjедник Општинске организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила у Градишки Драгица Матковић

Координациjа општинских организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила региjе Приjедор и Бањалука сутра ће у Српцу заузети став о реализациjи закључка скупштине Републичке организациjе у вези са идентификациjом наjмање 650 тиjела из три спомен-костурнице у Заводу за судску медицину Републике Српске. Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао jе Срни да jе риjеч о реализациjи закључака од 16. септембра прошле године, те да ће на сjедници бити риjечи и о “случаjу Џаферовић”. Скупштина Републичке организациjе породица погинулих усвоjила jе 16. септембра захтjев да буде формирана радна група коjа треба да утврди организационе и све друге формалне разлоге, да би се почело са

БАЊАЛУКА, 31. ЈАНУАРА – Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић изjавио jе да су до сада у електронску базу унесени подаци за 20.424 српске жртве из протеклог рата са више од 50.000 докумената, а база података требало би да буде утврђена до краjа године. Он jе нагласио да jе за сваку жртву отворен картон у писаном и електронском облику, додаjући да ће се након завршетка уношења података добити до сада наjпотпуниjа слика о броjу страдалих српских цивила и припадника Воjске Републике Српске. “Биће омогућен приступ информациjама и документима коjе се односе на жртве, а манипулациjе ће бити онемогућене”, рекао jе Коjић за