Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Sećanje na tragični novosadski april

Datum objave: petak, 16 aprila, 2021
Veličina slova: A- A+
Od 13. aprila, narednih nekoliko dana stradalo je 500 ljudi, uglavnom srpske i jevrejske nacionalnosti. Ubijani su u odmazdi, jednom osvetničkom napadu.
Za nekoliko aprilskih dana 1941. ubijeno je 500 ljudi, uglavnom Srba i Jevreja (Istorijski arhiv Novog Sada)

Bivši službenik Bogdan Šikoparija uspeo je da se spase smrti tokom streljanja grupe ljudi u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu, kada se ranjen izvukao iz plićaka Dunava i sakrio u obližnjoj šumi. Po oslobođenju je bio saslušan pred anketnom komisijom pri Komisiji za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saradnika u Vojvodini, a dokument o tome čuva Istorijski arhiv Novog Sada.

Šikoparija je ispričao da su ga u njegovoj kući u Novom Sadu (13. aprila 1944, kako je rukom zapisano na dokumentu, ali veruje se da je datum ipak iz 1941), napali mađarski pogranični vojnici, na prijavu nekog molera F. da ima sakrivenu pušku.

Pretučen je i opljačkan, a onda odveden u zatvor okružnog suda koji je već bio prepun premlaćenih ljudi. To pitanje „pretrpanosti”, kako je naveo, rešavale su mađarske vojne sudske vlasti tako što su jedanput dnevno, a nekad i po dva puta, odabirali po 50 zatvorenika iz postrojene grupe, koji su odvođeni na streljanje, po odabiru istražnog sudije K. M.

„Tako sam i ja jednog dana odabran sa grupom od oko 50 i odveden na streljanje na obalu Dunava. Tu smo svi morali da kleknemo u vodu u plićak kako bi lakše nakon streljanja mogli biti gurnuti odmah u Dunav koji je leševe postreljanih odnosio. Kada smo svi tako u plićak poklecali, pogranični vojnici su nas miterljezom stali streljati. Ja sam samo čuo jauk i zapomaganje, a onda sam se i ja onesvestio zadobivši hitac u desnu sisu.

Tako sam u nesvestici ležao do navečer a tada sam se osvestio i video oko sebe leševe streljanih drugova kako se valjaju po plićaku mrtvi i krvavi. Moja rana srećom nije bila smrtonosna i ja sam se kad sam se osvestio pridigao, otišao sam u obližnju šumu i tu sam čekao dok se nije smračilo, a onda sam pobegao u bolnicu Dr Uzelca gde mi je pružena prva pomoć”, izjavio je Šikoparija, navodi se u zapisniku anketne komisije.

Njegovo svedočenje govori o jednom od brojnih tragičnih novosadskih događaja tokom okupacije, od čijeg početka se ovih dana navršilo tačno 80 godina. Nemačke snage su bile ušle u Novi Sad 12. aprila, a Hortijeva vojska 13. aprila 1941. nakon čega su usledili dani odmazde nad civilnim neboračkim stanovništvom, podseća direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev.

„Smatra se da je od tog 13. aprila narednih nekoliko dana stradalo 500 ljudi, uglavnom srpske i jevrejske nacionalnosti. Ubijani su na pravdi boga, u odmazdi, jednom osvetničkom napadu. Vojnici su upadali ljudima u dvorište, pucali, pravili metež i onda njih optuživali”, kaže za „Politiku” ovaj istoričar.

Odvođeni su na egzekucije u kasarnu „Vojvoda Bojović”, u Futošku ulicu, delove grada u kojima su živeli Srbi – Podbaru, Salajku, kao i na periferiju, u Rajinu šumu koja odvaja Novi Sad od kaćkog atara, a tu se inače pre toga, napominje Đurđev, išlo na Đurđevdanski uranak.

Odbornik Bojan Radojević (DSS) kaže da je 13. april posle racije, možda najcrnji dan u istoriji Novog Sada i navodi da njegova stranka pokreće inicijativu da se ovaj datum dostojno obeležava.

„Dan se uopšte dosada ne obeležava i mi smatramo da je to sramota za Novi Sad, jer posle racije, 13. april je možda najcrnji dan u istoriji Novog Sada. Smatra se da je na taj dan, i sledeća dva dana, postradalo oko 500 žrtava, pretežno Srba i Jevreja”, kazao je ovaj odbornik uoči prošle sednice gradske skupštine koja je održana 13. aprila.

Povodom 80 godina od početka okupacije, Istorijski arhiv grada priredio je izložbu „Novi Sad u aprilu 1941” o nekoliko najvažnijih događaja koje se odnose na 27. mart, šestoaprilsko bombardovanje, dizanje mosta u vazduh, uključujući i događaj iz obližnjeg Siriga, koji se smatra prvim masovnim zločinom nad civilima na prostoru nekadašnje Jugoslavije, kada je u jednom satu, prema navodima istoričara Đurđeva, ubijeno 111 ljudi.

Izvor: POLITIKA

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan odgovor na „Sećanje na tragični novosadski april“

Buba kaže:

Kako su svi ubijali Srbe!? Prokleti bili i sjeme da im se zatre.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top