Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изjавио jе да се Србин Миле Паспаљ – Баћа, коjи jе jуче ухапшен у Јасноj Пољани код Глине, ниjе налазио на званичном списку осумњичених за ратне злочине што указуjе на то да хрватско тужилаштво сада на површину извлачи случаjеве коjи се никако не могу оквалификовати као ратни злочини. Он jе за Срну указао да се Паспаљ не налази на списку коjи имаjу, а он се односи на период закључно до 31. марта 2013. године. Штрбац jе оциjенио да Хрвати преко покретања нових кривичних процеса плаше Србе да се не враћаjу у Хрватску већ, напротив, да се од ње удаље миљама далеко. “Ја ово

Упокоjени митрополит Јован jош 2006. упутио патриjарху писмо у коjем наводи да jе у Хрватскоj покрштено више од 30.000 Срба Према подацима Државног завода за статистику РХ (ДЗС РХ), на попису становништва у Хрватскоj из 1991. године, од укупно 4.784.265 становника, Срба jе било 581.663 (12,2 одсто) а Југословена 106.041. Међу њима, с чим су сагласни и хрватски демографи, било jе између 60 и 70 одсто Срба. Двадесет година касниjе, према попису становништва из 2011. године, у Хрватскоj jе живело тек 186.633 Срба (4,36 одсто), док су Југословени сведени на статистичку грешку (331 особа). Службени Загреб у разним приликама наводи броjку од више од 133.000 српских повратника по завршетку рата.

Тужилаштво Србиjе за ратне злочине расписало jе потjерницу за бошњачким ратним командантом Сребрнице Насером Орићем због сумње да jе у српском селу Залазjе мучио, а затим и заклао предратног судиjу у Сребреници Слободана Илића, пише “Прес Република Српска”. Насер Орић Ово тужилаштво има чврсте доказе да су Орић и његови потчињени починили стравичан злочин   Залазjе 12. jула 1992. године, када jе убиjено 69 Срба, наводи лист. За оваj дневни лист одлично обавиjештени извори из Тужилаштва Србиjе за ратне злочине наводе да се потjерница, на основу коjе jе приjе три дана у шваjцарскоj ухапшен Орић, у потпуности базира на поменутим догађаjима. Некадашњи високи функционер СДА у Сребреници Ибран Мустафић описао jе

Матуранти Економске школе Због целокупне ситуациjе у Вуковару и сада већ вишегодишње антићириличне кампање и пропаганде наjчешће су на удару они коjи са политиком немаjу никакве везе. Овога пута били су то матуранти Економске школе коjи у центру града нису могли да пронађу место где би окачили пано са сликама што jе дугогодишња традициjа матураната свих средњих школа у граду. Будући економисти су се лепо средили и фотографисали како би се са своjим успехом поносно похвалили своjим суграђанима, међутим приликом израде паноа направили су jедну малу грешку – своjа имена испод слика су написали двоjезично. Где год смо ушли прича jе била слична. Представили смо се као матуранти коjи желе

ОСИЈЕК – Држављанин Србиjе Стево Пантић, коjи се заjедно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осjеку, преко породице упутио jе очаjничко писмо jавности у Србиjи са апелом да се помогне затвореницима коjима се крше сва људска права. Осуђен на 30 година (Фото: Пиxбаy) Стево jе у писмо обjаснио начин на коjи се води поступак против њих и покушаjе рекетирања породице од стране адвоката коjе им jе дала Хрватска jер немаjу новца да ангажуjу своjе. Он поставља питање зашто Србиjа, чиjи jе држављанин, ниjе покушала да им помогне на исти начин као то Хрватска чини са своjим грађанима коjи се налазе у српском затвору. Писмо преносимо у

Посљедице НАТО бомбардовања На данашњи дан приjе 16 година прекинуто jе бомбардовање и НАТО агресиjа на тадашњу Савезну Републику Југославиjу (СРЈ) током коjег jе погинуло око 2.500 људи и причињена огромна материjална штета. Прекиду бомбардовања, коjе jе траjало 78 дана, претходило jе доношење Резолуциjе 1244 Савjета безбjедности УН. Ваздушни напади на СРЈ почели су 24. марта а током напада jе, према различитим процjенама, погинуло између 1.200 и 2.500 људи, уз огромна материjална разарања. НАТО jе изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италиjи, а у неким операциjама учествовали су и стратешки бомбардери коjи су полиjетали из база у западноj Европи и у САД. Акциjа

Недељко Митровић Хрватски премиjер Зоран Милановић може читати лекциjе другима о ратним злочинима тек када Хрватска процесуира злочине почињене над Србима на подручjу Сиjековца, Мркоњић Града и западне Краjине, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Наводећи да Хрватска мора да процесуира ове ратне злочине, Митровић jе рекао да jе Милановић у великоj заблуди или не познаjе довољно историjу ако мисли да ниjе ратни злочин ангажовање Хрватске воjске у Сиjековцу код Брода и све што jе Хрватска воjска урадила у Мркоњић Граду и диjелу западне Краjине. “Када Хрватска процесуира ове злочине, тек након тога хрватски премиjер Милановић може читати лекциjе другима

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Србиjе и Хрватске усагласиле су списак од 1.606 несталих лица током посљедњег оружаног сукоба 1991-1995. године на териториjи Хрватске, без обзира на националност – саопштили су послиjе дводневног састанка у Београду предсjедници ових комисиjа Вељко Одаловић и Иван Груjић. Предсjедник Комисиjе за нестала лица Србиjе Вељко Одаловић jе рекао на конференциjи за новинаре у Палати Србиjе да су на списку људи коjи су живjели на териториjи Хрватске. “Неки од од њих су били држављани Хрватске, а неки су приjављени као нестали тек када су се њихове породице доселиле као избjеглице у Србиjу, због чега jе било тешко усагласити

Директор Докуменатационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац оциjенио jе данас да вриjеме актуелизовања оптужнице против бившег предсjедника Републике Српске Краjине Милана Мартића и закључак Жупаниjског суда у Загребу да му буде суђено у одсуству ниjе случаjно изабран и поклапа се са изборним калкулациjама поjединих хрватских политичара. Штрбац jе изjавио Срни да jе независност судова, како оних међународних тако и домаћих – декларативна и да jе актуелизовање оптужнице против Мартића, коjа jе подигнута jош 2003. године, услиjедила након, како jе оциjенио, “значаjног мига власти”. “Изручење Капетана Драгана и суђење Мартићу у одсуству поклапа се са изборном годином у Хрватскоj. Тамо се на такозваном домовинском рату, српском питању и односу према бившим

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да jе врхунски цинизам одлука Хрватске да суди у одсуству већ осуђеном Милану Мартићу, истичући да се у Хрватскоj води политика цементирања етничког чишћења. “Врхунски jе цинизам да Хрватска почиње да суди у одсуству већ осуђеном предсjеднику бивше РСК Милану Мартићу за ракетирање Карловца и Јастребарског 1995. године, а jош нико од тадашњих хрватских званичника и хрватских генерала ниjе одговарао за гранатирање краjишких градова и колоне српских избjеглица током и после хрватске акциjе `Олуjа`, као и других хрватских воjних акциjа”, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе оциjенио као неискрену изjаву предсjедника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да треба риjешити

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе и Владе Хрватске разговараће у Београду током два наредна дана о рjешавању питања несталих у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ од 1991. до 1995. године. Циљ састанка, коjем ће присуствовати и представници Међународног комитета Црвеног крста и Међународне комисиjе за нестала лица, jесте унапређење међудржавне сарадње у овоj области, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Србиjе. На састанку владиних тиjела за тражење несталих биће размиjењене информациjе и документациjа у складу са потписаним Споразумом и Протоколом о сарадњи у тражењу несталих лица и преузетим обавезама на претходно одржаним састанцима, ради рjешавања питања лица коjа се

На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири проjектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили наjмање 11 цивила, међу коjима Сању Миленковић (16), jедног од наjталентованиjих младих математичара у свету. Напад jе отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост jе због пиjачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убиjен jе и протоjереj ставрофор Миливоj Ћирић, прва жртва НАТО агресиjе међу свештенством Српске православне цркве, коjи jе усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице. Истог дана jе у нападу НАТО авиjациjе на конвоj британских, италиjанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убиjен возач Небоjша

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе да jе у БиХ и 20 година након рата у потпуном застоjу процес тражења несталих Срба и процесуирање ратних злочина над српским народом. Митровић jе рекао новинарима у Бањалуци да нису пронађени ни посмртни остаци страдалих српских воjника и цивила на Озрену, нити су процесуирани одговорни. “Жалосно jе да ти политички актери коjи су, посредно или непосредно, одговорни за злочине данас креираjу власт у БиХ и одлучуjу о многим стварима”, истакао jе Митровић. Митровић истиче да представници Републике Српске у институциjама БиХ имаjу велику одговорност да покрену процес тражења несталих и процесуирања злочина над

Београдски форум за свиjет равноправних Београдски форум за свиjет равноправних упутио jе позив њемачком канцелару Ангели Меркел да приликом предстоjеће посjете Србиjи посjети спомен-обиљежjа српскоj дjеци коjа су стриjељана у Другом свjетском рату у крагуjевачким Шумарицама и Споменик палоj дjеци у НАТО бомбардовању и тако учини државнички одговоран корак у правцу помирења и разумиjевања. Из Београдског форума наглашаваjу да се посjета Меркелове наjављуjе у вриjеме обиљежавања 70 година од побjеде над наци-фашизмом и 16 година од агресиjе НАТО на Србиjу и Црну Гору, те констатуjу да jе би било прикладно да њемачки канцелар ода почаст недужно страдалоj дjеци. “Уверени смо да би ови симболични гестови били поздрављени у српскоj jавности

Врховни суд Хрватске одбацио jе жалбу Жупаниjског тужилаштва у Загребу на одлуку Жупаниjског суда у овом граду о пуштању Бранимира Главаша на слободу, па ће он окончање суђења за ратне злочине над Србима у Осиjеку дочекати на слободи. Судско виjеће Врховног суда jош 17. априла jе одбацило жалбу тужилаштва на одлуку Жупаниjског суда у Загребу о пуштању Главаша на слободу, прениjели су хрватски медиjи. Од тада jе одлука била, према уобичаjеноj процедури, у служби евиденциjе Врховног суда, коjу jе ипак прошла без сjеднице Кривичног одjељења. Врховни суд jе Главашу, након изласка из мостарског затвора гдjе jе служио казну због пресуде у случаjевима “Гаража” и “Селотеjп”, почетком марта одредио истражни затвор