Рањени воjник ЈНА Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе данас да мемориjални центар коjи ће бити изграђен у Београду за српске жртве страдале у ратовима дведесетих година прошлог виjека обухвати и воjнике некадашње ЈНА убиjене 1990. године у Словениjи. Ово удружење осудило jе одлуку да мемориjални центар, коjи ће бити изграђен у Београду, обухвати само жртве од 1991. до 1999. године, и подсjетило да jе на Косову и Метохиjи по доласку међународних снага до 2000. године киднаповано и убиjено више од 1.300 Срба и Рома. „Грађански рат ниjе почео 1991. године у Хрватскоj, већ jе крваво почео 1990. године у Словениjи убиствима 55 ненаоружаних воjника

Јосип Манолић Бивши високи обавjештаjац СФРЈ и Туђманов министар и сарадник Јосип Манолић тврди да jе Жељко Ражанатовић Аркан набављао оружjе за Хрватску и да jе продао хрватском врху видео-запис убистава на Овчари. У недавно обjављеним мемоарима „Политика и домовина“, коjи су изазвали велику пажњу jавности, Манолић тврди да постоjе докази да jе Аркан шлеперима оружjа платио слободу и пуштање из затвора у Хрватскоj. Аркан jе током истраге и боравка у Реметинцу постао добављач оружjа за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачниjе у априлу, Хрватска jе од његове фирме из воjног складишта у Батаjници купила много оружjа. То су претежно били калашњикови „АК 47“ и противтенковско наоружање – радило

Пораз и несрећа коjи су нас снашли имаjу мало предности, jедна од њих jе да данас можемо хладне главе да сагледамо све што се догодило Пише: Чедомир Антић* Написао сам jедну књижицу под претенциозним насловом Историjа Републике Српске Краjине. Скромну синтезу утемељену на основу важниjе литературе и обjављених докумената. Њен jе значаj пре свега у теми коjа jе код нас мало заступљена и наслову коjи као такав не постоjи. Као што не видим научне домете у тоj књизи не мислим ни на зараду, а било би jе, и те како, бар за издавача… Важно ми jе, међутим, да буде обjављена у већем тиражу и да не буде затворена у неком

Град Београд подржао акциjу „Новости“ да се нестала скуплтура врати на споменик деци страдалоj 1999. године. Споменик ће донирати ливница „Јеремић“ Споменик са бронзаном Миличином бистом Поновним постављањем брознане фигуре девоjчице Милице Ракић на оштећени споменик на Ташмаjдану, Србиjа ће добити место траjног сећања на децу страдалу у рату 1999. године. Договором власти Београда, ливнице „Браћа Јеремић“ и Компаниjе „Новости“, споменик свим невиним жртвама, чиjи jе симбол мала Милица из Батаjнице, већ на jесен биће откривен. Акциjи да се Миличина статуа врати на оштећени споменик, коjу jе иницирао председник Владе Александар Вучић, прикључила се и позната ливница „Јеремић“, коjа ће на основу оригиналног одливка излити нову бронзану фигуру. То ће

Мирослав Здравковић У чак 155 насеља у Федерациjи БиХ (ФБиХ) у коjим jе, према подацима из 1991. године, живjело 12.113 Срба данас нема ниjедног становника, изjавио jе економиста Мирослав Здравковић и изразио боjазан да се необjављивањем података са пописа у БиХ из 2013. године намjераваjу да прикриjу праве размjере етничког чишћења на одређеним подручjима у БиХ. Он jе навео да jе током протеклог пописа становништва у БиХ из 2013. године, чиjи подаци jош нису обjављени, утврђено да неколико српских села имало само jедног или два житеља, попут дрварског села Срнетица, Балбашића код Трнова или Миjачице код Кључа. „У БиХ су 1991. године Срби чинили већину у 698 насеља у коjима

Пензионисани капетан ЈНА из Чачка Драгомир Груjовић одговорио на оптужницу за ратни злочин коjа му jе из Словениjе, на српском jезику, достављена преко Вишег суда у Београду Драгомир Груjовић у Чачку (Фото: Г. Оташевић) Чачак – Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду упутило jе Драгомиру Груjовићу (54) у Чачак оптужницу Основног jавног тужилаштва из Новог Места, коjа пензионисаног капетана Воjске Србиjе терети за ратни злочин, у време док jе био старешина ЈНА. Иако jе подигнута jош 28. октобра 1994. године, српском официру први пут jе уручена тек прошлог маjа, на словеначком jезику, у авионском писму послатом из Словениjе на његову чачанску адресу. Груjовић jе на то Словенцима одговорио

Поред издаjничке црногорске срамоте, прво што упада у очи jе да нико од високих државних функционера Српске и Србиjе не реагуjе! Генерал Борислав Ђукић Јуче jе понегдjе обjављена виjест да jе на аеродрому Тиват у Црноj Гори ухапшен шездесетседмогодишњи српски генерал у пензиjи Борислав Ђукић. Терећен jе по потjерници модерне и еуропске Неовисне Републике Хрватске за наводни ратни злочин над цивилима током рата у Хрватскоj и рушење бране на Перучи. Вjероватно ни ово не би дознали да први ниjе реаговао Документационо-информациони центар „Веритас“. Ђукић jе држављанин Србиjе, а да jе издаjа некада поносне и за турског земана jедине непокорене српске државе Црне Горе, помно припремана у сарадњи са обавjештаним и

Борислав Ђукић Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе од Министарства правде и Министарства спољних послова Србиjе, као и од српског Тужилаштва за ратне злочине, да се ангажуjу да генерал Борислав Ђукић из Црне Горе буде изручен Србиjи и да му се суди пред Виjећем за ратне злочине у Београду. Линта jе од власти Црне Горе затражио да одбиjе захтjев Хрватске за изручење, односно да генерал Ђукић буде изручен српским властима. Он jе оциjенио да хапшење генерала Ђукића представља наставак дугогодишње хрватске политике застрашивања протjераних Срба. „Чињенице показуjу да суђење у Хрватскоj не би било фер и поштено, jер хрватско правосуђе ниjе ни независно, ни професионално, већ jе етнички

Служен парастос у Церовљанима код Градишке У Церовљанима код Градишке данас jе служен парастос и положени виjенци на спомен-обиљежjе за 10 погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, те освештан новоизграђени споменик и положени виjенци за 119 бораца и цивилних жртава Другог свjетског рата из ове мjесне заjеднице. Виjенце су положили начелник општинског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Вуjадин Миљић, те представници општинске и мjесне Борачке организациjе и СУБНОР-а Градишка. Члан Предсjедништва Општинске борачке организациjе Градишка Мирко Пjанић подсjетио jе да jе већина цивилних жртава фашистиког терора у Другом свjетском рату из Церовљана одведена у неке од усташких концентрационих логора – Јасеновац, Стару Градишку, Сисак, додаjући да се за многе не зна гдjе су

Предраг Јапранин Министар правосуђа Хрватске Орсат Миљенић потврдио jе да ће Хрватска ускоро затражити изручење jош jедног аустралиjског држављанина, а медиjи спекулишу да jе риjеч о Предрагу Јапранину, рођеном у Сиску, коjи jе у Хрватскоj осумњичен за ратни злочин. „Министарство ће затражити изручење чим добиjе одговараjући материjал Жупаниjског суда у Загребу“, рекао jе Миљенић новинарима. Из Државног тужилаштва Хрватске прошле године су потврдили да jе Јапранин оптужен за ратни злочин. Њему се на терет ставља да jе 5. новембра 1991. заjедно с jош jедним непознатим припадником српске воjске убио троjицу мушкараца на петрињском подручjу. Суђење Јапранину у одсуству почело jе у Сиску, а у међувремену jе пребачено на загребачки Жупаниjски

Александар Вулин Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин изjавио jе данас у Зочишту, код Ораховца, да прва хришћанска глава ниjе одсjечена у Сириjи већ у Подрињу, када jе одред муџехадина поносно подигао главу Србина Драге Поповића, уз поклич „Алаху екбер“, истакавши да jе Европа тада од тога окренула главу. „Тада jе Европа окренула главу и ниjе хтела да се суочи са тиме зато што jе била потребна истина о Србима коjу ова одсечена глава потпуно поништава“, рекао jе Вулин. Он jе додао да су да су Срби jош тада упозоравали на опасност од вjерског екстремизма. „Данас, када се то зло излива по улицама Париза, Лондона,

Драган Васиљковић Драган Васиљковић, у народу познатиjи као Капетан Драган, кога су аустралиjске власти 9. jула испоручиле Хрватскоj под оптужбом за ратне злочине, поручио jе да jе спреман за „мегдан без оружjа“ са Хрватима и да су оптужбе без основа. У писму, коjе jе датирано на 5. jул, а коjе jе преко приjатеља доставио „Вечерњим новостима“, Капетан Драган jе нагласио да су Хрвати послиjе 25 година успjели да ухапсе ненаоружаног 60-годишњака коjи jе давно одложио своjе оружjе, а да би то постигли морали су, како каже, да покажу своjе право злочиначко лице и да огрезну у криминал. „Ја се одупирем том криминалу скоро 10 година и ако сам дао допринос

Марко Грабовац Предсjедник Републичког одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра непримjереним да представници Хрватске држе било коме „лекциjе“ осуде због неусваjања британске резолуциjе о Сребреници у Савjету безбjедности УН. „Свима jе добро позната чињеница да су усташе у Другом свjетском рату починиле стравичне злочине над Србима и другим народима, и да ти злочини по свему имаjу карактер наjвећег геноцида“, рекао jе Грабовац Срни. Он jе подсjетио да jе у посљедњем рату Хрватска воjска починила стравичне злочине над Србима у Сиjековцу код Брода, Мркоњић Граду и у многим другим мjестима. „Не треба ни да помињемо `геноцид` и `етноцид` коjи jе почињен над српским

Драган Васиљковић, познатиjи као капетан Драган, на путу jе из Аустралиjе за Хрватску, гдjе ће бити изручен, саопштила jе аустралиjска Влада. Васиљковић jе jутрос предат хрватским полицаjцима на аеродрому у Сиднеjу. Он ће сутра стићи на загребачки аеродром, одакле ће бити пребачен у сплитски Жупаниjски суд, преносе хрватски медиjи. Хрватска сумњичи капетана Драгана за наводне ратне злочине почињене у вриjеме када jе био командант у Краjини од 1991. до 1993. године. Истрага против Васиљковића вођена jе у Шибенику, али jе рjешењем Врховног суда од септембра 2010. године одређено да се поступак премjести у Сплит. Васиљковић jе ухапшен у Перту 2006. године и од тада се налази у затвору. Капетан Драган

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума (СДФ) у Хрватскоj Вељко Џакула сматра да хрватско правосуђе нема компетенциjу да на демократски начин проведе суђење Драгану Васиљковићу, познатом као капетан Драган. „Суђење Васиљковићу неће имати прави епилог и неће бити транспарентно, jер jе у Хрватскоj ситуациjа доста наоштрена и он jе већ унаприjед осуђен“, рекао jе Џакула Срни. Он истиче да хрватско правосуђе има сасвим другачиjи приступ када jе риjеч о злочинима почињеним над Србима. „У том случаjу процеси дуго траjу и траже се сви могући начини да се осумњичени или окривљени ослободи одговорности или да се казна сведе на минимум од двиjе до четири године затвора“, истакао jе Џакула. Он jе