У Храму Успења Пресвете Богородице у Чајничу данас је обиљежен Видовдан, крсна слава Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. Протојереј Драгиша Симић, који је уз саслужење свештенства служио Свету архијерејску литургију, указао је у бесједи на значај Видовдана, истакавши да је то историјски догађај. “Тада је кнез Лазар, након што је причестио своју војску у цркви на Самодрежи, изашао на мегдан на Косову пољу у којем је погинуо и сам, као и други великани и војници.Сви су они положили животе на бранику вјере и отаџбине, борећи се за Крст часни и слободу златну”, нагласио је он. Парастос погинулим борцима служио је протојереј-ставрофор Момир Васиљевић уз присуство великог

Генерал Новак Ђукић, за којег БиХ тражи да служи двадесетогодишњу казну затвора у Србији због наводног ратног злочина на Тузланској капији, изјавио је да неће добровољно отићи у затвор. “Нема ниједног разлога да идем у затвор. Сила може да направи шта хоће и радила је са мном шта хоће. Довољно смо радили и показали да кривица за Тузланску капију не припада ни мени, ни мојој породици, нити нашем српском народу”, нагласио је генерал Ђукић. Он је навео да су његова одбрана и међународни експертски тим доказали да граната која је побила групу младих људи на Тузланској капији није испаљена са српских положаја и да докази које је Суд БиХ извео

Код Централног спомен-обиљежја у Угљевику вечерас је поводом Видовдана – славе Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ служен парастос погинулим српским борцима од Косовског боја до данас. Чланови породица погинулих бораца ове подмајевичке општине, саборци, представници Борачке организације, те представници локалне власти положили су цвијеће на спомен-обиљежје, на коме су исписана имена 301 погинулог борца одбрамбено-отаџбинског рата из Угљевика. Начелник општине Угљевик Василије Перић истакао је да се парастос одржава традиционално као помен на све српске јунаке, који су се вијековима борили за опстанак. “Видовдан је прилика да се сјетимо свих јунака српског рода и прилика да се сјетимо и помолимо за душу кнеза

Почетком шездесетих година прошлог века биће формирана ваздухопловна јединица чија је судбина везана за судбину једне државе и два ваздухопловства. Реч је о 238. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили (238. лбае), ескадрили која је настала на аеродрому Церкље, а свој пут завршила на аеродрому Маховљани. Ескадрила која је била у саставу две војске – Југословенске Народне Армије (ЈНА) и Војске Републике Српске (ВРС). Пратећи судбину ове ескадриле, можемо пратити и ток развоја несретних догађаја који су задесили ове просторе током деведестих година прошлог века. Настала у ЈНА, 238. лбае делила је судбину и војске у којој је била, као и саме државе коју је требала да брани. Преласком са аеродрома Церкље на

Љета се обично памте по топлини, ноћним шетњама, љубави. У сјећању пилота мајора Лазара Вујића за све ове љетне чари мјеста има. Међутим, љето ’91 и ’92 по много чему урезаће дубљи траг у његовој души. Тог 21. августа 1991 летио је на Газели својим небом од Плеса према Слуњу. Није било сунца, као да је вријеме хтјело нешто да му каже. Да га опомене. Али опомену тада није чуо, или није желио да чује. Вјеровао је. Падала је киша. Облаци су у ниском лету јурили маглу по врлетима и котлинама. Мислио је да се врати. Одједном прасак. – У први мах помислио сам да је гром. Али не, био

Пролеће 1992. године. Социјалистичка Федративна Република Југославија увелико је крварила, разбијана и разбијена по давно нацртаним шавовима и према давно скројеном сценарију англосаксонске кухиње похрањеном у ризницама Ватикана. Југословенска Народна Армија, преостала од две компоненте федералних оружаних снага (оружане снаге СФРЈ чиниле су: Југословенска Народна Армија и Територијална одбрана република чланица), повукла се из Социјалистичке Републике Словеније, као и из Социјалистичке Републике Хрватске, након формирања Републике Српске Крајине и формирања Српске Војске Крајине, на територију осталих република чланица федералне државе. Словеначки терористички састави (тзв. Територијална одбрана Словеније) су током 1991. године убили више десетина ненаоружаних војника ЈНА, и тиме извршили празлочин на простору Југославије, незабележен у новијој европској историји – убијање

Необjављени интервjу америчке тв мреже Си-ен-ен са тадашњим начелником Генералштаба Воjске Републике Српске, Ратком Младићем. ‘Мени jе ово први рат, а неки од моjих страних колега коjи су овде били у мисиjама, иза себе имаjу дванаест или више ратова. Никад нису ратовали на своjоj земљи, а мени визираjу пут за Хаг’. Пред вама jе интервjу коjи jе генерал ВРС Ратко Младић дао америчкоj телевизиjи Си-Ен-Ен 1995. године и коjи из (не)познатих разлога никада ниjе обjављен. Вриjеме интервjуа jе август 1995. године, вриjеме опште офанзиве хрватске, муслиманске и НАТО воjске против Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине. По мишљењима аналитичара, интервjу ниjе никада обjављен jер генерал Младић разложно и са

У овој 2017. години навршава се двадесет пет година од формирања Војске Републике Српске (ВРС).Операционализација Одлуке Скупштине Српског народа у БиХ, од 12. маја 1992. о формирању војске остварена је кроз формирање одговарајућих организационих јединица, бригада (пукова) и корпуса. О ВРС, њеној организацији, стварању и начину ратовања било је и раније много речи, између осталог и на ФСК (овде и овде). Међутим, о формирању појединих бригада ВРС, о њиховом ратном путу постоје различита, углавном недовољна сазнања, која су доступна најчешће у форми ратних-борбених извештаја, ратних дневника, ретких монографија, графичких и видео приказа ратног пута и сл. Један од начина да се о свакој појединачној бригади ВРС сазна много више, посебно на локалном и