ХАГ, (СРНА) – Предсjедник Српске радикалне странке /СРС/ Воjислав Шешељ изjавио jе данас да jе његов посљедњи поравак у болници у Лаjдену, у ноћи између 8. и 9. марта, резултат покушаjа убиства. Шешељ jе истакао да jе, када се Хашком трибуналу предао у фебруару 2003. години, његово здравље било релативно добро, jер jе имао астму и повишени крвни притисак, коjи jе лиjековима успjешно држао „под контролом“. Атак на његово здравље, како jе рекао, почео jе убрзо по његовом доласку у Хаг, прво „нападом на jетру, а затим на срце“. „Већ три године атакуjу на моjе срце. Оно ће ваљда издржати довољно да изнесем завршну реч“, нагласио jе Шешељ, оциjенивши смиjешним

САРАЈЕВО, 14. МАРТА (СРНА) – Федерални тужилац Драган Ступар затражио jе од Врховног суда Федерациjе БиХ (ФБиХ) да укине првостепену пресуду коjом jе Иван Колер ослобођен оптужби за злочин против ратних заробљеника у Тузли 1992. године. Пред Врховним судом ФБиХ данас jе одржана сjедница поводом жалбе на пресуду Кантоналног суда у Тузли, коjом jе Колер у септембру прошле године ослобођен оптужби да jе као стражар Окружног суда у Тузли нечовjечно поступао према заробљеним припадницима некадашње Југословенске народне армиjе (ЈНА). „Тужилаштво тражи да се укине пресуда и да се нови претрес одржи пред Врховним судом Федерациjе БиХ. На више мjеста у првостепеноj пресуди се наводи да радње оптуженог не представљаjу кривично

ЗАГРЕБ, 14. МАРТА /СРНА/ – Хрватски предсjедик Иво Јосиповић рекао jе данас да му jе драго да су у Хрватскоj, када jе риjеч о поцесуирању ратних злочина, наступиле промjене и да правосуђе одлучуjе без пристраности. „Злочин jе злочин и сваки злочин мора да буде процесуиран. Жртва треба да добиjе правичну накнаду“, поручио jе Јосиповић на округлом столу о неопходнсти ефикасниjег процесуирања ратних злочина, коjи jе одржан данас у Загребу. Јосиповић jе поновио своjе противљење Закону о ништавности правних аката ЈНА, СФРЈ и Србиjе. „Одувиjек сам се залагао за равноправност критериjума. Исто треба гледати и на злочин. Одговорност поjединца коjи jе починио ратни злочин не треба бити никакав политички случаj“, поручио

ТРЕБИЊЕ, (СРНА) – Удружење логораша источне Херцеговине сматра да jе већ одавно било вриjеме да хрватско правосуђе схвати да jе у сплитскоj „Лори“ направљен стравичан злочин над Србима, као и да зликовцима треба да буде суђено за оно што су починили. Коментаришући одлуку Врховног суда Хрватске да почне суђење за ратне злочине над Србима у случаjу „Лора два“, логораши подсjећаjу да jе требало да прође 20 година да се процес покрене, напомињући да су ипак задовољни и да се надаjу да ће више лица одговарати за стравичне злочине. Мирко Бабић, кога jе Воjска Хрватске заробила 27. маjа 1992. године у мjесту Веља Међа, на териториjи општине Требиње, свjедочи да jе

КАРЛОВАЦ, (СРНА) – Жупаниjски суд у Карловцу ниjе прихватио кауциjу за Мила Дакића (81), оптуженог за подстрекивање на убиство, већ му jе за jош два мjесеца продужио истражни затвор, потврдио jе данас шеф Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Суд jе одбацио понуду Дакићеве одбране за кауциjу од милион куна /око 132.000 евра/ у некретнинама, с образложењем да, наводно, постоjи опасност од биjега оптуженог, обjаснио jе Штрбац, преносе „Независне новине“. Српски избjеглица, историчар, политичар и писац из Воjнића Миле Дакић ухапшен jе 26. маjа приликом уласка у Србиjу из Републике Српске, гдjе jе у Бањалуци учествовао у раду конференциjе о злочину геноцида хрватских усташа над Србима током Другог свjетског рата.

БАЊАЛУКА, 13. МАРТА (СРНА) – Неконсултовањем представника Републике Српске у вези са формирањем регионалне листе несталих настављена jе негативна пракса по процес тражења несталих лица у БиХ, сматра предсjедник Републичке организациjе породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић. „Неприхватљиво jе да бирократе одлучуjу о формирању регионалне листе несталих коjа додатно утиче на процес тражења, а да се о томе не консултуjу са породицама несталих“, рекао jе Митровић Срни, поводом састанка у Брчком гдjе су утврђени критериjуми за формирање ове листе. Он jе истакао да се поставља питање шта jе циљ и коjи су ефекти таквих договора и како jе могуће правити регионалну листу несталих у ситуациjи када БиХ

ЗАГРЕБ, 13. МАРТА (СРНА) – Врховни суд у Хрватскоj наложио jе да почне суђење за ратне злочине над Србима у случаjу “Лора 2“, 20 година након злочина коjи се десио у том сплитском логору. Одбиjене су жалбе оптужених – команданта Воjно-истражног центра “Лора“ Томе Дуића и чувара Емилиjа Бунгура коjи су у бjекству седам година и коjи се противе да им буде суђено у одсуству. Жртве и преостали оптуженици доступни су и чекаjу већ готово три године да почне суђење. Осим Дуића и Бунгура, оптужени су и Дуићев помоћник Тончи Вркић, те чувари Анђелко Ботић и Анте Гудић, коjи су правоснажно осуђени за ратни злочин у “Лори 1“. У бjекству

ЗАГРЕБ – Загребачка полициjа ниjе предузела мjере с циљем уклањања више застава усташке НДХ на раскрсницама у граду, jер сматра да таква неонацистичка обиљежjа истакнута на jавним мjестима „не представљаjу прекршаj из области кршења jавног реда и мира нити други прекршаj из надлежности полициjе“, изjавио jе Срни директор jевреjске невладине организациjе „Маргелов институт“ Ален Будаj. „Риjеч jе о  деривату  заставе НДХ,  као што постоjе и деривати нацистичког кукастог крста, коjи се поjављуjу на фудбалским  утакмицама широм Хрватске у форми `келтског крста`, само и овдjе хрватска полициjа не реагуjе, док jе у Њемачкоj законски таj исти симбол кажњив“, поjашњава Будаj. Он сматра да службеници МУП-а Хрватске треба да се упознаjу са

БЕОГРАД, /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи изразила jе протест због одлуке Општинског суда у Сиску да се Србину, чиjи су инициjали Б.Б, заплиjени преостала имовина у селу Доњи Храстовац ради исплате трошкова парничног поступка у коjем jе у Хрватскоj изгубио стан, коjи jе, као и његово станарско право, хрватска држава продала 1996. године. Коалициjа удружења избjеглица оцjењуjе да у Хрватскоj и даље функционише етнички мотивисано правосуђе с циљем легализациjе етничког чишћења Срба. Одлука Општинског суда у Сиску о заплиjени и продаjи три хектара земљишта са срушеном кућом у селу Доњи Храстовац, у власништву Б.Б, требало би да буде извршена 21. марта, наводи се у саопштењу Коалициjе удружења избjеглица

БАЊАЛУКА, 12. МАРТА /СРНА/ – Република Српска никада неће дати сагласност да буде формиран врховни суд БиХ, jер jе циљ сваке приче о наводноj потреби за постоjањем ове правосудне институциjе само централизациjа и унитаризациjа судске власти, сагласни су правни стручњаци и политичари из Републике Српске. Реагуjући на изjаве предсjеднице Суда БиХ Медџиде Кресо да би оснивање апелационог суда БиХ могло бити jезгро за формирање врховног суда БиХ, они су оциjенили да су овакви ставови неприхватљиви за Српску, пише данашњи „Фокус“. Предсjедник Адвокатске коморе Републике Српске Јован Чизмовић рекао jе да свако има право на жеље, па тако и Медџида Кресо. „То jе покушаj да се операционализуjе политика коjа се води

БАЊАЛУКА,/СРНА/ – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да jе потребно анализирати однос између броjа поднесених извjештаjа Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске о почињеним ратним злочинима над Србима у БиХ од момента оснивања Тужилаштва БиХ до данас, те предмета коjи се тренутно налазе под истрагом у тужилаштвима. „Потребно jе jасно утврдити коjи предмети ратних злочина остаjу у Тужилаштву БиХ, а коjе ће процесуирати ентитетска, кантонална и окружна тужилаштва и судови“, рекао jе Велимировић Срни. Он jе напоменуо да jе МУП Републике Српске поднио велики броj извjештаjа о ратним злочинима над Србима током протеклог рата у БиХ, али да jе велики броj предмета обустављен наjвjероватниjе jер

САРАЈЕВО, 8. МАРТА /СРНА/ – У тужилаштвима у БиХ тренутно jе под истрагом 1.265 предмета ратних злочина и то 705 предмета или 55,7 одсто у Тужилаштву БиХ, а 560, односно 44,3 одсто, пред осталим тужилаштвима, рекла jе на конференциjи за новинаре предсjедница Суда БиХ Медџида Кресо. Кресо jе рекла да jе од почетка рада до данас Суд БиХ из своjе надлежности пренио вођење поступка у укупно 175 предмета ратних злочина – 117 на судове у Федерациjи БиХ, 54 у окружне судове у Републици Српскоj и два предмета у Основни суд у Брчко дистрикту. У 11 предмета вођење поступка jе прениjето након потврђивања оптужнице, три предмета пренесена су након подизања оптужнице,

САРАЈЕВО, 7. МАРТА (СРНА) – Надлежна тужилаштва у БиХ до данас нису риjешила случаjеве нестанка и мучења Срба у Зеници, иако према незваничним информациjама, постоjи видео-материjал важан за истраге чиjи jе jедан од аутора наводно тадашњи уредник тв-куће “Зетел“, а данас уредник политичког магазина БХРТ-а Амарилдо Гутић, пише “Дневни аваз“. “О томе не желим да говорим путем телефона“, рекао jе Гутић сараjевском дневнику, коjи наводи, позиваjући се на извор из правосуђа БиХ, да ниjе немогућа верзиjа да Гутић, скриваjући своjе снимке, фактички чини кривично дjело прикриваjући ратни злочин. Сумња се да су ратни воjни заробљеници и цивили српске националности мучени, а поjедини чак и убиjани у селима у околини Зенице,

ХАГ, 7. МАРТА (СРНА) – Судски процес против првог предсjедника Републике Српске Радована Караџића откриће праву позадину о ратним дешавањима, посебно у Сараjеву, а од коjе страхуjе Хашки трибунал, сматра Горан Петрониjевић, члан Тима одбране Караџића. Суштина jе, каже Петрониjевић, да се разоткриjе злочиначки план jедног диjела муслиманског политичког руководства, потпомогнутог међународним снагама, коjи jе имао стратешки циљ да од Муслимана направи жртву, али жртвуjући Муслимане. Петрониjевић истиче да су унакрсна испитивања побила многе досадашње доказе Тужилаштва и да jе убиjеђен да ће тим одбране генерала Ратка Младића отићи jош даље. „Они, коjи су смишљали подвалу, исти као они коjи стоjе иза Тужилаштва. Зато Њемачка сада не жели да сарађуjе

БИЈЕЉИНА, 6. МАРТА (СРНА) – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик оциjенио jе да Европски суд за људска права у Стразбуру ниjе имао право да се упусти у ревизиjу Деjтонског споразума – међународног уговора чиjем су закључењу доприниjеле, а потом свjедочиле наjвеће свjетске силе. „Ниjе могао, нити имао право, али у данашњем свиjету и то jе могуће. БиХ jе обавезана међународним уговором на примjену Европске конвенциjе, па и њеног Протокола броj 12 коjи jе био основ за пресуду Европског суда. Иначе, таj Протокол ниjе ратификовало 30 држава Савjета Европе, а само 17 jесте. То довољно говори“, наводи Додик у колумни у „Гласу Српске“. Додик поставља питање да ли ико може миjењати