ТРЕБИЊЕ, (СРНА) – Удружење логораша источне Херцеговине сматра да jе већ одавно било вриjеме да хрватско правосуђе схвати да jе у сплитскоj „Лори“ направљен стравичан злочин над Србима, као и да зликовцима треба да буде суђено за оно што су починили. Коментаришући одлуку Врховног суда Хрватске да почне суђење за ратне злочине над Србима у случаjу „Лора два“, логораши подсjећаjу да jе требало да прође 20 година да се процес покрене, напомињући да су ипак задовољни и да се надаjу да ће више лица одговарати за стравичне злочине. Мирко Бабић, кога jе Воjска Хрватске заробила 27. маjа 1992. године у мjесту Веља Међа, на териториjи општине Требиње, свjедочи да jе

КАРЛОВАЦ, (СРНА) – Жупаниjски суд у Карловцу ниjе прихватио кауциjу за Мила Дакића (81), оптуженог за подстрекивање на убиство, већ му jе за jош два мjесеца продужио истражни затвор, потврдио jе данас шеф Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Суд jе одбацио понуду Дакићеве одбране за кауциjу од милион куна /око 132.000 евра/ у некретнинама, с образложењем да, наводно, постоjи опасност од биjега оптуженог, обjаснио jе Штрбац, преносе „Независне новине“. Српски избjеглица, историчар, политичар и писац из Воjнића Миле Дакић ухапшен jе 26. маjа приликом уласка у Србиjу из Републике Српске, гдjе jе у Бањалуци учествовао у раду конференциjе о злочину геноцида хрватских усташа над Србима током Другог свjетског рата.

БАЊАЛУКА, 13. МАРТА (СРНА) – Неконсултовањем представника Републике Српске у вези са формирањем регионалне листе несталих настављена jе негативна пракса по процес тражења несталих лица у БиХ, сматра предсjедник Републичке организациjе породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић. „Неприхватљиво jе да бирократе одлучуjу о формирању регионалне листе несталих коjа додатно утиче на процес тражења, а да се о томе не консултуjу са породицама несталих“, рекао jе Митровић Срни, поводом састанка у Брчком гдjе су утврђени критериjуми за формирање ове листе. Он jе истакао да се поставља питање шта jе циљ и коjи су ефекти таквих договора и како jе могуће правити регионалну листу несталих у ситуациjи када БиХ

ЗАГРЕБ, 13. МАРТА (СРНА) – Врховни суд у Хрватскоj наложио jе да почне суђење за ратне злочине над Србима у случаjу “Лора 2“, 20 година након злочина коjи се десио у том сплитском логору. Одбиjене су жалбе оптужених – команданта Воjно-истражног центра “Лора“ Томе Дуића и чувара Емилиjа Бунгура коjи су у бjекству седам година и коjи се противе да им буде суђено у одсуству. Жртве и преостали оптуженици доступни су и чекаjу већ готово три године да почне суђење. Осим Дуића и Бунгура, оптужени су и Дуићев помоћник Тончи Вркић, те чувари Анђелко Ботић и Анте Гудић, коjи су правоснажно осуђени за ратни злочин у “Лори 1“. У бjекству

ЗАГРЕБ – Загребачка полициjа ниjе предузела мjере с циљем уклањања више застава усташке НДХ на раскрсницама у граду, jер сматра да таква неонацистичка обиљежjа истакнута на jавним мjестима „не представљаjу прекршаj из области кршења jавног реда и мира нити други прекршаj из надлежности полициjе“, изjавио jе Срни директор jевреjске невладине организациjе „Маргелов институт“ Ален Будаj. „Риjеч jе о  деривату  заставе НДХ,  као што постоjе и деривати нацистичког кукастог крста, коjи се поjављуjу на фудбалским  утакмицама широм Хрватске у форми `келтског крста`, само и овдjе хрватска полициjа не реагуjе, док jе у Њемачкоj законски таj исти симбол кажњив“, поjашњава Будаj. Он сматра да службеници МУП-а Хрватске треба да се упознаjу са

БЕОГРАД, /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи изразила jе протест због одлуке Општинског суда у Сиску да се Србину, чиjи су инициjали Б.Б, заплиjени преостала имовина у селу Доњи Храстовац ради исплате трошкова парничног поступка у коjем jе у Хрватскоj изгубио стан, коjи jе, као и његово станарско право, хрватска држава продала 1996. године. Коалициjа удружења избjеглица оцjењуjе да у Хрватскоj и даље функционише етнички мотивисано правосуђе с циљем легализациjе етничког чишћења Срба. Одлука Општинског суда у Сиску о заплиjени и продаjи три хектара земљишта са срушеном кућом у селу Доњи Храстовац, у власништву Б.Б, требало би да буде извршена 21. марта, наводи се у саопштењу Коалициjе удружења избjеглица

БАЊАЛУКА, 12. МАРТА /СРНА/ – Република Српска никада неће дати сагласност да буде формиран врховни суд БиХ, jер jе циљ сваке приче о наводноj потреби за постоjањем ове правосудне институциjе само централизациjа и унитаризациjа судске власти, сагласни су правни стручњаци и политичари из Републике Српске. Реагуjући на изjаве предсjеднице Суда БиХ Медџиде Кресо да би оснивање апелационог суда БиХ могло бити jезгро за формирање врховног суда БиХ, они су оциjенили да су овакви ставови неприхватљиви за Српску, пише данашњи „Фокус“. Предсjедник Адвокатске коморе Републике Српске Јован Чизмовић рекао jе да свако има право на жеље, па тако и Медџида Кресо. „То jе покушаj да се операционализуjе политика коjа се води

БАЊАЛУКА,/СРНА/ – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да jе потребно анализирати однос између броjа поднесених извjештаjа Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске о почињеним ратним злочинима над Србима у БиХ од момента оснивања Тужилаштва БиХ до данас, те предмета коjи се тренутно налазе под истрагом у тужилаштвима. „Потребно jе jасно утврдити коjи предмети ратних злочина остаjу у Тужилаштву БиХ, а коjе ће процесуирати ентитетска, кантонална и окружна тужилаштва и судови“, рекао jе Велимировић Срни. Он jе напоменуо да jе МУП Републике Српске поднио велики броj извjештаjа о ратним злочинима над Србима током протеклог рата у БиХ, али да jе велики броj предмета обустављен наjвjероватниjе jер

САРАЈЕВО, 8. МАРТА /СРНА/ – У тужилаштвима у БиХ тренутно jе под истрагом 1.265 предмета ратних злочина и то 705 предмета или 55,7 одсто у Тужилаштву БиХ, а 560, односно 44,3 одсто, пред осталим тужилаштвима, рекла jе на конференциjи за новинаре предсjедница Суда БиХ Медџида Кресо. Кресо jе рекла да jе од почетка рада до данас Суд БиХ из своjе надлежности пренио вођење поступка у укупно 175 предмета ратних злочина – 117 на судове у Федерациjи БиХ, 54 у окружне судове у Републици Српскоj и два предмета у Основни суд у Брчко дистрикту. У 11 предмета вођење поступка jе прениjето након потврђивања оптужнице, три предмета пренесена су након подизања оптужнице,

САРАЈЕВО, 7. МАРТА (СРНА) – Надлежна тужилаштва у БиХ до данас нису риjешила случаjеве нестанка и мучења Срба у Зеници, иако према незваничним информациjама, постоjи видео-материjал важан за истраге чиjи jе jедан од аутора наводно тадашњи уредник тв-куће “Зетел“, а данас уредник политичког магазина БХРТ-а Амарилдо Гутић, пише “Дневни аваз“. “О томе не желим да говорим путем телефона“, рекао jе Гутић сараjевском дневнику, коjи наводи, позиваjући се на извор из правосуђа БиХ, да ниjе немогућа верзиjа да Гутић, скриваjући своjе снимке, фактички чини кривично дjело прикриваjући ратни злочин. Сумња се да су ратни воjни заробљеници и цивили српске националности мучени, а поjедини чак и убиjани у селима у околини Зенице,

ХАГ, 7. МАРТА (СРНА) – Судски процес против првог предсjедника Републике Српске Радована Караџића откриће праву позадину о ратним дешавањима, посебно у Сараjеву, а од коjе страхуjе Хашки трибунал, сматра Горан Петрониjевић, члан Тима одбране Караџића. Суштина jе, каже Петрониjевић, да се разоткриjе злочиначки план jедног диjела муслиманског политичког руководства, потпомогнутог међународним снагама, коjи jе имао стратешки циљ да од Муслимана направи жртву, али жртвуjући Муслимане. Петрониjевић истиче да су унакрсна испитивања побила многе досадашње доказе Тужилаштва и да jе убиjеђен да ће тим одбране генерала Ратка Младића отићи jош даље. „Они, коjи су смишљали подвалу, исти као они коjи стоjе иза Тужилаштва. Зато Њемачка сада не жели да сарађуjе

БИЈЕЉИНА, 6. МАРТА (СРНА) – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик оциjенио jе да Европски суд за људска права у Стразбуру ниjе имао право да се упусти у ревизиjу Деjтонског споразума – међународног уговора чиjем су закључењу доприниjеле, а потом свjедочиле наjвеће свjетске силе. „Ниjе могао, нити имао право, али у данашњем свиjету и то jе могуће. БиХ jе обавезана међународним уговором на примjену Европске конвенциjе, па и њеног Протокола броj 12 коjи jе био основ за пресуду Европског суда. Иначе, таj Протокол ниjе ратификовало 30 држава Савjета Европе, а само 17 jесте. То довољно говори“, наводи Додик у колумни у „Гласу Српске“. Додик поставља питање да ли ико може миjењати

БАЊАЛУКА, 5. МАРТА (СРНА) – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик оциjенио jе данас да jе покоjни генерал-пуковник Воjске Републике Српске /ВРС/ Новица Симић дао печат ВРС и симболизовао њене изворне вриjедности. Додик jе на комеморациjи у Бањалуци рекао да jе генерал Симић био човjек коjи jе на наjбољи начин обиљежио ратно и послиjератно вриjеме на овим просторима, даjући печат ВРС као воjничкоj, часноj организациjи српског народа. Предсjедник Српске напоменуо jе да се ВРС борила за Републику Српску и истакао да jе генерал Симић био посвећен народу и Српскоj. „Морамо се вратити изворним вриjедностима ВРС коjе jе наjбоље исписао генерал Новица Симић“, поручио jе Додик и додао да jе „Српска данас

БАЊАЛУКА, 5. МАРТА /СРНА/ – Генерал Новица Симић, коjи jе преминуо 2. марта у Београду, биће сахрањен данас на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци. Посмртни остаци генерала Симића биће изложени у Храму Христа Спаситеља, а за 11.00 часова у Банском двору заказана jе комеморациjа и уписивање у књигу жалости. У храму Христа Спаситеља у 12.30 биће служено опиjело, а у 13.00 часова генерал Симић биће сахрањен на гробљу Свети Пантелиjа. Генерал-пуковник Воjске Републике Српске у пензиjи Новица Симић преминуо jе 2. марта на Воjно-медицинскоj академиjи у Београду након тешке болести. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну

Кула — И поред тога што се видно нормализуjу односи између Србиjе и Хрватске, све су мањи изгледи да ће Фабрици кожа Етерна бити враћено радничко одмаралиште. Оваj обjекат, опремљен по стандардима хотела „Б“ категориjе, присвоjио jе Фонд за приватизациjу Хрватске и потом га, пре петнаест година, продао jедноj загребачкоj фирми за 450.000 немачких марака. Пре шест година Етерна jе у Окружном суду у Шибенику поднела тужбу против државе Хрватске, али jош нема никаквог одговора. У међувремену, краjем 2010. године, у овом предузећу отворен jе стечаjни поступак, па jе поново покренуто то питање, како би се продаjом одмаралишта обезбедио део новца за намирење обавеза према повериоцима. Али, како каже стечаjни