Сплит/Ни данас ништа ново у Каштеланскоj. На сплитском Спинуту већ четврти дан траjе невиђена драма. Породица Николовски налази се у свом стану, у коjи су ушли у петак након 20 година избивања и свих правомоћно риjешених спорова у своjу корист, но пред вратима се и даље налазе „умировљени бранитељ“ Златко Љубичић и чланови његове породице. Нема ништа ново, осим што jе полициjа поjачала своjу присутност, што jе добро, држи Зоран Николовски. Јучер смо писали како Николовске плаше усташким корачницама, а данас Индеx представља приjеписку с Фацебоока између групе Апел савjести коjу с приjатељицама води Љиљана Николовски, прва пjевачица Магазина и Љубичића. Момци су млађи, у доба рата су евентуално били дjеца. Евидентно су

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац нада се да ће нижи судови у Хрватскоj поштивати мишљење Врховног суда према коjоj jе Хрватска крива за смрт деветоро Срба у селу Вариводе и да ће поштено пресудити о висини накнаде штете Србину Јовану Берићу за убиство родитеља 1995. године у том селу.     Штрбац jе Срни изjавио да jош нема правоснажне пресуде, него да су само поништене пресуде Општинског суда у Книну и Жупаниjског суда у Шибенику и да jе наложено ново суђење. „Ово jе веома важна одлука Врховног суда Хрватске, jер мишљење тог суда обавезуjе ниже судове и jа мислим да ће сада формално нижи инстанце утврђивати

Радован Стоjшић упутио се 15. jула 1992. из Сремских Лаза, на ратноj линиjи раздваjања, на пецање према Босуту. Никада се ниjе вратио. Његова jе породица тек недавно добила обавест да jе сахрањен 25. jула 1992. у Винковцима и да jе умро од инфаркта, у што озбиљно сумњаjу Након што jе породица Радована Стоjшића, несталог за време рата, готово 20 година безуспешно трагала за његовим посмртним остацима, изгубивши сваку наду да ће их икада пронаћи, испоставило се да jе несрећни човек свега десет дана после нестанка, jош 1992. године, био сахрањен на градском гробљу у Винковцима, тек неколико километара од свог кућног прага у Сремским Лазама. Барем тако говоре документи до коjих су у маjу успели доћи Душан Стоjшић иСнежана Ловриновић,

У овом чланку настоjаћемо да освиjетлимо jедну истину. Риjеч jе о томе да су Алиjа Изетбеговић и муслимански руководиоци из Странке демократске акциjе (СДА), одбацивањем „хисториjског споразума” са Србима из августа 1991. године, свjесно изабрали рат. Но приjе свега, предочићемо текст овог документа: „Суочени с развоjем догађаjа коjи у себи носе све већу опасност од конфронтациjе наша два народа, чиjи се интереси хисториjски не сукобљаваjу и коjи никада нису имали сукоб такве врсте, свjесни своjе одговорности пред народима коjе заступамо и свим народима Босне и Херцеговине и Југославиjе, одлучили смо да у циљу будуће сурадње и мира успоставимо и потпишемо сљедећи политички споразум: 1. Свjесни тешкоћа коjе су наслиjеђене и

18. ЈУЛА /СРНА/ – До краjа маjа ове године Срби су у Суду БиХ за ратне злочине правоснажно кажњени са 980 година и шест мjесеци затвора – у истом периоду кажњено jе 14 Хрвата на 164 године и шест мjесеци, док jе 15 Бошњака осуђено на 162 године затвора – подаци су Центра за истраживање ратних злочина из Републике Српске.Ако се овим подацима додаjу и првостепене пресуде Суда БиХ, онда jе 71 Србин до сада у Суду БиХ добио 1 142 године и девет мjесеци затвора! За разлику од Срба, у укупне казне Хрвата ушле су и правоснажне и неправоснажне одлуке, а тако jе и код Бошњака. Из ових статистичких

Осиjек – На споменику подигнутом у Осиjеку, на левоj обали Драве, међу 397 грађана коjи су погинули за време рата због, како пише, ”великосрпске агресиjе” су и Срби коjе су убили злочинци Бранимира Главаша! Невиђени скандал у Осиjеку догодио се у режиjи локалне власти, а на списку жртава ”великосрпске агресиjе” су и Ђорђе Петковић, Бранко Ловрић, Богдан Почуча и Петар Ладњак, коjе су Главашеви људи убили jош на почетку ратних збивања у Хрватскоj у акциjама коjе су назване ”Селотеjп” и ”Гаража”. На списку ”погинулих за Хрватску” су и Сава Павитовић, те Вукашин и Светозар Булат, коjи су убиjени у Чепину 1991. од стране хрватских воjника. Због тих убистава двоjица припадника

Мислим да би наjтрагичниjи епилог суђења Мерчепу био да се услиjед погоршаног здравственог стања оптуженику догоди нешто jош горе, тако да jе важно, понављам, водити рачуна о здравственом стању оптуженика. У прилог томе, сjетимо се случаjа Ђуре Бродарца, осумњиченог за злочине у Сиску и Осиjеку, а на међународноj разини случаjа Слободана Милошевића, истиче Весна Тершелич, водитељица Документе. Како гледате на одлуку Врховног изванрасправног виjећа загребачког Жупаниjског суда да се због незадовољаваjућих увjета у болници за особе лишене слободе Томислав Мерчеп, оптуженик за ратне злочине против цивила, брани са слободе? – С обзиром на увjете у затворскоj болници та одлука ниjе изненађуjућа, jер треба водити бригу о здрављу затвореника. Наравно да свjедоцима ниjе лако кад оптуженик

Избеглим Србима, коjи не живе у обновљеним кућама у Хрватскоj, стижу тужбе да врате уложен новац. Представници Срба упозораваjу да су то етнички мотивисани судски процеси и да нема ни егзистенциjалних, али ни безбедносних услова за повратак Срба. Срби протерани из Хрватске дуго су чекали на обнову своjих у рату уништених кућа, али им сада хрватска држава шаље тужбе за повраћаj новца уложеног у обнову пошто у тим кућама нико не живи. Представници Срба из Хрватске упозораваjу да су то етнички мотивисани судски процеси и да нема ни егзистенциjалних, али ни безбедносних услова за повратак Срба. Захтеваjу укидање Закона по коме Срби наjмање 10 година мораjу да живе у обновљеним

Предсjедник Федерациjе БиХ Живко Будимир, прошлогодишњим потписивањем одлука о помиловању 96 осуђеника, за коjе у чак 85 случаjева сагласност нису дали првостепени судови и федерално Министарство правде прекршио jе Закон о помиловањима Будимир jе, наиме, супротно Закону о помиловању ФБиХ, коjи забрањуjе помиловање ратних злочинаца, одлучио ослободити неиздржаног диjела казне Меху Ибришевића, осуђеног на 15 година затвора за ратне злочине коjи jе иза решетака зеничког затвора требао бити до 27. децембра 2014. године. Исти извор наводи да jе индикативан и случаj помиловања извjесног Мате Булића, за коjег у евиденциjама о помиловању нема никаквих података осим да jе осуђен на 15 година затвора, што према висини казне, открива да jе у питању теже кривично дjело. У

Муслиманска влада jе 1993. године сприjечила евакуациjу цивила из Сребренице, коjу jе Унпрофор предложио, изjавио jе данас бивши службеник за цивилна питања и политички савjетник Унпрофора Деjвид Харланд на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом. Сребренице, коjа jе чак била почела, али да jу jе “влада“ БиХ зауставила. И тадашњи “предсjедник“ БиХ Алиjа Изетбеговић потврдио ми jе да jе та инициjатива сприjечена, казао jе свjедок тужилаштва током унакрсног испитивања Младићевог савjетника одбране Бранка Лукића. Харланд jе признао да jе у демилитаризованим зонама Сребреници и Жепи било оружjа и воjске, као и да jе Унпрофор био обавиjештен о нападима муслиманских снага у том подручjу, али докази о убиjању Срба били су, како

Већ дуже време се на рачун Републике Српске чуjу оптужбе да jе она „геноцидна творевина“. Те оптужбе долазе како од поjединаца и група унутар федерациjе Босне и Херцеговине (првенствено бошњачких), тако и неких унутар Србиjе [1]. Оне се углавном тичу тврдњи да jе РС настала на „сребреничком геноциду“, као и да jе резултат грађанског рата, етничког чишћења и „великосрпске агресиjе“. Наравно, онда би могло да се постави питање како су настале савремена република Хрватска, па и модерна држава Турска, коjу бошњачка страна узима као свог заштитника. Такође треба узети у обзир чињеницу, да за разлику од наброjаних ентитета, РС ниjе независна држава, већ се води као саставни део БиХ. Тако

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Бивши командант одбране Пакраца Драгутин Андрић изjавио jе данас у наставку суђења Томиславу Мерчепу да у Пакрачкоj Пољани ниjе видио заробљенике, али jе чуо за упаде у куће, одвођења и нестанке српских цивила, те за пљачку имовине. Свjедок Андрић jе командовање одбраном Пакраца преузео краjем септембра 1991. године када jе на том подручjу „владало безвлашће“.   Почетком октобра командант зборног подручjа Бjеловар Мирослав Јерзечић jавио му jе да у Пакрачку Пољану долази специjална jединица МУП-а над коjом неће имати никакве надлежности, те му jе изричито забрањено миjешати се у њихов рад.   По доласку jединице упознао jе Мерчепа коjи му jе рекао да jе његова jединица под

Врховни суд Хрватске укинуо jе решење о продужењу притвора Томиславу Мерчепу, ратном команданту полициjске jединице коме се суди за ратне злочине над српским цивилима, а коjи jе у притвору од 10. децембра 2010. године. Мерчеп jе оптужен за злочине против српских цивила, односно за хапшење 52 особе и мучење и убиjање 43 лица с подручjа Загреба, Кутине и Пакраца. У одлуци Врховног суда, о коjоj ће ванрасправно веће загребачког Жупаниjског суда расправљати сутра, наводи се да се о условима Мерчеповог притварања мора изjаснити и затворска болница у загребачком кварту Дубрава, у коjоj се налази због лошег здравственог стања. Решење о укидању притвора долази у моменту кад има све више сведока