СРБИ ДО САДА КАЖЊЕНИ СА 1 142 ГОДИНЕ ЗАТВОРА ?!

18. ЈУЛА /СРНА/ – До краjа маjа ове године Срби су у Суду БиХ за ратне злочине правоснажно кажњени са 980 година и шест мjесеци затвора – у истом периоду кажњено jе 14 Хрвата на 164 године и шест мjесеци, док jе 15 Бошњака осуђено на 162 године затвора – подаци су Центра за истраживање ратних злочина из Републике Српске.Ако се овим подацима додаjу и првостепене пресуде Суда БиХ, онда jе 71 Србин до сада у Суду БиХ добио 1 142 године и девет мjесеци затвора!
За разлику од Срба, у укупне казне Хрвата ушле су и правоснажне и неправоснажне одлуке, а тако jе и код Бошњака.

Из ових статистичких података лако jе израчунати да су Бошњаци добили седам пута мање затвора него Срби (разлика jе и нешто већа), а за кривично дjело ратног злочина скоро пет пута их jе мање у затворима.

До сличних закључака дошли би и ако анализирамо укупан броj лица коjа су оптужена пред Тужилаштвом БиХ за кривично дjело ратног злочина.

Према подацима Центра за истраживање ратних злочина из Републике Српске, Тужилаштво БиХ до 23. маjа ове године подигло jе оптужнице против 142 Србина, 35 Хрвата и 60 Бошњака. Потврђене су оптужнице против 37 Срба,39 Бошњака и 16 Хрвата.

Овако необjективно процесуирање ратних злочина у БиХ већ годинама jе „кост у грлу“ становницима Републике Српске и њеним политичким представницима. Када су почетком прошле године заприjетили референдумом о укидању Суда и Тужилаштва, коjи су узгред речено нелегалне правосудне институциjе, умjешла се ЕУ и почео jе структурални диjалог о реформи правосуђа.

Хоће ли ова друга реформа правосуђа за посљедњих десетак година обезбjедити обjективно и независно правосуђе jош нико поуздано не зна. Многи аналитичари вjеруjу да се то не може обезбjедити милионима евра коjе за правосуђе БиХ издваjа Униjа, ако нема политичке воље да се судиjе и тужиоци коначно оставе на миру да раде своj посао.

Тужилаштва на свим нивоима у БиХ, према наjновиjим подацима, имаjу у раду 1 320 предмета за кривично дjело ратног злочина. Готово jош толико или тачниjе 1 203 предмета ратног злочина jош ниjе ни отворено!?

Како ће се и када риjешити сви ови случаjеви када се пред судовима тренутно налази тек 117 предмета, нико поуздано не зна.
Ни послиjе три састанка учесника структуралног диjалога и неких позитивних помака коjи су се у међувремену догодили у правосуђу у БиХ, представници Републике Српске нису ни приближно задовољни са процесуирањем предмета ратних злочина.

А и како би када су Тужилаштво и Суд БиХ до сада истраживали и судили углавном Србима, као да злочина на другоj страни ниjе ни било. А предмети за злочине над више од три хиљаде Срба у Подрињу, за Добровољачку улицу, Тузланску колону, за логор Силос, за злочине jединица под комадом Атифа Дудаковића и броjна друга стратишта широм БиХ већ годинама стоjе у нечиjим ладицама у Тужилаштву БиХ.

„Од шест циљева предвиђених Стратегиjом за процесуирање ратних злочина до сада jе испуњен само jедан – формирана jе база података. Нешто се радило на преношењу мање сложених предмета са тужилаштва и Суда БиХ на правосуђе ентитета и Брчко дистрикта, али jош ниjе почело процесуирање ни jедног од тих случаjева“ – рекао jе за Срну директор центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић.

Већ сада jе jасно да ће то ићи споро и тешко jер у већини окружних и кантоналних тужилаштава и судова немаjу ни минималне услове за процесуирање таквих кривичних дjела.

Од 2009. до фебруара 2012. Тужилаштво Бих доставило jе Суду БиХ 241 приjедлог за преношење предмета ратног злочина ентитетском правосуђу и правосуђу Брчко дистрикта. Закључно са 31.маjем ове године, Суд БиХ одобрио jе преношење 178 предмета, а 67 предмета ниjе добило „зелено свjетло“ и остали су у надлежности Тужилаштва и Суда БиХ.

„Без обзира што jе процес преношења мање сложених предмета ратних злочина са тужилаштва БиХ на ентитетска и кантонална тужилаштва у завршноj фази, мислим да се неће битниjе побољшати садашње стање у процесуирању ратних злочина.

То се поготово неће десити ако Тужилаштво БиХ настави са праксом одабира предмета, тако да предмети у коjим су жртве припадници српског народа и даље стоjе у нечиjим ладицама у том тужилаштву“ – напомиње Велимировић.

Сада jе у Федерациjи БиХ ситуациjа таква да су, по мjесноj надлежности, предмети за злочине над Србима углавном у надлежности кантоналног правосуђа, што ствара опасност од политичког утицаjа на правосуђе у кантонима како би се одуговлачило процесуирање и починиоци остали некажњени.

Због тога представници Српске у структуралном диjалогу сматраjу да jе досадашња пракса у процесуирању ратних злочина у БиХ неодржива, jер се на основу тога стиче искривљена слика о карактеру минулог рата.

А то, чини се, и jесте циљ сараjевских политичара.

Пише: Вукан ДУБОЧАНИН БАЊАЛУКА,

Извор: