Загреб – Члан бивше хрватске владе националног јединства Живко Јузбашић рекао је на суду да је Томислав Мерчеп наређивао припадницима своје јединице ликвидације цивила. „Јединица Томислава Мерчепа била је ескадрон смрти“, рекао је Јузбашић у наставку суђења Томиславу Мерчепу за ратни злчина над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине крајем 1991. Он је Мерчепа назвао „алфом и омегом“, особом која је као непосредни старешина издавала директна наређења припадницима своје паравојне формације. Томиславу Мерчепу суди се на Жупанијском суду у Загребу да је као командант резервне јединице МУП-а одговоран за ратни злочин над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине, крајем 1991. Оптужница га терети за убиство 43

Врховни суд Хрвтаске бившег полициjског специjалца Михаjла Храстова, оптуженог за убиство резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу 1991. осудио на само четири године затвора!  Храстов се ниjе поjавиона изрицању пресуде, а уместо њега у судницу су дошла три адвоката. Ово jе шеста по реду пресуда Храстову изречена за више од 20 година колико траjе процес против њега. Три пута jе ослобођен и два пута осуђен. Храстов jе у децембру 2010. пуштен из затвора у Лепоглави. -Ниjе случаjно да jе Врховни суд ову пресуду донео недељу дана уочи годишњице овог монструозног злочина коjи се десио 21. септембра 1991. Мени jе, међутим, нешто друго фасцинантниjе. Према закону, за ратни злочин jе наjмања прописана казна

  У првоj борби Срби су ми спасили живот 28. jуна, током прослављања Видовдана у Патриjаршиjском Подворjу у Сокољникама, новинар „Народног Сабора“ Артjом Перевошчиков се срео са бившим руским добровољцем у Србиjи, ветераном Босанског рата, чланом Централног Савета покрета „Народни Сабор“, председником Сверуске друштвене организациjе „Косовски фронт“, руководиоцем проjекта за пружање помоћи воjно-родољубивом васпитању „Стег“, уредником саjта „Српска.Ру“ Александром Александровичем Кравченком. А.П.: Александре Александровичу, данас jе Видовдан, српски народни празник. Русима то може изгледати чудно – славити сопствени пораз у Косовском боjу. Како се таj феномен може обjаснити? А.К.: Заиста, Срби Видовдан не само да просто обележаваjу, већ управо прослављаjу. Ту имамо два аспекта. Први jе богословски, православни. Уистину, то

Биjељини обиљежено 20 година од хероjског пробоjа из потпуног неприjатељског окружења у коме се налазило око 7 000 житеља овог подручjа.     Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василиjе jе у обраћању након парастоса позвао српске житеље протjеране из Смолуће, Потпећи и Тиње да помогну ожалошћеним родитељима и дjеци погинулих да буду jединствени и сачуваjу своjа имања, гробља и традициjу постоjбине коjа jе након рата припала Федерациjи БиХ. „Уjедините се и вапите у Федерациjи и у БиХ, све до Стразбура, тражите да вам обнове куће ваше, као што обнављаjу другим народима. Једино се Србима у БиХ не обнавља и не враћа оно што jе њихово било“, рекао jе владика Василиjе. Предсjедник

Биjељина – Воjска Републике Српске, у садеjству са jединицама Министарства унутрашњих послова РС и борцима Тиње, Смолуће и Потпећи, пробоjем неприjатељског обруча пре 20 година ослободила jе око 7.000 становника ових подручjа, рекао jе председник Борачке организациjе Биjељина Зоран Миљановић. Он jе на конференциjи за новинаре у Биjељини рекао да jе ослобађање било jедна од наjхуманиjих акциjа, jер jе становништво месецима било у опсади и одолевало сталним нападима муслиманско–хрватских паравоjних формациjа. „Битком на чиjем челу jе била Српска гарда, коjу су водили Бранко Пантелић-Пантер и Љубиша Савић-Маузер ушло се у око 10 километара неприjатељске териториjе, одблокирана су три села и спашено становништво“, подсетио jе Миљановић. Председник Управног одбора Удружења грађана

Деветеро, а можда и више становника опћине Бариловић недалеко Дуге Ресе, коjи су остали за вриjеме “Олуjе” у своjим домовима, у селима Доњи Скрад, Мали и Велики Козинац те у Косиjерском Селу, у њима су били убиjени. Премда све надлежне државне институциjе знаjу за те случаjеве, досад ништа ниjе учињено – жртве нису ексхумиране, идентифициране и достоjно сахрањене, нити су починитељи идентифицирани, ухапшени и санкционирани. Колико jе познато, то jе подручjе било зона одговорности jедне дугорешке jединице ХВ-а, па би се, уз мало добре воље, таj злочин врло лако могао риjешити. На 373. страници књиге “Основни извjештаj о кршењу људских права у Републици Хрватскоj у 1996. години”, што jу jе 1997. издао Хрватски хелсиншки одбор

ТЕСЛИЋ, 19. АВГУСТА /СРНА/ – У Чечави код Теслића данас jе служен парастос за 33 српска борца из овог мjеста погинула у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.Виjенце су код спомен обиљежjа погинулим борцима положили породице погинулих бораца, начелник општине Саво Касаповић, представници општинске Борачке организациjе, локални политички званичници и чланови Равногорског покрета. Начелник Касаповић jе рекао да служење парастоса погинулим Чечавцима на празник Преображења Господњег има традициjу и додао да ће се оваj дан и у будуће његовати и достоjанствено обиљежавати. Касаповић jе истакао да jе ово прилика када грађани треба да се присjете оних коjи су животе дали за Републику Српску, али и њихових породица. Он jе нагласио да то не треба да буде само декларативно већ и суштински,

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа данас ће бити обиљежен дан ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча. Програм обиљежавања почеће у 11.30 часова служењем парастоса на мjесту масовне гробнице, након чега jе предвиђено паљење свиjећа, полагање цвиjећа и обраћање званичника, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Митровић jе навео да су од 108 ексхумираних тиjела из масовне гробнице „Камен“ до сада идентификована 102 лица. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“.

Сплит/Ни данас ништа ново у Каштеланскоj. На сплитском Спинуту већ четврти дан траjе невиђена драма. Породица Николовски налази се у свом стану, у коjи су ушли у петак након 20 година избивања и свих правомоћно риjешених спорова у своjу корист, но пред вратима се и даље налазе „умировљени бранитељ“ Златко Љубичић и чланови његове породице. Нема ништа ново, осим што jе полициjа поjачала своjу присутност, што jе добро, држи Зоран Николовски. Јучер смо писали како Николовске плаше усташким корачницама, а данас Индеx представља приjеписку с Фацебоока између групе Апел савjести коjу с приjатељицама води Љиљана Николовски, прва пjевачица Магазина и Љубичића. Момци су млађи, у доба рата су евентуално били дjеца. Евидентно су

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац нада се да ће нижи судови у Хрватскоj поштивати мишљење Врховног суда према коjоj jе Хрватска крива за смрт деветоро Срба у селу Вариводе и да ће поштено пресудити о висини накнаде штете Србину Јовану Берићу за убиство родитеља 1995. године у том селу.     Штрбац jе Срни изjавио да jош нема правоснажне пресуде, него да су само поништене пресуде Општинског суда у Книну и Жупаниjског суда у Шибенику и да jе наложено ново суђење. „Ово jе веома важна одлука Врховног суда Хрватске, jер мишљење тог суда обавезуjе ниже судове и jа мислим да ће сада формално нижи инстанце утврђивати

Радован Стоjшић упутио се 15. jула 1992. из Сремских Лаза, на ратноj линиjи раздваjања, на пецање према Босуту. Никада се ниjе вратио. Његова jе породица тек недавно добила обавест да jе сахрањен 25. jула 1992. у Винковцима и да jе умро од инфаркта, у што озбиљно сумњаjу Након што jе породица Радована Стоjшића, несталог за време рата, готово 20 година безуспешно трагала за његовим посмртним остацима, изгубивши сваку наду да ће их икада пронаћи, испоставило се да jе несрећни човек свега десет дана после нестанка, jош 1992. године, био сахрањен на градском гробљу у Винковцима, тек неколико километара од свог кућног прага у Сремским Лазама. Барем тако говоре документи до коjих су у маjу успели доћи Душан Стоjшић иСнежана Ловриновић,

У овом чланку настоjаћемо да освиjетлимо jедну истину. Риjеч jе о томе да су Алиjа Изетбеговић и муслимански руководиоци из Странке демократске акциjе (СДА), одбацивањем „хисториjског споразума” са Србима из августа 1991. године, свjесно изабрали рат. Но приjе свега, предочићемо текст овог документа: „Суочени с развоjем догађаjа коjи у себи носе све већу опасност од конфронтациjе наша два народа, чиjи се интереси хисториjски не сукобљаваjу и коjи никада нису имали сукоб такве врсте, свjесни своjе одговорности пред народима коjе заступамо и свим народима Босне и Херцеговине и Југославиjе, одлучили смо да у циљу будуће сурадње и мира успоставимо и потпишемо сљедећи политички споразум: 1. Свjесни тешкоћа коjе су наслиjеђене и

18. ЈУЛА /СРНА/ – До краjа маjа ове године Срби су у Суду БиХ за ратне злочине правоснажно кажњени са 980 година и шест мjесеци затвора – у истом периоду кажњено jе 14 Хрвата на 164 године и шест мjесеци, док jе 15 Бошњака осуђено на 162 године затвора – подаци су Центра за истраживање ратних злочина из Републике Српске.Ако се овим подацима додаjу и првостепене пресуде Суда БиХ, онда jе 71 Србин до сада у Суду БиХ добио 1 142 године и девет мjесеци затвора! За разлику од Срба, у укупне казне Хрвата ушле су и правоснажне и неправоснажне одлуке, а тако jе и код Бошњака. Из ових статистичких