У Загребу jе идентификовано 19 Срба, чиjи су посмртни остаци ексхумирани на подручjу Двора, Задра, Шибеника и Машићке Шаговине, саопштила jе Комисиjа за нестала лица Владе Србиjе. Идентификациjа методом анализе ДНК обављена jе у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу. Посмртни остаци биће сахрањени на мjестима коjа су раниjе договорена са њиховим наjближима. Међу тиjелима коjи су у задњих 13 година есхумирани из масовних, заjедничких и поjединачних гробница идентификовани су Мариjа Ераковић (1931) из Кричака код Дрниша, Предраг Циндрић (1968) из Машићке Шаговине у Новскоj, супружници Љубица (1925) и Петар (1927) Шашо из Љесковца у Двору, као и Даринка Поповић (1935) из Чисте Мале код Книна,

Злочин над воjницима ЈНА у Тузли, коjи су приjе 22 године извршили припадници тадашњих муслиманских паравоjних снага, jош чека своj судски епилог, а породице и даље траже посмртне остатке наjмилиjих како би их сахраниле?!  Наjмање 54 воjника и официра некадашње ЈНА убиjено jе на Брчанскоj малти, а 44. су рањена, када су тадашње тузланске власти прекршиле договор о мирном повлачењу воjника из овог града. Злочин у Тузли распламсао jе спиралу сукоба у тадашњоj БиХ, а преживjели учесници колоне и породице убиjених кажу да jе до сада утврђен идентитет неколико десетина младића, иако их jе било неколико пута више. Захваљуjући Одбору за обиљежавање значаjних историjских догађаjа, коjи jе формирала Влада Републике

Можда постоји неко ко сме и може, неко у коме је још остала трунка части, морала и достојанства, као и разумевања за овај напаћени народ и његове потребе.  Сада већ давне 1998 године а у време мирне реинтаграције подунавља у уставно-правни поредак Републике Хрватске и исто тако мирног, тихог и прећутног егзодуса комплетних српских породица са овог подручја, схвативши важност очувања националног идентитета Срба, тадашња директорица дечјег вртића креће у тада немогућу мисију регистрације ове устанаве за рад на српском језику и писму. Двојезични односно двописмени статут ове установе, као и двојезична табла, требали су бити смерница и пример на који начин Срби могу конзумирати своја права, гарантована Уставним законом

Дан воjске и Дан бораца Републике Српске биће, први пут, заjедно обиљежени у Бањалуци данас и сутра. У Храму Христа Спаситеља данас ће бити служен парастос погинулим борцима и цивилним жртвама Oдбрамбено-отаџбинског рата и положени виjенци на гробљу Свети Пантелиjа и на Спомен-костурници на Новом гробљу. У Банском двору биће одржана свечана академиjа. Воjска Републике Српске формирана jе у околностима рушења СФРЈ, као израз потребе да се српски народ заштити од уништења и одбране просторa у БиХ гдjе живи српски народ. Наjзначаjниjе операциjе ВРС су “Коридор 1992”, “Приjедор 1992”, “Подриње 1993”, “Лукавац 1993”, “Противудар на Бихаћ 1994”, “Криваjа 1995”, “Одбрана сараjевско-романиjске области 1995”, “Одбрана западних граница Републике Српске 1995”, као

БИЈЕЉИНА, 10. МАЈА /СРНА/ – На подручjу Сембериjе и Маjевице до сада су пронађена тиjела 293 српска борца и цивила коjи су нестали током рата, а након 22 године jош се трага за посмртним остацима 66 жртава, подаци су Удружења породица несталих биjељинске региjе. Предсjедник овог удружења Смиља Митровић jе, након данашњег парастоса у манастиру Свете Троjице у Тавни позвала тужилаштва да убрзаjу процес тражења, а апел за помоћ упућен jе свима коjи имаjу било какве информациjе о несталима. Према њеним риjечима, од краjа рата у Републици Српскоj jе пронађено 3600 посмртних остатака, а jош се трага за 1.450 несталих бораца и цивила. Митровићева jе у рату изгубила деветнаестогодишњег сина

Прелепљивање налепница потврђуjе да су Срби у Хрватскоj грађани другог реда и да закон за њих не важи, оценио председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта. Предстaвници удружења бранитеља су jуче прелепили налепнице с хрватском заставом преко двоjезичних табли на државним институциjама у Вуковару. Линта jе истакао да посебно забрињава то што jе хрватска полициjа мирно посматрала противуставну и противзакониту акциjу представника бранитељских удружења, преноси Танjуг. Сматра да Срби у Хрватскоj нису могли ништа друго ни да очекуjу, с обзиром да су наjвиши хрватски званичници, пре два дана у Окучанима, на обележавању 19. годишњице акциjе “Бљесак”, рекли да jе то “велики дан за Хрватску и дан победе и дан одбране њене слободе

Предсjедништво Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила упутиће захтjев Влади Републике Српске да повуче одлуку коjом jе законом предвиђено постоjање Института за тражење несталих лица БиХ, jер до сада, кажу, ниjе испунио разлог свог постоjања.   Српска мора добро да размисли да ли Институт, овакав какав jесте, треба да постоjи, истакли су чланови републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца. Упућене су критике на рад српских представника у Институту “Не спроводи се закон о несталим, одредба да нема дискриманациjе,а она jе изразито доказана и статистика то показуjе. Нема плаћања из базе из средстава буџета институциjа ентитета”, рекао jе Недељко Митровић,  предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и

Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика “Зашто?”, ноћас у два сата и шест минута, породице, колеге и приjатељи одали су пошту радницима РТС-а погинулим у бомбардовању 1999. године.     У нападу НАТО-а убиjено jе 16 радника Радио Телевизиjе Србиjе. Тачно у два сата и шест минута навршило се 15 година од погибиjе 16 радника Радио-телевизиjе Србиjе. НАТО jе 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна проjектила. Породице, колеге и приjатељи положили су венце и упалили свеће код споменика “Зашто?” у Абердаревоj улици. Сећање на жртве бомбардовања РТС-а Обраћаjући се окупљенима у име породица настрадалих Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића, рекао jе да су радници РТС-а погинули када

У чему jе извор мржње са коjом се суочаваjу Срби у Хрватскоj? Зашто ни Београд ни међународна заjедница адекватно не реагуjу? Хрватска jе данас, попут других балканских земаља, осиромашена држава са великом незапосленошћу. Њен jавни дуг константно расте, а остало jе jош врло мало могућности за приватизациjу преосталих економских капацитета. Ситуациjа jе таква да ће ускоро сви главни аутопутеви у Хрватскоj бити под заjмом Немачке и Аустриjе, као некадашњи друмови Хабзбуршке монархиjе. Велика бродоградилишта су увелико под стечаjем, а њихов значаj за хрватску индустриjу се може мерити са Сартидом и Заставом у Србиjи. Алармантни су и подаци да све више физичких лица, обичних људи, не може да отплаћуjе кредите узете

Оливер Фрљић уочи вечерашње премиjере представе „Александра Зец“ у риjечком ХКД: Као у „Антигони“, jош се спотичемо о лешеве коjи нису добили право да буду укопани ТОКОМ jедне ратне децембарске ноћи, припадници хрватског МУП-а (такозвани „мерчеповци“) упали су у кућу српске породице Зец. Оца Михаjла убили су пред кућом, а маjку Мариjу и дванаестогодишњу кћи Александру одвели на Сљеме и извршили егзекуциjу. На измаку те 1991. године петнаест хитаца jе завршило у главама жртава, коjе су потом бачене у jаму у близини Планинарског дома Адолфовац. Двоjе млађе деце, Душан и Гордана, склонили су се код комшиjа. За оваj злочин нико jош ниjе одговарао. Једног од егзекутора Фрањо Туђман jе одликовао

САРАЈЕВО – У селу Колошићи код Високог у jуну 1992. године на прагу куће убиjено jе шест чланова породице Вуковић, а за оваj злочин и 22 године касниjе jош нико ниjе одговарао.   Једини преживjели свjедок злочина Неђо Вуковић испричао jе да jе 20. jуна 1992. године био скривен у штали, одакле jе гледао убиство маjке, оца, брата и три рођака. Успио jе да преживи и прве дане, након што су му убиjени наjближи, провео jе код комшиjе коjи га jе сакривао, пише Бирн. У исто вриjеме када jе страдала породица Вуковић, у jош jедном селу височке општине – Хлапчевићима, убиjено jе четворо људи српске националности. У истом мjесецу jе око 3.000

Историчари негираjу наводе председнице Хелсиншког одбора да jе Србиjа поцепала бившу СФРЈ. Да jе суђење озбиљно, за сведоке попут Соње Бисерко не би било места, каже Крестић Није Србија започела цепање Југославије. У моменту када је Слободан Милошевић дошао на власт, економска размена између република пала је на два одсто, што је био резултат распада земље који је почео још шездесетих и интензивирао се после Титове смрти – каже за „Новости“ историчар Љубодраг Димић, проф. београдског Филозофског факултета. Тиме је, практично, демантовао сведочење Соње Бисерко пред Међународни судом правде у Хагу да се Србија прва отцепила, као и да то отцепљење почиње доношењем „сецесионистичког Устава 1990“. Припреме за растурање земље трају много

Обиљежавање 15. годишњице НАТО агресиjе на СРЈ у организациjи Братства православне омладине и Матице Боке, традиционално jе одржано у манастиру Михољска Превлака.     Том приликом одржан jе парастос жртвама НАТО бомбардовања, а на тиватском гробљу Брдишта опоjани су гробови Тивћанина Марка Аврамовића, припадника 63. падобранске бригаде ВЈ и Драгана Бjелановића полицаjца из Пећи. Осим организатора, обиљежавању годишњице су присуствовали представници мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“, борачке организациjе НОР-а 1941.-1945., Михољског збора и Црквене општине Грбаљ. Помен су служили игуман манастира Михољска Превлака, отац Бенедикт и предсjедник Братства православне омладине Миаjло Бацковић. По завршетку помена, као што jе и обичаj, организовано jе послужење у манастирскоj трпезариjи,

БЕОГРАД, 22. МАРТА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика бачки Иринеj рекао jе на међународноj конференциjи поводом обиљежавања 15 година од НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, да његовање незаборава ниjе позив на реваншизам, него дужност сваког правдољубивог човjека да се памте невине жртве.   “Када неком силном дође на ум нека идеjа, мали то не могу спречити, али бар можемо осудити и понављати да се не заборави како лажно моралисање не може прикрити њихове империjалистичке циљеве”, поручио jе владика Иринеj. На конференциjи “Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империjализма”, коjа jе одржана данас у “Сава центру”, владика Иринеj jе рекао да обиљежавање 15 година од НАТО бомбардовања Србиjе треба да подсjети свиjет како jе

Главни секретар ХДЗ-а Милиjан Бркић свjедочи пред судом о томе зашто jе своjевремено, као замjеник директор полициjе Хрватске, назвао jедног од осумњичених за убиства српских цивила у селу Грубори 1995. године и обавиjестио га о доласку полициjе.За масакр над пет српских цивила и паљење 20 кућа у селу Грубори код Книна, 25. августа 1995. године, осумњичени су хрватски полициjски специjалци. Злочин се десио пред долазак у Книн воза у коме су били Фрањо Туђман и други хрватски руководиоци.На суђењу бившим полициjским специjалцима Франи Дрљи и Божи Краjини, Бркић ће морати да обjасни зашто jе покушао да обавиjести jедног од осумњичених да га тражи полициjа. Пред судским виjећем преслушаване су снимке телеФонских разговора, таjно снимљених у истрази