ФОЧА 25. МАЈА /СРНА/ – У Фочи jе почело обиљежавање 21 године од злочина у Јошаници, када су припадници такозване Армиjе БиХ 1992. године, након мучења, убили 56 мjештана овог фочанског села коjи су славили Никољдан.Дводневно “Маjско сjећање на Јошаничко страдање”, почело jе синоћ код централног споменика у Фочи маjским задушним предвечерjем. Ученици Богословиjе извели су алегориjску представу “Тражим правду за невине жртве”, а положено jе цвиjеће и прислужене свиjеће за 56 жртава. Према риjечима предсjедника Организационог одбора обиљежавања ове трагедиjе Славка Ђорђевића рекао jе да jе циљ програма “Маjско сjећање на Јошаничко страдање” да се укаже на неправду због некажњених починилаца и наредбодаваца. У злочину у Јошаници, наjмлађа жртава имала jе двиjе

Након истраге и прикупљених доказа непобитно jе утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акциjу у коjоj су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Православна црквена општина Коњиц обиљежиће у суботу, 25. маја, у Брадини 21 годину од уништења и спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. “Дочек епископа и гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини предвиђен је за 9.30 часова, у 10.00 часова биће одржана Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама

ДОБОЈ, /СРНА/ – Чланови Удружења ратних заробљеника “Виjенац, Возућа и остали” са сjедиштем у Добоjу обиљежили су jучер 17 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. “На данашњи дан 1996. године из муслиманских логора у Зеници и Тузли ослобођена jе посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру 1995. године на простору Возуће и тог диjела Озрена, од коjих 130 само из тузланског затвора”, рекао jе Срни предсjедник Удружења “Виjенац, Возућа и остали” Нинко Ђурић. Ђурић, коjи jе у муслиманском заробљеништву провео седам мjесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручjу Тузле, каже да су заробљени Срби били подвргнути тешким

Упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник – свиjет jе остао ниjем…Нехуманост свjетских моћника узроковала jе гашење jедног по jедног живота…. Велики злочин, коjи jе резултирао смрћу 12 беба у Бањалуци, у времену од 22. маjа до 19. jуна 1992. године, jош чека правду. У бањалучком Клиничком центру тада jе рођено 14 беба коjима jе био неопходан кисеоник, али им, нажалост, ниjе могао бити допремљен. Кисеоник ниjе достављен упркос броjним апелима jавности и чињеници да су сви званичници Уницефа и међународних хуманитарних организациjа били упознати о тешкоj ситуациjи у коjоj се налазила бањалучка Клиника за дjечиjе болести. Авион са кисеоником коjи jе тих дана чекао на аеродрому

Циљеви Удружења жена жртава рата Републике Српске су: да буде сачињена комплетна и тачна евиденциjа жена жртава, те да се потпуно обезбиjеде и унаприjеде њихова материjална, социjална, здравствена и друга права, као и накнада предвиђена законима….  Приредио: Миломир САВИЋ У Републици Српскоj постоjи неколико хиљада жена српске националности коjе су током рата у муслиманским и хрватским затворима и логорима биле изложене стравичном мучењу, силовању, те невиђеним врстама психо-физичких тротура, истиче предсjедник Удружења жена жртава рата Српске Божица Живковић – Раjилић. “Седамнаест година након завршетка рата на стотине српских жена контактирало jе и учланило се у наше удружење с намjером да коначно кажу истину и jавно проговоре о стравичним мучењима и

Ратни министар унутрашњих послова Хрватске Иван Векић признао jе у Осиjеку на суђењу Владимиру Миланковићу и Драги Бошњаку, оптуженим за убиства и прогон српских цивила у Сиску, да су власти ликвидирале цивиле и да су зато имале добре разлоге(?!). Како jе “поjаснио”, рат се не може добити а да се не усмрти неприjатељ.        Иван Векић jе истакао да су ратне власти Хрватске “имале велики проблем, а то jе да препознаjу ко су тзв. цивили међу неприjатељима”.   “Је ли цивил онаj ко се тако облачи, а има скривене намере и неприjатељски jе настроjен” – рекао jе Векић, не обjашњаваjући на основу чега се могло препознати да неки српски цивил има “неприjатељске

Meђу лeшeвимa eксхумирaним у зaдњих jeдaнaeст гoдинa из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa, нa Зaвoду зa судску мeдицину Meдицинскoг фaкултeтa у Зaгрeбу, идeнтифицирaнo je joш 17 пoсмртних oстaтaкa лицa српскe нaциoнaлнoсти, стрaдaлих нa пoдручjу Ликe, Дaлмaциje, Koрдунa, Бaниje, Зaпaднe и Истoчнe Слaвoниje у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe. Meђу идeнтифицирaнимa су: Влaдимир Душaнa Дрoбaц (1952) из Kрушeвцa;Никoлa Teoдoрa Kрajнoвић (1927) из Kипa, Дaрувaр; Сaрa Tривунa Kричкoвић(1921) из Читлукa, Гoспић; Mилкa Mилaнa Бaсaрa (1921) из Гoрњe Брусoвaчe, Вojнић; Mиjo Илиje Дaнojeвић (1937) из Kипa, Дaрувaр; Пeтaр Стeвe Пoлугa(1933) из Дaрувaрских Бaтињaнa, Дaрувaр; Никoлa Пaвлa Љубoтинa (1911) из Рaткoвцa, Oкучaни; Aнкa Mилaнa Нинкoвић (1915) из Meдaрa, Oкучaни; ЖeљкoНикoлe Лaлoш (1969) из Koсoвцa, Oкучaни; Вукaшин Пeтaрa Бoжичић (1935) из Пaклeницe, Oкучaни; Влaдo Рaдe Koвaчeвић (1947) из Бoрoвцa, Oкучaни;Дeсaнкa Чeдe Вукoтић (1925) из Бeoгрaдa; Пeтaр Пaвлa Вукoтић (1919) из Бeoгрaдa; Mлaдeн Mилутинa Вучић (1968) из Рajићa, Oкучaни; Бoшкo ЂурeMилинкoвић (1940) из Пaклeницe, Oкучaни; Рajкo Лaзe Tривунчић (1947) из Jaсeнoвцa, Oкучaни и Вeснa Mирe Чукoвић (1977) из Бaњa Лукe. Meђу идeнтифицирaнимa су и пoсмртни oстaци 18-гoдишњe

Уз песму ”Тамо далеко” на Дедињу у улици ”Милана Тепића” српска воjска, породица и приjатељи страдалог хероjа, припадници ратних удружења и представници Српског сабора Заветници положили су венац на спомен плочу и запалили свеће за покоj душе и вечну славу маjора Милана Тепића, коjи jе у Бjеловару 1991. године, попут воjводе Стевана Синђелића, жртвовао своj живот на бранику отаџбине. Јула месеца 1991. маjор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику у близини Бjеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) су припаднике Југословенске народне армиjе, коjи су се налазили на одслужењу воjног рока у касарни „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару, држали у окружењу. У касарни се налазила 265.

Суд БиХ изрекао jе првостепену пресуду коjом jе Зурахид Муjчиновић осуђен на осам година затвора за нечовjечно поступање према српским цивилима у Сребренику 1992. године, док jе Сулеjман Хрустић ослобођен оптужби за учешће у овом злочину. Муjчиновић, бивши припадник Ловачке чете Армиjе БиХ у Сребренику, проглашен jе кривим да jе учествовао у злостављању српских цивила незаконито заточених у просториjама Омладинског дома у Рапатници, општина Сребреник, у jуну и jулу 1992. године, саопштено jе из Бирна. У пресуди jе наведено да jе Муjчиновић у више наврата – заjедно са другим особама – тукао Перу Ђукића рукама и ногама, пржио га лемилицом, прикључивао му кабл са струjом на уши, те сипао со

Жупанијски суд у Загребу неправоснажно је осудио бившег команданта логора Керестинец Стјепана Кларића и четворицу њему потчињених чувара на укупно осам и по година затвора због мучења 34 српска цивила и припадника ЈНА од краја 1991. до маја 1992. године. Због ратног злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима Кларић је осуђен на три и по године, Виктор Иванчин на двије, а Дражен Павловић, Жељко Живец и Горан Штрукељ на по годину дана затвора.  Судија је рекао да је суд вјеровао свједоцима који су описивали како су мучени струјом, злостављани и малтретирани. “Нема никакве дилеме ни да су поједини заробљеници сексуално злостављани, те да су неке затворенице биле силоване. Несумњиво

Бивши начелник Генералштаба Воjске Југославиjе Момчило Перишић оциjенио jе данас на жалбеноj расправи у Хашком трибуналу да поступак против њега ниjе био обjективан и непристрасан и да jе његов случаj jединствен у свиjету. Одбрана jе на данашњоj жалбеноj расправи затражила да првостепена пресуда Перишићу од 27 година затвора буде поништена, док jе тужилаштво оциjенило да jе та казна примjерена и да Апелационо виjеће треба да одбаци све жалбене основе. “Не могу да разумем одлуку већине судског већа”, рекао jе Перишић и поставио питање “како нешто може бити утврђено без разумне сумње ако председаваjући судиjа у то сумња”. Он jе изразио наду да ће му, “упркос свему негативном што му се

Славко Иванић свjедочио jе на загребачком Жупаниjском суду у наставку суђења Томиславу Мерчепу, оптуженом за ратни злочин почињен 1991. на подручjу Пакраца, Загреба и Кутине.   – Василиjе и Милорад Милетић били су моjи сусjеди и невини су страдали. Одведени су 1. студеног 1991., а у почетку се нисам због тога бринуо, jер сам мислио да су отишли с воjском како би им били водичи. То сам помислио jер ми jе Јула Милетић, када сам jе возио у Пакрачку Пољану да се распита за супруга и сина, испричала како су jоj људи коjи су их одвели казали да о томе не смиjе ништа три дана причати – казао jе Славко Иванић свjедочећи на