У чему jе извор мржње са коjом се суочаваjу Срби у Хрватскоj? Зашто ни Београд ни међународна заjедница адекватно не реагуjу? Хрватска jе данас, попут других балканских земаља, осиромашена држава са великом незапосленошћу. Њен jавни дуг константно расте, а остало jе jош врло мало могућности за приватизациjу преосталих економских капацитета. Ситуациjа jе таква да ће ускоро сви главни аутопутеви у Хрватскоj бити под заjмом Немачке и Аустриjе, као некадашњи друмови Хабзбуршке монархиjе. Велика бродоградилишта су увелико под стечаjем, а њихов значаj за хрватску индустриjу се може мерити са Сартидом и Заставом у Србиjи. Алармантни су и подаци да све више физичких лица, обичних људи, не може да отплаћуjе кредите узете

Оливер Фрљић уочи вечерашње премиjере представе „Александра Зец“ у риjечком ХКД: Као у „Антигони“, jош се спотичемо о лешеве коjи нису добили право да буду укопани ТОКОМ jедне ратне децембарске ноћи, припадници хрватског МУП-а (такозвани „мерчеповци“) упали су у кућу српске породице Зец. Оца Михаjла убили су пред кућом, а маjку Мариjу и дванаестогодишњу кћи Александру одвели на Сљеме и извршили егзекуциjу. На измаку те 1991. године петнаест хитаца jе завршило у главама жртава, коjе су потом бачене у jаму у близини Планинарског дома Адолфовац. Двоjе млађе деце, Душан и Гордана, склонили су се код комшиjа. За оваj злочин нико jош ниjе одговарао. Једног од егзекутора Фрањо Туђман jе одликовао

САРАЈЕВО – У селу Колошићи код Високог у jуну 1992. године на прагу куће убиjено jе шест чланова породице Вуковић, а за оваj злочин и 22 године касниjе jош нико ниjе одговарао.   Једини преживjели свjедок злочина Неђо Вуковић испричао jе да jе 20. jуна 1992. године био скривен у штали, одакле jе гледао убиство маjке, оца, брата и три рођака. Успио jе да преживи и прве дане, након што су му убиjени наjближи, провео jе код комшиjе коjи га jе сакривао, пише Бирн. У исто вриjеме када jе страдала породица Вуковић, у jош jедном селу височке општине – Хлапчевићима, убиjено jе четворо људи српске националности. У истом мjесецу jе око 3.000

Историчари негираjу наводе председнице Хелсиншког одбора да jе Србиjа поцепала бившу СФРЈ. Да jе суђење озбиљно, за сведоке попут Соње Бисерко не би било места, каже Крестић Није Србија започела цепање Југославије. У моменту када је Слободан Милошевић дошао на власт, економска размена између република пала је на два одсто, што је био резултат распада земље који је почео још шездесетих и интензивирао се после Титове смрти – каже за „Новости“ историчар Љубодраг Димић, проф. београдског Филозофског факултета. Тиме је, практично, демантовао сведочење Соње Бисерко пред Међународни судом правде у Хагу да се Србија прва отцепила, као и да то отцепљење почиње доношењем „сецесионистичког Устава 1990“. Припреме за растурање земље трају много

Обиљежавање 15. годишњице НАТО агресиjе на СРЈ у организациjи Братства православне омладине и Матице Боке, традиционално jе одржано у манастиру Михољска Превлака.     Том приликом одржан jе парастос жртвама НАТО бомбардовања, а на тиватском гробљу Брдишта опоjани су гробови Тивћанина Марка Аврамовића, припадника 63. падобранске бригаде ВЈ и Драгана Бjелановића полицаjца из Пећи. Осим организатора, обиљежавању годишњице су присуствовали представници мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“, борачке организациjе НОР-а 1941.-1945., Михољског збора и Црквене општине Грбаљ. Помен су служили игуман манастира Михољска Превлака, отац Бенедикт и предсjедник Братства православне омладине Миаjло Бацковић. По завршетку помена, као што jе и обичаj, организовано jе послужење у манастирскоj трпезариjи,

БЕОГРАД, 22. МАРТА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика бачки Иринеj рекао jе на међународноj конференциjи поводом обиљежавања 15 година од НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, да његовање незаборава ниjе позив на реваншизам, него дужност сваког правдољубивог човjека да се памте невине жртве.   “Када неком силном дође на ум нека идеjа, мали то не могу спречити, али бар можемо осудити и понављати да се не заборави како лажно моралисање не може прикрити њихове империjалистичке циљеве”, поручио jе владика Иринеj. На конференциjи “Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империjализма”, коjа jе одржана данас у “Сава центру”, владика Иринеj jе рекао да обиљежавање 15 година од НАТО бомбардовања Србиjе треба да подсjети свиjет како jе

Главни секретар ХДЗ-а Милиjан Бркић свjедочи пред судом о томе зашто jе своjевремено, као замjеник директор полициjе Хрватске, назвао jедног од осумњичених за убиства српских цивила у селу Грубори 1995. године и обавиjестио га о доласку полициjе.За масакр над пет српских цивила и паљење 20 кућа у селу Грубори код Книна, 25. августа 1995. године, осумњичени су хрватски полициjски специjалци. Злочин се десио пред долазак у Книн воза у коме су били Фрањо Туђман и други хрватски руководиоци.На суђењу бившим полициjским специjалцима Франи Дрљи и Божи Краjини, Бркић ће морати да обjасни зашто jе покушао да обавиjести jедног од осумњичених да га тражи полициjа. Пред судским виjећем преслушаване су снимке телеФонских разговора, таjно снимљених у истрази

Ништа ниjе давало ни наслутити да таj jесењи дан 16.новембра 1991.г. неће бити као и други обични jесењи-мада су линиjе повучене и живjело се  ни у рату ни у миру. Иако jе моjа кућа на Раскрижjу од куће мог таста, Богде Баjина и таште Савке, под Точком била удаљена мање од километра, ноћ уочи тог дана жена Мица и jа преноћили смо код њих.  Планирали смо уjутро клати прасе. Кад сам устао, Богде рече да данас нећемо клати прасе, jер киша од 6 сати непрекидно пада. Савка jе спремила доручак-пршуту и jаjа. У то време дотрчи снаjа Исе Ћеjина-Анка и каже  “Ето усташа-тенковима од Госпића!”. Ја сам одмах скочио и

БЕОГРАД – Данас се навршаваjу 22 године од jош некажњеног злочина у бjеловарскоj касарни над воjницима ЈНА, коjи су се предали хрватскоj воjсци, саопштено jе из Информационо-документационог центра “Веритас”. Хрватске снаге су по уласку у касарну убиле команданта касарне “Божидар Аџиjа” у Бjеловару и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе стриjељале су jош шесторицу припадника ЈНА. Троjицу официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године, наводи се у саопштењу “Веритаса”. Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо истрагу против Шимића, након

ФОЧА 25. МАЈА /СРНА/ – У Фочи jе почело обиљежавање 21 године од злочина у Јошаници, када су припадници такозване Армиjе БиХ 1992. године, након мучења, убили 56 мjештана овог фочанског села коjи су славили Никољдан.Дводневно “Маjско сjећање на Јошаничко страдање”, почело jе синоћ код централног споменика у Фочи маjским задушним предвечерjем. Ученици Богословиjе извели су алегориjску представу “Тражим правду за невине жртве”, а положено jе цвиjеће и прислужене свиjеће за 56 жртава. Према риjечима предсjедника Организационог одбора обиљежавања ове трагедиjе Славка Ђорђевића рекао jе да jе циљ програма “Маjско сjећање на Јошаничко страдање” да се укаже на неправду због некажњених починилаца и наредбодаваца. У злочину у Јошаници, наjмлађа жртава имала jе двиjе

Након истраге и прикупљених доказа непобитно jе утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акциjу у коjоj су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Православна црквена општина Коњиц обиљежиће у суботу, 25. маја, у Брадини 21 годину од уништења и спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. “Дочек епископа и гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини предвиђен је за 9.30 часова, у 10.00 часова биће одржана Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама

ДОБОЈ, /СРНА/ – Чланови Удружења ратних заробљеника “Виjенац, Возућа и остали” са сjедиштем у Добоjу обиљежили су jучер 17 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. “На данашњи дан 1996. године из муслиманских логора у Зеници и Тузли ослобођена jе посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру 1995. године на простору Возуће и тог диjела Озрена, од коjих 130 само из тузланског затвора”, рекао jе Срни предсjедник Удружења “Виjенац, Возућа и остали” Нинко Ђурић. Ђурић, коjи jе у муслиманском заробљеништву провео седам мjесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручjу Тузле, каже да су заробљени Срби били подвргнути тешким

Упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник – свиjет jе остао ниjем…Нехуманост свjетских моћника узроковала jе гашење jедног по jедног живота…. Велики злочин, коjи jе резултирао смрћу 12 беба у Бањалуци, у времену од 22. маjа до 19. jуна 1992. године, jош чека правду. У бањалучком Клиничком центру тада jе рођено 14 беба коjима jе био неопходан кисеоник, али им, нажалост, ниjе могао бити допремљен. Кисеоник ниjе достављен упркос броjним апелима jавности и чињеници да су сви званичници Уницефа и међународних хуманитарних организациjа били упознати о тешкоj ситуациjи у коjоj се налазила бањалучка Клиника за дjечиjе болести. Авион са кисеоником коjи jе тих дана чекао на аеродрому