Oliver Frljić: Teatar na mestu zločina

Datum objave: utorak, 15 aprila, 2014
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/oliver-frljic.jpg

Oliver Frljić uoči večerašnje premijere predstave „Aleksandra Zec“ u riječkom HKD: Kao u „Antigoni“, još se spotičemo o leševe koji nisu dobili pravo da budu ukopani

TOKOM jedne ratne decembarske noći, pripadnici hrvatskog MUP-a (takozvani „merčepovci“) upali su u kuću srpske porodice Zec. Oca Mihajla ubili su pred kućom, a majku Mariju i dvanaestogodišnju kći Aleksandru odveli na Sljeme i izvršili egzekuciju. Na izmaku te 1991. godine petnaest hitaca je završilo u glavama žrtava, koje su potom bačene u jamu u blizini Planinarskog doma Adolfovac. Dvoje mlađe dece, Dušan i Gordana, sklonili su se kod komšija. Za ovaj zločin niko još nije odgovarao. Jednog od egzekutora Franjo Tuđman je odlikovao Redom Nikole Šubića Zrinskog (da bi kasnije postao i pripadnik obezbeđenja ministra odbrane Gojka Šuška), a preživelim članovima porodice je odlukom hrvatske vlade, pre deset godina, dodeljena – jednokratna novčana pomoć…

Ovaj zločin u središtu je autorskog projekta Olivera Frljića, koji se večeras premijerno izvodi na sceni HKD teatra Rijeka. Predstavu „Aleksandra Zec“ reditelj Frljić smatra izuzetno važnim prilogom u suočavanju s prošlošću i izgradnji zdravije društvene zajednice. Zato, u najavi predstave kaže:

– Nakon više od dvadeset godina ime Aleksandre Zec još uvek je demarkaciona linija u hrvatskom društvu. S jedne strane su oni koji lamentiraju nad pravosudnom farsom koja je poznate ubice, bez obzira na sva priznanja i materijalne dokaze, ostavila na slobodi. S druge strane su, pak, oni kojima Aleksandra Zec služi isključivo za uspostavljanje razlike između „naših“ i „njihovih“ žrtava, pri čemu se pokazuje da dominantna matrica mišljenja Domovinskog rata nije otišla daleko od ove viktimološke dihotomije. Ova predstava pokušava nešto drugo: videti koliko je hrvatsko društvo, 18 godina nakon rata, spremno na suočavanje s onim što za njega realno i simbolički predstavlja stradanje porodice Zec. Kao i u „Antigoni“, mi se još spotičemo o previše leševa koji nisu dobili pravo da budu ukopani.

Koliko je, posle više od dve decenije hrvatsko društvo odlučno da spreči „mogućnost da se pravda ne dogodi“?

– Hrvatsko društvo nije homogeno po pitanju proteklog rata i svega što se u njemu događalo – kaže za „Novosti“ Oliver Frljić.

JEDNOKRATNA POMOĆ

„Jednokratna novčana pomoć“ preživelim članovima porodice Zec je izbegavanje moralne odgovornosti za ono zašta je u velikoj meri i država odgovorna. Suđenje petorki odgovornoj za ubistvo rezultiralo je oslobađajućom presudom zbog proceduralne greške. Naime, istražni sudija ih je ispitivao bez prisustva advokata, što je za tu vrstu kaznenog dela bilo zakonom propisano. Zbog toga u kasnijem sudskom procesu ta priznanja zločina nisu mogla biti korišćena. Kad su Dušan i Gordana Zec 2003. godine, pokrenuli građansku parnicu protiv Hrvatske, sudija Opštinskog suda je već na prvom ročištu dozvolila da se izuzeta priznanja koriste kao dokaz u postupku. Onda se Sanaderova vlada brže-bolje setila da isplati „jednokratnu novčanu pomoć“, i tako je država još jednom eskivirala moralnu odgovornost.

 

– S jedne strane su oni koji se i danas drže teze koju je stvorila Tuđmanova politika, da se u tom ratu s hrvatske strane nije mogao dogoditi zločin jer je bio odbrambeni. Famozna Deklaracija o Domovinskom ratu dokument je koji je tu tezu hteo podići na nivo službene istine. Međutim, postoje i oni koji su svesni da je takvih zločina bilo i koji su od samog početka javno govorili o njima.

Po mišljenju našeg sagovornika, slučaj Aleksandre Zec najbolje odslikava zajednicu koja ni dan-danas nije zajednica svih svojih građana. To potvrđuju i neki drugi slučajevi:

– Suđenje za zločine u ratnoj luci „Lora“ otvoreno je pokazalo pristranost jednog dela hrvatskog pravosuđa. Događanja oko ćirilice u Vukovaru i prikupljanje potpisa za referendum koji je u direktnom sukobu s ustavom zagarantovanim pravima nacionalnih manjina, takođe su primer u kojem većinski narod želi legalizovati jedan oblik diskriminacije dela svojih građana.

U programu predstave su stihovi iz „Jame“ Ivana Gorana Kovačića, koji u generacijama Jugoslovena još bude podjednako duboke asocijacije i emocije. Da li će, posle više od pola veka, moći da ih probudi i predstava posvećena tragično stradaloj devojčici – bez političkih, nacionalnih ili ideoloških predrasuda?

– Nadam se da hoće, mada puno toga govori protiv. Iako je nastala u drugačijem istorijsko-društvenom kontekstu, Kovačićeva „Jama“ i danas ostaje zaglušujući antiratni krik. Njen jezik transcendira vreme i mesto na kojem je napisana i postaje univerzalna osuda svih fašizama i onoga na što su oni spremni svesti ljudski život. Pritom „Jama“ postaje i metafora svih onih ideoloških sistema koji nasilnom smrću pokušavaju izbrisati individuu kroz čin kolektivnog ubijanja i brisanja njegovih tragova. Bivša Jugoslavija je prepuna „Jama“. Srebrenica, Tomašica, ratno groblje duševne bolnice Sokolac – samo su neke od „Jama“ koje nam je ostavio prošli rat.

Na prvom izvođenju, ipak, neće biti preostali članovi porodice Zec:

-Pozvali smo Dušana i Gordanu, ali oni neće prisustvovati premijeri. Razumem njihov bol i sve kroz šta su prolazili, kao i ovu odluku. Nadam se da će u budućnosti, kad prođe medijska pompa, ipak imati prilike da vide predstavu koja je napravljena u spomen na njihove najbliže…

 

RIJEKA

Umesto u Zagrebu, „Aleksandra Zec“ odigraće se u Rijeci.

– Iako se zločin nad porodicom Zec dogodio u Zagrebu i iako bi on predstavljao logičan izbor za postavljanje predstave o njemu, na kraju mi je drago da se ista realizovala u Rijeci, koja je pokazala ne samo da je jedan od najtolerantnijih gradova u Hrvatskoj, već i svoju spremnost da se bavi i ovakvim temama.

Predstavu su sufinansirali Grad Rijeka, Odjel za kulturu, Primorsko-goranska županija, Srpsko narodno vijeće RH i Ministarstvo kulture Hrvatske.

 

Izvor: Večernje Novosti

Vezane vijesti:

Stradanje porodice Zec u Zagrebu – Jadovno 1941.

Merčepova polja smrti – Jadovno 1941.

“Tuđman je znao za ubistva Srba” – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top