arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Афера Рашковић: Циљ нису само Срби у Хрватској

14. децембар 2015.

Како није у питању ситан жбир, него један од најважнијих обавештајаца СОА, тако је афера отворила многа питања. Ових дана о Мирку Рашковићу као хрватском шпијуну много тога је речено што не треба понављати. Као и у свакој другој великој обавештајној афери, пошто се дигла велика медијска прашина, нове чињенице и нови докази излазе на светло дана и дају додатну тежину и димензије комплетном случају. На почетку се мислило да је у питању ситни жбир, али се на крају показало да је у питању један од најважнијих хрватских обавештајаца уопште. Обавештајац преко кога су се реализовале ствари од стратегијског интереса за Хрватску и током рата и током мира. Радио је

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

Рат траје за 2.000 несталих

12. децембар 2015.

Откопани земни остаци 56 Срба убијених 1995. године у Хрватској. На Банији ексхумирано мање од 300 страдалих у “Олуји” ПОСМРТНИ остаци 56 Срба убијених током хрватског освајања Крајине 1995, који су почетком месеца ексхумирани у Горњем Селишту на Банији, само су мали део жртава чије судбине још нису расветљене. Рат у Хрватској још није завршен за више од 2.000 особа које се воде као нестале, од чега је половина српске националности. Са регистрованих локација до данас је ексхумирано мање од 1.000 жртава пострадалих у акцији хрватске војске “Олуја”. Сви посмртни остаци откопани недавно на Банији поново су сахрањени на месном гробљу у Горњем Селишту, до потврде идентитета анализом ДНК, када

Мирко Рашковић (Фото: Јутјуб)

Како је откривен хрватски шпијун међу српским посланицима?

11. децембар 2015.

Сумње да је неко обавештајац тешко се разјашњавају и сваки такав разјашњен случај поприма размере обавештајне афере, понекад и на светском нивоу. Раскринкан је један од тројице представника српске мањине у хрватском Сабору Мирко Рашковић, јер је у потпуности доказано да је хрватски шпијун. Пише: Љубан Каран Овога пута у питању је балканска афера, а сам случај је разјаснила обавештајно-безбедносна служба (агенција) која га је својевремено и заврбовала да ради против свог народа. То се не дешава баш често. Таква документа могу се заробити или евентуално украсти преко добро позицонираног контрашпијуна, али да сама тајна служба јавно објави такав документ врхунске тајности, то није скоро виђено. Све обавештајне службе света

Србин, хрватски шпијун опет издао Србе и приклонио се ХДЗ-у

8. децембар 2015.

Ратни досије Мирка Рашковића, српског посланика у Сабору Хрватске, постао је највећи скандал у тој земљи усред преговора о формирању владе. Челник книнског одбора Самосталне демократске српске странке (СДСС) из готово анонимности до жиже политичке сцене у Хрватској стигао је када је одбио да следи све остале посланике СДСС и потпише подршку коалицији лидера СДП Зорана Милановића. Жалио се Рашковић и председници Колинди Грабар Китаровић да трпи притиске од својих из странке, коју је потом напустио и практично јој отео мандат, приклонивши се ХДЗ-у Томислава Карамарка. Након што се огласио потпредседник СДСС Милорад Пуповац говорећи о трговини мандатима, полиција је отпочела истрагу. „Указали смо председници Китаровић на неразјашњене околности под

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. новембар 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo “terorističko” pismo “umni proizvod” Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (5)

22. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се.  Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

У Србију стиже Крајина (4)

21. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,

Пред УН покренути одговорност Унмика за Страдање Cрба на Космету

20. новембар 2015.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше СФРЈ констатовала је данас да је због свјесног “нечињења” Унмика дошло до масовних убистава, нестанка и прогона Срба са Космета што Унмик чини одговорним за српска страдања. Кординација је затражила да се већ у наредном Кварталном извјештају о Космету пред Савјетом безбједности УН поднесе извјештај Савјетодавног вијећа за људска права која говори о одговорности Унмика и да се објаве имена несталих Срба. Замјеник предсједника Координације Душко Челић рекао је да се нада да ће Савјетодавно вијеће за људска права остати на Космету и након истека мандата у марту наредне године, а да ће њихови извјештаји о кривици Унмика за

У Србију стиже Крајина (3)

20. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Један чича носи сендвич, сасушен у руци, чува га. Питам их да ли му шта треба. Не треба ништа, каже. Ала ми је питање?! Дивим се и чудим својим глупим питањима. Шта да радим, не знам боље. Не спавам, ходам сањива, саосећам са понорницом, одох у дубину, у безнађе. Прошло је тачно 86 сати како нисам ока склопила. Немам времена, морам својима да помогнем. Морам сада бити Србија, цео српски народ који их чека сада сам ја. Нема никог од званичника. Само црвенокрсташи, полицајци, здравствени радници и ја дочекујемо колону. Кажу ми да је човјек са сендвичем био имућан домаћин. Увек је за Божић носио

У Србију стиже Крајина (2)

19. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Желим да имам увид у целу здравствену ситуацију, а полиција нам била дозволила само до моста на Дрини. Преко кажу, не може. “Докле здравствена екипа може ићи у дубину?” – питала сам на том састанку, пре него што сам кренула. “Докле год можете!” Мислим у шта сам се увалила? И ја и здравствене екипе! Сада ме прожима све већи страх. Колега који у мени изазива велику антипатију (после чујем да и друге колеге исто осећају), каже, на питање хуманитараца који желе да нам помогну, да имамо довољно лекова. Питам, незадовољна за колико времена имамо лекова. За данас одговара колега. Охо, мислим настављам да питам: “Од

У Србију стиже Крајина

18. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Идем у сусрет колони Крајишника. Полако завирујем у свако возило. Питам, има ли деце, трудница, болесних? Дајем потврду, лист хартије одцепљен из мог џепног нотеса, да болесне милиција пропусти. Пре поласка се нисам договарала са милицијом о овоме, можда ће се направити још већа гужва у саобраћају. Па ћу бити крива. Колоне возила ионако су закрчиле пут. Нико неће да изађе из колоне, неће да се одваја од својих. Болесници и труднице желе да остану где су. А и што би, мислим, то им је једино остало: да буду заједно. Ширим руке у себи, да их све загрлим, да будем жељена Србија, да им олакшам

Анте Томић

Анте Томић: Ратни злочинац ће одлучивати о судбини Срба у Хрватској

8. новембар 2015.

Хрватски писац о односима Београда и Загреба, парламентарним изборима, бившоj земљи, истини о коjоj пише а коjа му угрожава живот. Не знам шта овде очекуjе преостали живаљ, jер и ХДЗ и СДП могу у коалициjу са Главашем. Живимо у страшном терору jедноумља ХРВАТСКИ писац, колумниста и сценариста Анте Томић доскора jе успевао да оно о чему пише у новинама не загађуjе његове књиге. Онда jе у неком тренутку схватио да у родноj Далматинскоj загори ниjе остало много сељака са коjима jе одрастао и о коjима пише. Наjлуђе jе, како каже, што су се одселили у градове и постали господари туђих живота. Један од њих jе Тома Поскок, главни jунак његовог

Никола Кобац

Промоција књиге Николе Кобца ”(Х)историја осушене збиље” на Сајму књига у Београду

26. октобар 2015.

У издању Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке, обjављена jе књига “(Х)историjа осушене збиље” аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи “ножа и крижа”.  У центру “приче” jе Копчево родно село Трепча, “расло, стасало и убиjено на прагу Загреба”. “Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не излази му из душе и памети”, рекао jе Проф. др Светозар Ливада. Удружење грађана

Захтев РС: Жртве “Олује” изузети из ревизије држављанства!

25. октобар 2015.

Захтев Народне Скупштине РС да се протерани из Хрватске ослободе контроле држављанства. Зjаjић: Ове норме Устава БиХ не односе се на већину Срба прогнаних 1991. године БАЊАЛУКА – Скандалозна jе и непримерена одлука Министарства цивилних послова БиХ да Србе протеране из Хрватске ставе у исти кош са муџахединима коjи су у рату у БиХ секли српске главе! Од Савета министара БиХ захтевамо да жртве “Олуjе” одмах изузму из процеса ревизиjе држављанста БиХ! Ово jе у петак за “Новости” изjавио потпредседник НС РС Ненад Стевандић. А jуче се истим поводом огласио и помоћник министра цивилних послова БиХ Милан Зjаjић. Он тврди да jе наjвећи броj Срба, протераних из Хрватске већ приjављен

Крајишници у Војводини

Глас Крајине у Војводини: Сведочанство о голготи Крајишника

10. октобар 2015.

  Милан Ливада, рођен пре седамдесет година у Краjини, у селу Горње Примишље на Кордуну, у jануару 1945. године, како каже у ондашњоj „Ендехазиjи“ (НДХ). После завршене основне школе у родном месту, као петнаестогодишњак jе дошао у Банат, у Зрењанин и ту jе завршио средњу економску школу. Дипломирао jе у лето 1968. на Факултету политичких наука у Загребу. Новинарством jе почео да се бави 1969. у међуопштинском листу НАШ ГЛАС у Смедереву, да би 1972., повратком у Зрењанин, постао дописник новосадског ДНЕВНИКА, а касниjе главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“. У редакциjу документарног програма Радио-телевизиjе Нови Сад дошао jе 1990., одакле jе 2010. отишао у пензиjу. Током 40-годишњег новинарског стварања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА