Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Саво Штрбац Вас позива на промоциjу своjих књига ХРОНИКА ПРОГНАНИХ КРАЈИШНИКА 3 GONE WITH THE STORM О књигама ће говорити: др Чедомир Антић, историчар Ратко Дмитровић, новинар Новак Лукић, адвокат Душан Ђаковић, књижевни критичар Саво Штрбац, аутор Промоциjа ће се одржати у четвртак 01. октобра 2015. године у 18 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56/II (у читаоници Фонда уметности).   Позивница за промоциjу књига Саве Штрбца   Везане виjести: “РАТ И РИЈЕЧ” САВЕ ШТРПЦА – Jadovno 1941. Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН – Jadovno 1941. КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ – Jadovno 1941.

Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице “Олуjе” у Хрватскоj, али и актуелни суманути “царински рат”, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи “коначно рjешење” jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе “Олуjе” помислили да су коначно

Вариводе – Спомен крст У селима Вариводе и Гошић код Кистања у понедjељак, 28. септембра, биће одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе “Олуjа”. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће (СНВ) и општина Кистање. У селу Гошић 27. августа 1995. године убиjено jе седам стариjих српских цивила – Саво (70), Васиљ (68), Гроздана (75), Мариjа (81), Косовка (77), Милка (75) и Душан Борак (56), док jе десетак дана раниjе убиjен и Гоjко Лежаић (65). Приjе и у вриjеме убистава у овом селу ниjе било никаквих ратних активности, саопштено jе из СНВ-а. Скоро два мjесеца након “Олуjе”, 28. септембра 1995. године убиjено jе девет мjештана

Нема тог избjеглице на овом свиjету коjи себи ниjе поставио питање гдjе му jе дом. У мjесту одакле потиче, мjесту гдjе jе сада или можда на неком трећем, само њему битном краjу? Моjа другарица jе избjегла из Сплита у Книн са четрнаест година. Из Книна у Београд са осамнаест. Њена породица jе пориjеклом из буковачких села гдjе jе долазила само на празнике. У Београду jе студирала и провела наjљепше године живота. Затим jе радила и живjела у Пожаревцу а данас jе у Њемачкоj. Гдjе jе њен дом? Код коjе табле на безличном аутопуту се насмиjе и каже да jе кућа jош само 500 километара далеко?   Фото: аутор Двадесет година од посљедњег боравка у Книну очекивао сам

Детаљ изложбе ”Незаборав за нестале” Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих “Суза” Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом “Незаборав за нестале”, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама “Бљесак” и “Олуjа” проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. “Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих

Да ли ће икада неко у ЕУ, у тоj Европи, коjа толико поштуjе право на сопственост, и поготово право на животну сигурност, подићи глас и организовати комисиjу, комитет, одбор, било шта, да се бар приближно потврде чињенице и да то на краjу Хрватска и плати   Радомир Смиљанић СА задовољством сам прочитао пре извесног времена, у овоj рубрици “Вечерњих новости”, напис нашег познатог стручњака, социолога проф. др Зорана Аврамовића, под насловом “‘Агресиjа’ или прогон Срба”. Апсолутно се, као и велика већина људи, слажем да jе у питању био прогон Срба приликом такозване хрватске воjне акциjе “Олуjа” (Роjтерс jе назвао ту акциjу “Офанзива на српске цивиле”). Међутим, не може се у ствари то

Изненадили сте нас! Обично се неко поjави када jе битан датум за избеглице, попут годишњице “Олуjе”. Свим осталим данима ми смо – заборављени…   Избjеглице у колективном центру у Крњачи Овако нас jе у колективном центру у Крњачи дочекала jедна Личанка коjа jе са 10 година, у време ратова деведестих, дошла у Србиjу и читаву младост проводи у колективним центрима. Ниjе нам овде место Док се српска деца рађаjу и одрастаjу у колективним центрима, губећи наду да ће икада започети нормалан живот, у суседне бараке почели су да пристижу азиланти, несрећници са Блиског истока. Срби се, како кажу, добро слажу с њима. Поносни су што су Србиjа и њени грађани отворили срце

Анте Готовина Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе срамном одлуку одборника загребачке Градске скупштине да прогласе бившег хашког оптуженика генерала Анту Готовину почасним грађанином Загреба. “Овом одлуком су представници грађана Загреба изразили захвалност генералу Готовини jер jе имао значаjну улогу у остварењу злочиначког проjекта Фрање Туђмана, чиjа jе суштина била протjеривање Срба и стварање етнички чисте хрватске државе”, оциjенио jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио на то да се хрватска воjска посебно истакла у звjерском убиjању српских заробљеника и цивила, пљачкању српске имовине, паљењу и рушењу српских кућа, привредних и помоћних обjеката током и послиjе хрватских воjних акциjа, али и у низу градова у

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Удружење породица несталих и погинулих ”Суза” и Удружење Срба из Хрватске позиваjу Вас на мултимедиjални програм сjећања у слици и риjечи   ”Незаборав за нестале”   Поводом 20 година страдања и прогона Срба из Краjине и Хрватске и 18 година Удружења породица несталих ”Суза”.   Учесници програма:   Драгана Ђукић, предсjедница Удружења ”Суза” др Милан Гулић, историчар Љубивоjе Тадић, драмски умjетник Светлана Спаjић, народна умjетница – поjац Маjа Колунџиjа Зорое, драмска умjетница Милан Вашалић, чувар традициjе   Водитељка: Јована Марић Сценарио и режиjа: Раде Матиjаш Видео подршка: Љиљана Радиновић   Изложба фотографиjа: ”Страдање Срба у двадесетом виjеку”   Изложба представља документе и чињенице

Дански документарни филм “Масакр у Двору” бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време “Олује”.   Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских воjника, убиjено jе наjмање деветоро цивила коjи су због бомбардовања Петриње током “Олуjе” евакуисани из психиjатриjске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати воjници ушли су у школу у коjоj су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели jош њих троjе. Ликвидациjи су сведочили дански воjници коjи су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген

Усташки поздрав „за дом спремни“ у Хрватскоj готово да jе изашао из илегале. Његове поборнике не брине терет коjе носе те три речи, а себе често сматраjу покретом отпора актуелноj, левоj  власти. Иконографиjа на Тргу Бана Јелачића у Загребу И док jе инцидент коjи jе изазвао фудбалер Јосип Џо Шимунић скоро заборављен, нови ветар у леђа ревизорима историjе у хрватскоj дао jе политичар и последњи командант одбране Вуковара Бранко Борковић. Он каже да би израз „за дом спремни“ требало увести у званичну воjну употребу, упркос „вриштању“ оних чиjи су „преци, а и они сами, таманили Хрвате“. Део jавности узвраћа да jе реч о „недомољубноj инициjативи коjа може само да штети

Аднан Балта* Иста група жена оплакуjе своjе мртве у Сребреници, у држави Босни и Херцеговини, а онда само двадесет дана касниjе слави туђе мртве у Книну, у држави Хрватскоj Након ратова у СФРЈ купио сам викендицу на Јабланичком jезеру, од Бошњака коjи jе одлазио из БиХ. Од човека друге националности никада не бих. Треба у њоj мирно и заспати. Продао сам jе када сам од првих комшиjа, коjи стануjу у том селу, током роштиљања и пиjанке на моjоj тераси сазнао како су протерали Хрвате из суседног села и шта су им све радили. Та комшиjска рука коjа jе миловала моjе дете по глави, мени косила траву око викендице и доносила