Нема тог избjеглице на овом свиjету коjи себи ниjе поставио питање гдjе му jе дом. У мjесту одакле потиче, мjесту гдjе jе сада или можда на неком трећем, само њему битном краjу? Моjа другарица jе избjегла из Сплита у Книн са четрнаест година. Из Книна у Београд са осамнаест. Њена породица jе пориjеклом из буковачких села гдjе jе долазила само на празнике. У Београду jе студирала и провела наjљепше године живота. Затим jе радила и живjела у Пожаревцу а данас jе у Њемачкоj. Гдjе jе њен дом? Код коjе табле на безличном аутопуту се насмиjе и каже да jе кућа jош само 500 километара далеко?   Фото: аутор Двадесет година од посљедњег боравка у Книну очекивао сам

Детаљ изложбе ”Незаборав за нестале” Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих “Суза” Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом “Незаборав за нестале”, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама “Бљесак” и “Олуjа” проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. “Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих

Да ли ће икада неко у ЕУ, у тоj Европи, коjа толико поштуjе право на сопственост, и поготово право на животну сигурност, подићи глас и организовати комисиjу, комитет, одбор, било шта, да се бар приближно потврде чињенице и да то на краjу Хрватска и плати   Радомир Смиљанић СА задовољством сам прочитао пре извесног времена, у овоj рубрици “Вечерњих новости”, напис нашег познатог стручњака, социолога проф. др Зорана Аврамовића, под насловом “‘Агресиjа’ или прогон Срба”. Апсолутно се, као и велика већина људи, слажем да jе у питању био прогон Срба приликом такозване хрватске воjне акциjе “Олуjа” (Роjтерс jе назвао ту акциjу “Офанзива на српске цивиле”). Међутим, не може се у ствари то

Изненадили сте нас! Обично се неко поjави када jе битан датум за избеглице, попут годишњице “Олуjе”. Свим осталим данима ми смо – заборављени…   Избjеглице у колективном центру у Крњачи Овако нас jе у колективном центру у Крњачи дочекала jедна Личанка коjа jе са 10 година, у време ратова деведестих, дошла у Србиjу и читаву младост проводи у колективним центрима. Ниjе нам овде место Док се српска деца рађаjу и одрастаjу у колективним центрима, губећи наду да ће икада започети нормалан живот, у суседне бараке почели су да пристижу азиланти, несрећници са Блиског истока. Срби се, како кажу, добро слажу с њима. Поносни су што су Србиjа и њени грађани отворили срце

Анте Готовина Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе срамном одлуку одборника загребачке Градске скупштине да прогласе бившег хашког оптуженика генерала Анту Готовину почасним грађанином Загреба. “Овом одлуком су представници грађана Загреба изразили захвалност генералу Готовини jер jе имао значаjну улогу у остварењу злочиначког проjекта Фрање Туђмана, чиjа jе суштина била протjеривање Срба и стварање етнички чисте хрватске државе”, оциjенио jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио на то да се хрватска воjска посебно истакла у звjерском убиjању српских заробљеника и цивила, пљачкању српске имовине, паљењу и рушењу српских кућа, привредних и помоћних обjеката током и послиjе хрватских воjних акциjа, али и у низу градова у

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Удружење породица несталих и погинулих ”Суза” и Удружење Срба из Хрватске позиваjу Вас на мултимедиjални програм сjећања у слици и риjечи   ”Незаборав за нестале”   Поводом 20 година страдања и прогона Срба из Краjине и Хрватске и 18 година Удружења породица несталих ”Суза”.   Учесници програма:   Драгана Ђукић, предсjедница Удружења ”Суза” др Милан Гулић, историчар Љубивоjе Тадић, драмски умjетник Светлана Спаjић, народна умjетница – поjац Маjа Колунџиjа Зорое, драмска умjетница Милан Вашалић, чувар традициjе   Водитељка: Јована Марић Сценарио и режиjа: Раде Матиjаш Видео подршка: Љиљана Радиновић   Изложба фотографиjа: ”Страдање Срба у двадесетом виjеку”   Изложба представља документе и чињенице

Дански документарни филм “Масакр у Двору” бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време “Олује”.   Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских воjника, убиjено jе наjмање деветоро цивила коjи су због бомбардовања Петриње током “Олуjе” евакуисани из психиjатриjске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати воjници ушли су у школу у коjоj су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели jош њих троjе. Ликвидациjи су сведочили дански воjници коjи су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген

Усташки поздрав „за дом спремни“ у Хрватскоj готово да jе изашао из илегале. Његове поборнике не брине терет коjе носе те три речи, а себе често сматраjу покретом отпора актуелноj, левоj  власти. Иконографиjа на Тргу Бана Јелачића у Загребу И док jе инцидент коjи jе изазвао фудбалер Јосип Џо Шимунић скоро заборављен, нови ветар у леђа ревизорима историjе у хрватскоj дао jе политичар и последњи командант одбране Вуковара Бранко Борковић. Он каже да би израз „за дом спремни“ требало увести у званичну воjну употребу, упркос „вриштању“ оних чиjи су „преци, а и они сами, таманили Хрвате“. Део jавности узвраћа да jе реч о „недомољубноj инициjативи коjа може само да штети

Аднан Балта* Иста група жена оплакуjе своjе мртве у Сребреници, у држави Босни и Херцеговини, а онда само двадесет дана касниjе слави туђе мртве у Книну, у држави Хрватскоj Након ратова у СФРЈ купио сам викендицу на Јабланичком jезеру, од Бошњака коjи jе одлазио из БиХ. Од човека друге националности никада не бих. Треба у њоj мирно и заспати. Продао сам jе када сам од првих комшиjа, коjи стануjу у том селу, током роштиљања и пиjанке на моjоj тераси сазнао како су протерали Хрвате из суседног села и шта су им све радили. Та комшиjска рука коjа jе миловала моjе дете по глави, мени косила траву око викендице и доносила

Небоjша Крстић Изненадила ме jе хистериjа и негативна енергиjа коjа се излила на предлог премиjера Вучића да се лидери земаља западног Балкана договоре о заjедничном дану сећања на све жртве у сукобима деведесетих. Већ на наговештаj да ће Вучић 27. августа на бечком самиту посвећеном западном Балкану предложити заjеднички дан сећања на све жртве, реаговао jе хрватски премиjер Милановић одбацивши идеjу уз образложење да „нити ми икоме прописуjемо празнике и дане жалости, нити ће ико то нама”. Потом jе Хашим Тачи поручио из Приштине да Вучићев предлог представља „релативизациjу и поновно писање историjе”. Додао jе и да „не можемо изjедначити оне коjи су подстицали, организовали и починили геноцид с онима

Милорад Пуповац и Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе jуче да ће наставити да се залаже за инициjативу о заjедничком дану сећања, за коjу каже да ниjе маркетиншки трик. Он тврди да би одмах прихватио такав предлог да jе дошао од хрватског премиjера Зорана Милановића или бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића.   „Прихватили бисмо одмах и волели бисмо то, jер таква инициjатива вреди више од оних коjе долазе из Брисела или других центара моћи. Зато кад се сами сетимо да уредимо своjе односе, показуjемо да то не радимо да бисмо добили политичке поене у Бриселу или Вашингтону, већ то радимо због себе, своjе деце и будућности”, рекао

Спомен крст побиjеним Србима у Вариводама Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе да Србима не треба хрватски “дан сjећања” на српске жртве док не откриjу и осуде починиоце масовних убистава и злостављања српских цивила и заробљених воjника, као и док не надокнаде штету за изгубљене људске животе и опљачкану и отету имовину. Штрбац jе оциjенио да приjедлог хрватског адвоката Луке Мишетића да се 28. септембар обиљежава као дан сjећања на српске жртве, криjе намjеру да се пажња jавности што више скрене са “Олуjе”, а жртве минимализуjу. Он jе истакао да се суштина приjедлога криjе у изjави Мишетића, коjи jе бранио Анту Готовину пред Хашким трибуналом, да jе потребно

Избjегличка колона Срба из Краjине Један од кључних предуслова искреног помирења на простору бивше Југославиjе jесте да хрватски, бошњачки и албански лидери одустану од лажне тезе да су Срби агресори и злочинаци, а да су Хрвати, Бошњаци и Албанци жртве и ослободиоци, изjавио jе предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта. Линта jе указао на то да се на подручjу бивше Југославиjе десио грађански рат коjи су изазвале сепаратистичке политике чиjи jе циљ био стварање хрватске државе без или са што мање Срба, самосталне БиХ под доминациjом Бошњака и независно Косово без Срба. “У оружаним сукобима све стране су чиниле злочине над цивилима и ратним заробљеницима. Оне стране коjе не прихватаjу

У Морполачи код Задра Срби повратници, уз помоћ цркве, подигли белег вере и наде. Хиљаду људи у отетом завичаjу, на освећењу белега од шест и по метара У Морполачи код Задра Срби повратници, уз помоћ цркве, подигли белег вере и наде Ниjе их омела ни бомбастична наjављена погода, прослава “Олуjе” у Книну и Загребу. Ниjе их омело ни упозорење да ниjе време у невремену за одавно, већ, решено питање обележавања вишевековних српских огњишта. Гробова. Отетог завичаjа. А одавно jе решено да се на месту изгона подигне храм вере и наде. За повратак потомака расутих по свету. За мир душама оскрнављених споменика, почивших. За ново време. Морполача, српско место, двадесетак километара