Коначно подигнута оптужница против вође злогласних „Акрепа“ Миткета Пиркића Требиње – Полицијска управа МУП Репубилике Српске из Требиња доставила је допуну извештаја против М. П. због сумње да је као командант муслиманско-хрватске јединице „Акрепи“ починио ратни злочин на подручју општине Коњиц 1992. Како незванично сазнајемо, реч је о Митку Пиркићу (55) из Коњица, који се сумњичи да је од почетка маја до септембра 1992. учествовао у више злочина почињених над српским цивилима. Прва акција у којој се Пиркић сумњичи десила се 13. маја 1992. приликом напада на село Блаце. Том приликом убијено је 20 цивила српске националности, од 18 до 85 година, спаљено и порушено 25 српских кућа и 35

Изреку да „срећа прати храбреˮ потврдила је и судбина Војина Гушића, борца  Првог батаљона славне Невесињске бригаде. Он је 29. јула 1992. године на Брстанику рањен од распрскавајуће потезне мине коју су поставиле муслиманско-хрватске снаге. Главу је сачувао, али је остао без десне шаке и поткољенице. Са истим жаром са којим се борио за Републику Српску, овај кршни Херцеговац као предсједник Одбора ратних војних инвалида и замјеник предсједника Борачке организације Републике Српске (БОРС) покушава да се избори за права својих ратних другова. – БОРС је најбројнија организација која данас има 138.800 чланова. Регистровани смо у свим општинама и градовима Републике Српске. У оквиру борачке организације имамо Одбор ратних војних инвалида

Присјећањем за погинуле саборце, свечаним постројавањем и дефилеом ветерана – у Требињу је данас обиљежено 25 година од оснивања и Дан Требињске бригаде, као успомена на данашњи датум из 1992. године када је ова јединица Војске РС извојевала своју прву ратну побједу. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије у цркви Светог цара Лазара служио је јутрос помен борцима јединице палим у Одбрамбено-отаџбинском рату, након чега су у спомен соби Требињске бригаде упаљене свијеће и положено цвијеће. Услиједило је свечано постројавање бораца, изношење ратних застава и дефиле ветерана градским улицама. Дефиле у строју зауставио се на централном спомен-обиљежју „Браниоцима Требиња 1991-1996“, гдје су положени вијенци и цвијеће. Програм је настављен у љетној

Убиство блиских рођака на подручју Коњица током рата превазилази античке трагедије. Само у дворани „Младост“ страдало 13 логораша међу којима шесторо браће На трагику српског нестајања у Коњицу у коме је до априла 1992. живело око 7.000 Срба, а данас их је преостало тек 250, увек ће подсећати 15. јун 1992. године, када је у спортској дворани „Младост“ у Коњицу, страдало 13 српских логораша међу којима чак шесторо браће. Тог 15. јуна настрадала су браћа Мирко (35) и Стеван (30) Нинковић, Душан (39) и Милорад (42) Ћећез, и Велимир (40) и Жељко (30) Ћећез. Они су по сведочењу Слободана Праљка, генерала ХВО-а, погинули од две гранате које су на салу

Ни 25 година откако је на најсвирепији начин у три српска села која данас припадају Федерацији БиХ убијено 117 људи – нико није одговарао Од нашег дописника Сарајево – О предратном животу Срба у селима Брадина код Коњица, Ледићи код Трнова надомак Сарајева и Чемерно у општини Илијаш, која су након Дејтона припала Федерацији БиХ, већ 25 година сведоче само остаци српских порушених кућа, ливаде и њиве зарасле у коров и спомен-обележја са именима њихових најближих сродника, свирепо ликвидираних у нападу припадника муслиманских снага. Данас у тим сабласно пустим селима, осим духова прошлости, „станује” и неправда, јер за злочин почињен пре четврт века још нико није одговарао. То вишегодишње игнорисање страдања

У Мостару је данас обиљежено 25 година од страдање Срба у долини Неретве, гдје је 14, 15. и 16. јуна 1992. године убијено 386 људи, протјерано више од 20.000 Срба и уништена сва српска имовина и богомоље. Четврт вијека од страдања Срба у Мостару, које су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске, обиљежено је бацањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви. Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње овим је обиљежила и Дан несталих и погинулих херцеговачке регије у Одбрамбено-отаџбинском рату. Присјећајући се егзодуса Срба из Мостара јуна 1992. године, предсједник Организације Аљонка Џелетовић

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас су у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежили 25 година од како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, те спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта. Члан Удружења логораша регије Бирач Јелена Глигоревић, која је родом из Брадине, рекла је новинарима након литургије и парастоса за страдале становнике Брадине да јој је из године у годину све теже доћи на ово мјесто, али да јој жеља за доласком не престаје. „Осјећај је страшан и разочаравајући. Сто метара од овог мјеста налази се зграда