Против генерала Армије БиХ Јована Дивјака поднета пријава за ратни злочин. Планирао нападе против цивилног становништва Полицијска управа Требиње поднела је извештај Тужилаштву БиХ против пензионисаног генерала тзв. Армије БиХ Јована Дивјака (80) због ратног злочина над цивилима српске националности у општини Коњиц. У саопштењу ПУ Требиње наводи се да је извештај поднесен због сумње да је починио кривична дела ратни злочин против цивилног становништва и злочин против човечности. – Пријављени је у својству заменика команданта Врховног штаба Оружаних снага БиХ, команданта Територијалне одбране за Херцеговину и као један од оснивача Патриотске лиге за Херцеговину кршио правила међународног хуманитарног права и Женевских конвенција за време оружаног сукоба у БиХ на

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас ће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежити 25 година како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта. Тог 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено је 48 српских цивила, остали одведени у логоре и протјерани, а Храм Вазнесења Господњег запаљен и срушен. Програмом обиљежавања предвиђено је да у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у 10.00 часова Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве, служи Свету архијерејску литургију. Парох коњички јереј

Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница… Приредили: Невенко ЕРИЋ и Огњен БЕГОВИЋ Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина у четвртак, 25. маја, обиљежиће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и његовој порти 25 година откако су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, ово и околна села спалили, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта. Тог 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено је 48 српских цивила,

Служењем парастоса испред централног фочанског Споменика погинулим борцима и цивилима из посљедњег рата, те полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа, ветерани Деветог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске обиљежили су данас 22 године од формирања овог одреда. Ветеран Деветог одреда Пајо Парица подсјетио је да је ова јединица организована пред крај рата за вријеме најжешћих борби. – Најупечатљивије у сјећању су нам остали Трескавица и трновско ратиште на којем смо водили свакодневне борбе са припадницима такозване Армије БиХ који су уз помоћ НАТО снага свим силама упирали да направе трансверзалу између Сарајева и Горажда. Не знамо ни сами како смо успјели да се изборимо, али смо издржали и створили смо Републику

Поводом двадесет пете годишњице оснивања Војске Републике Српске, свечано је данас било и у Билећи. Посебан програм организован је у касарни „Билећки борци, а у спомен-храму Светог Василија Острошког и Тврдошког, служена је литургија. На свечаности у билећкој касарни окупили су се припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука, демобилисани борци Војске Републике Српске, чланови њихових породица и породица погинулих, али и бројни други гости. Датуми попут овог не смију се заборавити – порука је са ове свечаности. „Да смо на правом путу свједочи чињеница да су овдје са нама велики број представника борачких организација из источне Херцеговине као и уважених представника породица погинулих бораца и цивилних жртава рата“, рекао је

Борачка организација Фоче обиљежила је данас 25 година од формирања фочанских бригада Војске Републике Српске. На свечаној академији у Градском позоришту истакнуто је да су 8. априла Срби у Фочи били приморани да се оружано супротставе покушају наоружаних муслиманских група да овладају градом. Један од ратних команданата Миленко Племић нагласио је да је рат у Фочи почео нападом „зелених беретки“ на брдо Ћеловину изнад Фоче. „Догађаји из два свјетска рата опаметили су Србе и овога пута нису били неспремни као некада народ Козаре, Пребиловаца или Корита. Напад `зелених беретки` лако је одбијен, а истога дана увече муслимани су запалили неколико српских кућа у Доњем Пољу“, навео је Племић. Он каже

Свечаном академијом у Градском позоришту и изложбом у Музеју Старе Херцеговине у Фочи, Борачка организација обиљежиће данас 25 година од формирања фочанских бригада Војске Републике Српске /ВРС/. Ратни сукоби између српских и муслиманских наоружаних група у Фочи почели су 8. априла 1992. године и тај датум се обиљежава као дан формирања првих српских војних јединица, односно Дан фочанских бригада ВРС. Прве војне формације имале су задатак да заштите српско становништво, а настале су од мањих наоружаних група и сеоских стража, да би касније у саставу Херцеговачког корпуса, двије херцеговачке пјешадијске бригаде из Фоче, које су имале око 3.000 бораца, учествовале у борбама на цијелом подручју Српске. Ове године, Дан фочанских

Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Един Сакоч осуђен на седам година затвора за ратни злочин над српским цивилним становништвом на подручју општине Чапљина 1992. године. Сакочу ће у издржавање казне бити урачунато вријеме проведено у затвору од момента хапшења 19. фебруара прошле године. Против ове пресуде дозвољена је жалба. Суд БиХ потврдио је 28. априла прошле године оптужницу која терети Сакоча да је у својству припадника ХВО-а, за вријеме рата и оружаног сукоба између ХВО и Војске Српске Републике БиХ на подручју општине Чапљина са њему познатим лицима учестововао у убиству два лица српске националности. Сакоч је оптужен и да је, уз употребу силе и оружане

У наставку суђења Едину Сакочу за злочине над српским цивилима почињене у Почитељу, заштићени свједок Тужилаштва БиХ је изјавила да је женска особа чији су иницијали Т.Ч. почетком јула 1992. године доведена у логор Дретељ, општина Чапљина, сва модра и изгребана. Додатни свједок Тужилаштва, која је дала исказ под псеудонимом „А“, навела је да је у мају 1992. године доведена у логор Дретељ, гдје је било туче, силовања, изгладњивања, те физичког и психичког малтретирања. Према њеним ријечима, у јулу 1992. године доведена је група жена из Мостара и Чапљине, укључујући и Т.Ч. „Само су један дан отворили врата и убацили жену коју смо ми знале – Т.Ч. Знала сам о

Мјеста на којима су планирани каменоломи, бетонаре и др. налазе се у близини српских села, цркава, гробља – од којих су неки и национални споменици БиХ (Запланик), а неки су у процесу заштите (Зачула). Недавно су почели радови на каменолому код Запланика, када је више пута детонирано око 3.000 кг експлозива. На подручју Бобана, у српском крају, на локалитету Стол планиран је још један овакав каменолом. Ових дана почело се на припремним радовима за каменолом у селу Зачула… На простору општине Равно, свакодневни живот Срба повратника испуњен је бројним проблемима. Поред вишеструких опструкција од општинских институција, један дио српских повратника успио је да обнови своја у рату уништена огњишта, обнови