Свједок Тужилаштва БиХ Мишко Ђурашковић посвједочио је данас пред Судом БиХ на суђењу Едину Сакочу за злочине почињене на подручју Почитеља, општина Чапљина, да су у јулу 1992. године у његовој кући убијене двије старице српске националности. Ђурашковић је рекао да се средином јуна 1992. године са женом и кћеркама вратио из избјеглиштва у породичну кућу у насељу Почитељ, те да у свом засеоку тада није затекао никога, али да је након седам дана сазнао да се у комшијиној кући крију Василија Екмечић, Цвија Чучак и особа чији су иницијали Т.Ч, које су током ноћи долазиле у његову кућу. Свједок је испричао да је 9. јула 1992. године око 22.00

Бивша улица Алексе Шантића у Мостару преименована је у Улицу Миле Будака, јасеновачког злочинца, а у западном дијелу дијелу тог града под управом Хрвата су своје улице добили и Анте Старчевић и Алојзије Степинац, а трагова о постојању Срба са обје стране Неретве сваким даном је све мање, пишу данас „Вечерње новости“. Професор Ранко Чворо каже да су велики људи који су задужили сва три народа која живе у Мостару – Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Стеван Сремац, доживили своју „посмртну голготу“. Оригинални споменик Алексе Шантића је, већ првих дана сукоба, бачен у Неретву, а у пламену је изгорила и богата заоставштина Светозара Ћоровића у чијој кући је данас

У наставку суђења Едину Сакочу, оптуженом за злочин над цивилима у Почитељу, свједок Тужилаштва БиХ Неђа Ђурашковић изјавила је да је извјесни Бобан у њеној кући пуцао у главу двјема старицама, док је Сакоч тукао и силовао Т.Ч, преноси Бирн. Ђурашковићева се у јуну 1992. године из избјеглиштва вратила у своју кућу у мјесту Почитељ, општина Чапљина, у којој су се криле три комшинице – Василија и Цвија, те Т.Ч. Она је посвједочила да су 9. јула 1992. године, у ноћним часовима пред њихову кућу дошла два човјека, од којих је један имао чарапу на глави, док је други био у униформи са бијелим опасачем. Један од њих, извјесни Бобан,

На суђењу Едину Сакочу, оптуженом за злочин против цивилног српског становништва на подручју Чапљине, први свједок Тужилаштва БиХ Николина Љубић изјавила је да су у њеној кући убијене двије старице, да их је послије запалио извјесни Бобан, са којим је Сакоч био у кући. Љубићева је рекла да се након два и по мјесеца проведена у избјеглиштву, 7. јула 1992. године вратила у своју кућу у мјесту Почитељ у општини Чапљина. Она је рекла да су ту ноћ два мушкарца ушла у њену кућу, од којих је један имао капу на глави, а други је био у шареној униформи. Према њеним ријечима, особа под именом Бобан ударила је њену тетку

На суђењу за злочине почињене над српским и хрватским цивилима на подручју Коњица, свједоци Тужилаштва БиХ потврдили су да их је током заробљеништва у објекту „Мусала“ тукао оптужени Едхем Жилић. „Жилић ме је ударао кундаком, рукама и ногама по цијелом тијелу. Кад је завршио Жилић, наставио је стражар Маца“, испричао је заштићени свједок С-2. Свједок је навео да је у заточенички објекат „Мусала“ у Коњицу доведен крајем априла 1993. године, када је ухапшен са групом људи у селу у којем је боравио са мајком и двије сестре. Како је навео, тада је имао 17 година. „Ухапшен сам у цивилној одјећи, без икаквог наоружања. Мене је отац пријавио у Хрватско вијеће

Више од хиљаду некадашњих припадника Требињске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ данас је у бившој касарни „Лука Вукаловић“ свечано обиљежило 24 године од оснивања, поручујући да је главни задатак изабраних представника народа да чувају Републику Српску за свагда и ма ко они били. Након помена погинулим борцима који је служио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије у Цркви Светог цара Лазара, борци Требињске бригаде су се након 20 година први пут постројили узвикујући „Живјела Република Српска!“, након чега су у колони, предвођени војним оркестром из Бањалуке, положили цвијеће на Споменик браниоцима Tребиња од 1991. до 1995. године, те прошли градским улицама. У кратком обраћању окупљеним борцима у башти хотела

У Суду БиХ данас је почело суђење бившем припаднику ХВО-а Едину Сакочу, оптуженом за злочин против цивилног српског становништва на подручју Чапљине. Оптужница терети Сакоча за сексуално злостављање једне женске особе, те учешће у убиству двије особе српске националности. Према оптужници, Сакоч је 9. јула 1992. године, око 22.00 часа, са особом званом Бобан дошао пред кућу Мишка Ђурашковића у мјесту Почитељ, у којој су биле Ђурашковићева супруга, кћерка и три особе српске националности. Након што је оптужени малтретирао цивиле, из куће је извео особу иницијала Ч.Т. и возио је до Почитеља, гдје је остао Бобан, а он наставио до логора Дретељ. Према оптужници, Сакоч је почео давити и конопцем

Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године. Tих јунских дана, Србе су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у долини Неретве 14, 15. и 16. јуна 1992. године извршен страшан злочин према свим људима српске националности који су затечени – неко у својој кући, неко на војном