Код споменика на путу Миљевина – Кратине у општини Фоча данас је служен парастос за 11 бораца Миљевинског батаљона Војске Републике Српске, који су погинули на том мјесту прије 23 године у засједи муслиманске војске. Некадашњи командир чете Винко Бодирога каже да је међу првима, тог кобног дана, стигао на мјесто погибије војника. – У Миљевини смо чули детонацију и одмах смо кренули, али кад смо стигли све је већ било готово. Призор је био страшан – присјећа се Бодирога. Мајка погинулог борца Мара Ђајић не дозвољава да изблиједи сјећање на њеног сина и 10 његових сабораца. – Ујутро је отишао и није ми се више вратио. Био је млад,

У присуству великог броја некадашњих становника општине Коњиц, у порти старе Цркве Свете Тројице у Гацку освештан је централни споменик српским жртвама с подручја коњичке општине, настрадалим у последњем одбрамбено-отаџбинском рату. На споменику који је у облику отворене књиге, уклесана су имена 382 предратна становника Коњица, међу којима је било и деце од пет и старица од 90 година. Овај знамен страдалим коњичким Србима, који је изграђен добровољним прилозима прогнаних и избеглих Срба из ове општине, открили су Милисав Грађић и Марко Нинковић, очеви који су у рату изгубили по двојицу синова, као и Бојана Куљанин, којој је у ратном вихору, осим супруга, девера и свекра, настрадало још 37 Куљана.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Едина Сакоча /57/ из Стоца због ратних злочина над српским цивилима на подручју Почитеља и Чапљине. Из Тужилаштва БиХ саопштено је да Сакоча оптужница терети да је за вријеме рата и оружаног сукоба у БиХ на подручју Чапљине и околине, у својству припадника Хрватског вијећа одбране, сам и заједно са другим припадницима ХВО-а, поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица, те починио ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Почитеља и Чапљине. У оптужници се наводи да је Сакоч 9. јула 1992. године, заједно са другим припадницима ХВО-а, дошао у кућу цивила српске националности, гдје се налазило више цивила, одакле је

У Гацку је данас служен парастос и освештан централни споменик српским жртвама са подручја општине Коњиц, страдалим у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. Споменик, у облику отворене књиге, постављен је у порти старе Цркве Свете Тројице у Гацку, а открили су га чланови породица погинулих Коњичана. На споменику су уписана 382 имена житеља Коњица, међу којима је било и дјеце. Парастос је, у присуству великог броја чланова породица погинулих и гостију, служио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије са свештенством Епархије. У пригодној бесједи владика Григорије је подсјетио на велику жртву Коњичана, истичући да је жртва Срба из долине Неретве једна од најславнијих жртава овога рата за Републику Српску. – Оно

Суд БиХ потврдио је оптужницу која Мирослава Хрстића, Ивана Медића, Миљенка Ноголицу и Тонћу Рајича терети за ратни злочин против цивилног српског становништва у логору Дретељ у Чапљини, саопштено је из Суда БиХ. У оптужници се наводи да су од 5. маја до 17. августа 1992. године или приближно тог датума, за вријеме оружаног сукоба између припадника Хрватских обрамбених снага и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ са једне и оружаних снага Српске Републике БиХ са друге стране, кршећи правила међународног хуманитарног права починили противзаконито затварање, нечовјечно поступање, пљачкање имовине и присиљавање на сексуални однос цивила српске националности на подручју општине Чапљина. Мирослав Хрстић био је припадник ХОС-а, а касније командант Прве

Читањем оптужнице и уводним ријечима Државног тужилаштва и одбране почело је суђење бившем припаднику Армије БиХ (АБиХ) Едхему Жилићу, оптуженом за злочин против цивилног становништва почињен 1993. године на подручју Коњица. Према оптужници, Жилић је чинио, наредио, омогућио и није спријечио нечовјечна поступања према затвореницима хрватске и српске националности у заточеничком објекту спортске дворане “Мусала“ у Коњицу. Као некадашњи вршилац дужности управника у том објекту, Жилић је оптужен да је од маја до краја октобра 1993. године омогућио стражарима да сексуално злостављају и силују заточенике. По ријечима тужитељице Сање Јукић, оптужени је омогућио да Ибро Мацић и други стражари ударају и тјерају на сексуалне односе четири затвореника, а након тога

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Мирослава Хрстића,Ивана Медића, Миљенка Ноголице Миљенко, и Тонћа Рајича, због злочина над жртвама српске националности на подручју Чапљине и логора Дретељ. Оптужени се терете да су, за вријеме рата у БиХ, у прољеће и љето 1992. године, у својству заповједника и припадника ХОС-а и ХВО-а, на подручју Чапљине учествовали у мучењу, премлаћивању, пљачкању цивилног становништва српске националности на подручју Чапљине, њиховом одвођењу у логор Дретељ, као и силовању и сексуалном злостављању жена српске националности. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: ПАКАО У ЛОГОРУ ДРЕТЕЉ Жртве Дретеља не вјерују у правду (ВИДЕО) ТРАЈЕ ИСТРАГА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У ДРЕТЕЉУ …  

Суд БиХ одредио је мјеру притвора Едину Сакочу, осумњиченом за ратни злочин над Србима 1992. године на подручју Почитеља и Чапљине. Притвор према овом рјешењу може трајати мјесец дана од дана изручења осумњиченог из САД, односно до 19. марта или до нове одлуке Суда. Суд је увидом у поднесени доказни материјал утврдио да постоји основана сумња да је Сакоч починио кривично дјело за које га терете, те је одредио притвор због постојања околности које указују на опасност од бјекства, те због постојања нарочитих околности које указују да ће осумњичени ометати кривични поступак утицајем на свједоке. Сакоч је у петак, 19. фебруара, изручен БиХ из САД. Институције САД одузеле су му