Породице 56 српских цивила и воjника, коjе су у Јошаници код Србиња звjерски побиле снаге Армиjе РБиХ, 20 година безуспjешно чекаjу на правду и казне за убице њихових наjмилиjих, коjима jе jуче служен помен. О покољу у Јошаници и поред броjних доказа и свjедочења преживjелих правосуђе БиХ и даље ћути. – Прошло jе већ 20 година од страшног злочина. Дала сам броjне изjаве Окружном тужилаштву у Требињу, Тужилаштву БиХ и истражиоцима СИПА, али годинама слушамо исти одговор да jе истрага у току – каже Душанка Лаловић, коjа jе преживjела покољ у Јошаници. Србињанин Анђелко Груjичић у Јошаници jе изгубио осам чланова породице, а рат му jе однио и сина jединца.

Срби у Мостару нису ни економски ни политички фактор и не могу бити задовољни своjим положаjем у овом граду, изjавио jе предсjедник Срба у Градском виjећу Мостара Недjељко Прљета. Према његовим риjечима, дио Срба коjи jе током рата остао у Мостару данас jе у позним годинама, а повратници су се углавном вратили у приградска насеља, гдjе се боре са елементарним животним проблемима. Прљета jе упозорио да Срби, коjи су у посљедњих 100 година дали велики допринос Мостару, сада заузимаjу 23 мjеста од 600 у Градскоj управи. „На нижим нивоима Срба нема или их има jако мало. У Мостару имамо 50-ак средњих и основних школа, а нити jедна не носи име

Пред Судом БиХ данас ће се о кривици изjаснити некадашњи припадници ХОС-а Иван Зеленика и други, оптужени за злочин против човjечности над српским цивилима у логору Дретељ код Чапљине 1992. године. Осим Зеленике, за оваj злочин оптужени су и Срећко Херцег, Едиб Буљубашић, Иван Медић и Марина Грубишић – Феjзић. Они су оптужени да су од маjа до августа 1992. године, као припадници ХОС-а, починили злочин против човjчености над жртвама српске националности са подручjа Чапљине и других мjеста, коjи су били заробљени у логору Дретељ. Зеленика jе у то вриjеме био виши официр у штабу ХОС-а, Херцег jе командовао воjним затвором „Бруно Бушић“ у Дретељу, Буљубашића терете да jе био

На православном гробљу Бjелушине у Мостару ноћас jе оскрнављено петнаест гробница, при чему jе нанесена велика материjална штета, потврдио jе Срни управник гробља Драган Антељ. Он каже да jе са гробова однесено више од 70 металних украсних алки и полуга, а jедан споменик jе разбиjен и преврнут. Антељ jе оваj вандализам приjавио полициjи коjа jе изашла на лице мjеста, али каже да не зна да ли су пронађени починиоци коjи су исте ствари радили више пута у протеклом периоду. Осим материjалне штете, каже Антељ, српским породицама се на оваj начин наноси велика душевна бол, jер jе ово гробље често на мети вандала. На православном гробљу Бjелушине у октобру прошле године

У чапљинском логору „Дретељ“ Срби су у протеклом рату звjерски мучени, али су у Федерациjи БиХ успjели да убиjеде тужиоце да оваj случаj стопираjу како кривци не би одговарали за броjне злочине, рекао jе Срни Миливоjе Бокић, jедан од бивших логораша. Према Бокићевим риjечима, велику грешку направио jе страни тужилац Џуд Романо коjи jе приjе пет година имао све изjаве и доказе за злочине у логору „Дретељ“, али ниjе ништа учинио да они буду процесуирани. Бокић, познати ваjар коjи jе приjе рата живио у Мостару, наводи да „прича у Дретељу ниjе почела нити се завршила са пет зликоваца против коjих jе поднесена тужба, већ их jе било много више, а

У селу Брестице код Билеће jуче jе служен помен за 46 житеља коjе су приjе 70 година звjерски побили муслимани из Фазлагића Куле, Кључа, Цернице и Борча. Помен испред спомен-капеле за невино страдале, углавном жене и дjецу из овог села, служио jе jереj Велимир Ковач. Присjећаjући се трагичног догађаjа, осамдесетдеветогодишњи Владимир Милошевић, коjи jе кобног дана имао осамнаест година, испричао jе да су усташе тог jутра у 5.00 часова опколиле село и звjерски убиjале кога су стигле. „Напад jе планиран неколико дана раниjе, али нико од нас за то ниjе знао“, рекао jе Милошевић и додао да jе становништво у паници бjежало, али да многи нису успjели да побjегну и

Општина Требиње има обавезу да направи спомен обиљежjе коjе ће носити име Срђана Алексића, трагично страдалог 1993. године бранећи приjатеља Бошњака од насилника, а гдjе би се окупљала омладина, надахњивала и васпитавала на људском и витешком чину младог Требињца, рекао jе начелник општине Доброслав Ћук. Ћук jе на приjему, коjи jе организовао за Срђановог оца Рада, истакао да jе оваj млади Требињац витешким чином учинио своj град значаjним и поносним, истичући да се његови суграђани осjећаjу поносним што су у своjим редовима имали таквог jунака. На приjему поводом признања коjе jе недавно у Београду постхумно додиjељено трагично настрадалом Срђану Алексићу, Ћук jе Срђановом оцу уручио књигу „Примjери чоjства и jунаштва“,

ТРЕБИЊЕ – Када путник намjерник дође у манастир Светог ваведења у Завали осjећа такву тишину и духовност, као да jе сваки камен манастира у себе уградио молитве броjних духовника коjи су се молили у овоj светињи. Иако се налази на самоj ивици Поповог поља, подно планине Острог, манастир доминира овим краjем. Поузданих података о његовом настанку нема, а древно предање каже да се градња цркве Ваведења пресвете Богородице везуjе за првог хришћанског цара Константина. У Другом свjетском рату богату збирку манастира су уништиле усташе. Манастир jе често васкрсавао, а посљедњи пут од 1996. године када се у њега уселио монах, а сада игуман манастира Василиjе. – У овом каменитом краjу

Делегациjе општине Требиње и СУБНОР-а данас су, поводом 4. октобра, Дана ослобођења града у Другом свjетском рату, положиле цвиjеће на споменик палим борцима Народно-ослободилачког рата (НОР) у градском парку. Предсjедник СУБНОР-а општине Требиње Славко Шањевић напоменуо jе да jе у току НОР-а у бившоj Југославиjи погинуло 819 бораца са подручjа требињске општине, као и 874 жртве фашистичког терора. „То jе циjели jедан град. Оволико жртава заслужуjе пажњу свих генерациjа и за сва времена“, истакао jе Шањевић. Он каже да jе Требиње поносно на допринос коjе jе дало ослобођењу од фашизма, jер jе током НОР-а активно учествовало више од 4 500 бораца рођених на подручjу ове општине, од коjих jе више

Тужилаштво БиХ води истрагу за злочине почињене 1992. године над српским цивилима у логору Дретељ на подручjу општине Чапљина, потврдио jе Срни портпарол Тужилаштва Борис Грубешић. Грубешић jе рекао да оптужница подигнута против Дражена Микулића за страдања бошњачких цивила у овом логору 1993. године њега „терети само за таj период“. „Видjећемо да ли ће Микулић бити оптужен и за злочине над српским цивилима, jер период чињења ратних злочина ниjе исти. Не мора значити да ће он за то бити оптужен. Ми истражуjемо страдање Срба у Дретељу, а то jе предмет коjи се односи на нешто раниjи период“, поjаснио jе Грубешић. Он jе додао да ће у случаjу подизања „неке друге оптужнице за Дретељ“ jавност бити обавиjештена. Јединице

Умировљени епископ Атанасиjе служио jе данас у селу Чаваш у Поповом пољу, федерална општина Равно, седамдесетогодишњи помен 101 српскоj жртви са овог подручjа коjу су усташе побиле у Другом свjетском рату. Бесjедећи о покољу невиних чавашких жртава епископ Атанасиjе jе рекао да jе Чаваш свето мjесто на коме се сjећамо, памтимо и носимо у срцу све невино страдале жртве, као да су живе. „Српски народ jе народ живих, ниjе народ култа мртвих. Зато долазимо на гробове вjеруjући да су они живи“, нагласио jе епископ Атанасиjе након помена коjем jе присуствовало стотињак потомака чавашких жртва. Потомци страдалих чавашких жртава изразили су жељу за повратак у ово село и апеловали да им све надлежне институциjе помогну у

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе служио jе парастос за око 200 Срба из Поповог поља коjе су усташе бациле у jаму Јагодњачу у jуну 1941. године. Парастос jе служен у спомен – костурници у Величанима гдjе су приjе двадесет година пренесени посмртни остаци жртава. „У ове дане, од Јасеновца до Јадовна, Пребиловаца и Величана и свих стратишта, сjећамо се страшног злочина коjи су починилиљуди задоjени злом и опаком мишљу да имаjу право погубити другога човjека“, рекао jе синоћ владика Григориjе. Епископ захумско-херцеговачки и приморски нагласио jе да Херцеговина има свиjетлу и свету традициjу трпљења, мучења и страдања, али да нема традициjу злочина од кога свако нормалан бjежи. „Морамо бити свjесни да убиjање и злочин имаjу посљедице. Зато треба много више