Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе да Тужилаштво Србиjе за ратне злочине покрене код Тужилаштва БиХ питање процесуирања одговорних за ратне злочине против Срба у долини Неретве. Линта истиче да за многе злочине над Србима jош нису подигнуте ни оптужнице, те да у БиХ и даље траjе опструкциjа у процесуирању ратних злочина почињених над Србима деведесетих година. Он у саопштењу напомиње да у БиХ jош нико ниjе осуђен за ратни злочин против српског народа у Тузланскоj колони, Добровољачкоj улици, за злочине у Сараjеву, те за злочине муџахедина и припадника Петог корпуса Армиjе БиХ. У саопштењу се подсjећа да jе 7. jуна 1992. године Хрватска воjска, заjедно са ХВО и муслиманским

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Спомен храму Светог Василиjа Острошког и Тврдошког у кругу Касарне „Билећки борци“ служио Свету архиjереjску литургиjу и помен свим припадницима херцеговачког корпуса коjи су погинули у одбрамбено – отаџбинском рату. „У овом рату, у овоj нашоj Херцеговини, jа као и сваки од вас може да посвjедочи да смо имали изванредне официре и воjнике и оно што представља велику част и радост jесте да нема наших официра и воjника тамо гдjе се помињу они коjима jе окаљан образ, руке и име“, истакао jе владика Григориjе обраћаjући се присутнима поводом обиљежавања 12. маjа – Дана Воjске Републике Српске. Владика Григориjе jе поручио

Бивши логораш у Дретељу Илиjа Домазет рекао jе да су у логору припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ тукли све затворене српске цивиле сваки дан и ноћ.  На суђењу за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, тужилац Тужилаштва БиХ прочитала jе исказе два свjедока коjи због лошег здравственог стања нису у могућности да свjедоче пред Судом БиХ. Илиjа Домазет, коjи jе исказ дао у Тужилаштву БиХ 13. марта 2007. године, испричао jе да jе у августу 1992. из свог стана у Мостару одведен у Воjну амбуланту, па затим у Дретељ. Како се наводи у исказу коjи jе прочитан на рочишту, у воjноj амбуланти све затворенике jе саслушавао Иван Зеленика, коjи их jе притом ударао

Општинска организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње обиљежиће данас Дан несталих и погинулих херцеговачке региjе у Одбрамбено-отаџбинском рату. Дан несталих Херцеговине биће обиљежен симболичним бацањем jедне руже са моста на Буни, а потом ће у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Свете Троjице у Мостару.  Једна од наjпознатиjих ратних фотографиjа из Херцеговине На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини.  За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

ЉУБИЊЕ – Пароси мостарски и љубињски,  Радивоjе Круљ и Саша Коjовић, служили су данас (субота) парастос свим пострадалим на Гумнима – код љубињског села Капавице. На поменутом локалитету, у Другом свjетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. jуна 1941. године  у  jаму бациле 57, па потом на оближњоj заравни  код  ње постриjељале –  jош 58 Срба из љубињских села  Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића. Парастосу jе присуствовало око 150 становника љубињског краjа, првенствено потомака и родбине ових мучки убиjених људи. Злочин на Гумнима код Капавице био jе само jедан у низу злочина што су их усташе у jуну 1941. године починиле у љубињскоj општини, па ће, како сазнаjемо, у идућу суботу,

На суђењу бившим припадницима ХОС-а за злочине у логору Дретељ код Чапљине, свjедок Тужилаштва БиХ Петар Голиjанин испричао jе да га jе оптужени Иван Зеленика лисицама везао за циjев у Воjноj амбуланти у Мостару. Голиjанин jе рекао да jе 23. jула 1992. године доведен у Воjну амбуланту, гдjе га jе дочекала особа за коjу jе касниjе у Дретељу сазнао да се зове Иван Зеленика. „Обjесио ме jе за водоводну циjев лисицама. Када сам почео запомагати, дошли су неки, и пошто нису могли скинути лисице, хтjели су ми сjећи руку“, присjетио се Голиjанин, преноси Бирн. У Воjноj амбуланти, гдjе jе провео неколико дана, свjедок jе испричао како jе ударан, додаjући да мисли да га

Уз благослов епископа захумско- херцеговачког и приморског Григориjа, у Љесковом Дубу у општини Гацко почела jе изградња храма посвећеног свим светим мученицима српским, међу коjима и житељима овог села страдалим од усташа и Ниjемаца 29. jуна 1943. године. У Љесковом Дубу jе тог дана на три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. Међу страдалима jе било 62 дjеце млађе од 10 година. Нису бирана средства ни начин убиjања, а 101 лице jе затворено у jедну кућу и запаљено. Предсjедник Одбора

Борачка организациjа Републике Српске сутра и у четвртак, 8. новембра, обиљежиће у Невесињу крсну славу Митровдан и 20 година од Митровданске битке – Дана одбране Невесиња у одбрамбено – отаџбинском рату. Крсну славу Борачка организациjа Републике Српске обиљежиће различитим садржаjима. За сутра у 12.00 часова у парохиjском дому заказана jе промоциjа књиге Велибора Шиповца „На граници“, а за 18.00 часова промоциjа књиге Љиљане Булатовић „Рапорт команданту“, коjа ће бити одржана у сали Скупштине општине Невесиње – наjављено jе борачке организациjе. На истом мjесту ће у 19.30 часова бити одржана и свечана академиjа. У четвртак у 9.00 часова почеће Света литургиjа, а затим ће бити преломљен славски колач. Помен погинулим борцима

У jами Радача, на локалитету Горанци код Мостара, гдjе су 2009. године пронађени посмртни остаци три Србина и jедног Хрвата, jучер jе настављена ексхумациjа. Портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић рекла jе Срни да не зна о коjем броjу жртава jе риjе, али се претпоставља да се у jами налази jош посмртних остатака жртава из протеклог рата. Ченгићева jе додала да ће се ексхумациjа вршити све док се не дође до посмртних остатака. Она jе подсjетила да су четири ексхумиране жртве из 2009. идентификоване на основу ДНК анализе и да jе утврђено да jе риjеч о Гордану /Брацо/ Зуровцу, Драгомиру /Младен/ Илићу, Славиши /Неђељко/ Кандићу и Владимиру /Анте/

На суђењу оптуженима за злочине учињене у Дретељу, у близини Чапљине, бивши стражар Зоран Брвеник рекао jе да jе 1992. године видио малтретирања затвореника српске националности. Свjедочећи у Суду БиХ, Брвеник jе навео да jе у jулу 1992. године приступио Хрватским одбрамбеним снагама, те да jе упућен у касарну Дретељ, гдjе jе остао наредна три мjесеца, преноси Бирн. „Командант касарне jе био неки Буљубашић, а Шиме Мариновић, коjи jе касниjе погинуо, распоређивао jе стражу. Од воjника ХОС-а сjећам се Макса Макитана, браће Раjић и сестара Марине и Гордане. Знам да jе и Срећко Херцег долазио пар пута у касарну, али он ту ниjе боравио. Ја га не знам лично“, навео

Наставак суђења за злочине над српским цивилима у воjном затвору Дретељ код Чапљине 1992. године, одгођен jе због болести Едиба Буљубашића, jедног од пет оптужених. Предсjедаваjућа Судским виjећем Енида Хаџиомеровић рекла jе да трећеоптужени Едиб Буљубашић, некадашњи припадник Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ и замjеник команданта касарне у Дретељу, због болести ниjе могао доћи на суђење. На овом суђењу било jе планирано да одбране унакрсно испитаjу свjедока Славка Богдановића коjи jе 14. аугуста одговарао на питања Тужилаштва БиХ када jе испричао да jе за вриjеме шестомjесечног заробљеништва у Дретељу био тучен и сексуално злостављан, преноси БИРН. Осим Буљубашићу, за злочине у Дретељу суди се и Ивану Зеленики, Срећку Херцегу, Ивану Медићу и Марини Грубишић-Феjзић коjи су ухапшени 22. фебруара. Према

 У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење оптуженима за злочине над Србима у воjном затвору „Дретељ“ код Чапљине, када ће бити саслушан нови свjедок Тужилаштва. Први свjедок Тужилаштва БиХ Халил Бешо изjавио jе 3. jула да jе у овом обjекту виђао заробљенике, али да ниjе видио да ли су имали повреда. „У три наврата сам био у ‘Дретељу’. Ту су били ти затвореници. Били су Срби притворени. Мислим да нису имали повреда, али jа то нисам могао ни видjети, био сам у возилу. Било jе и жена, видио сам кроз прозор жене, мислим да су оне биле на спрату“, испричао jе Бешо. Бешо, коjи jе од 1. jула до

У мjесту Буна код Мостара данас ће бити обиљежено годишњица страдања српског народа из долине Неретве у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. На локалитету Буне 15. jуна 1992. године нестало jе 18 српских бораца и осам цивила, чиме jе почео егзодус српског народа у Мостару и околини. Тог дана 1992. године гранатирана jе и запаљена Саборна црква Свете Троjице у Мостару, коjа jе недуго потом и минирана. Обиљежавање дана несталих региjе Херцеговине почеће у 10.00 часова симболичним бацањем по jедне руже са моста на Буни у истоимену риjеку, наjављено jе из Организациjе породица погинулих бораца и несталих цивила општине Невесиње. Потом ће у 11.00 часова бити служен парастос у православноj цркви у Бjелушинама, у Мостару. Након парастоса у 13.00 часова

Више од 1.800 српских породица чека на обнову домова на мостарском подручjу, речено jе данас у Мостару на регионалном састанку о реализациjи ревидиране стратегиjе за примjену Анекса седам Деjтонског мировног споразума. Предсjедница Униjе за одрживи повратак и интеграциjе у БиХ Мирхуниса Зукић, коjа jе и организатор састанка, изjавила jе да се људима коjи чекаjу обнову кућа у Мостару, нажалост не може одговорити када ће добити своj дом. „Чињеница да jе финансиjа све мање додатно отежава постоjеће стање“ рекла jе Зукићева, те додала да ће из Мостара бити послат захтjев те да се надаjу да ће он бити укључен у идућу расподjелу средстава, било да jе риjеч о државном или ентитетском нивоу. Гоjко Пантић из Удружења Срба у

Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане. Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. Године), учинила jе оваj кршевити краj ареном наjгнусниjих злочина коjе jе запамтила свjетска историjа, али и колиjевком првог масовног устанка против фашистичке тираниjе у поробљеноj Европи. Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. Године превазилази машту и бестиjалност наjсвирепиjих злочина коjе jе историjа запамтила. Мушкарци, жене, дjеца и старци убиjани су на наjбруталниjе начине: спаљивањем на кућном огњишту, ударањем маљевима, полугама и шипкама, печењем на ражњу, дављењем жицом