Austrijski biciklista dobio je doživotnu zabranu takmičenja, jer je prilikom dodjele nagrada podigao ruku u fašistički pozdrav. Njemu je oduzeta i nagrada, jer su svjedoci prijavili da je tokom ceremonije podigao ruku u Hitlerov pozdrav. U nevolji je i voditelj ceremonije, koji je ocijenio da je taj gest “legitiman oblik izražavanja”, ističu austrijski mediji. Austrija ima strog zakon o zabrani veličanja ideologije krajnje desnice. Biciklista, koji se takmičio u kategoriji “75 i više godina”, počinio je incident na austrijski dan državnosti 26. oktobra, ali je njegov postupak otkriven tek nedavno. Izvor: SRNA

Serija “Senke nad Balkanom” i istina o Unutrašnjoj makedonskoj revolucionarnoj organizaciji. Vođa VMRO Aleksandar Protogerov je ubijao žene i decu u Topličkom ustanku Redovni gledaoci serije “Senke nad Balkanom” svakako se sećaju treće epizode, kada jedan od glavnih junaka ove televizijske storije, inspektor Andra Tanasijević Tane (Dragan Bjeloglić) odlazi u ćeliju Hadži Damjana Arsova (Toni Mihajlovski), jednog od prvaka separatističke i terorističke organizacije VMRO, da pokuša da od njega izvuče podatak ko se krije iza nadimka Kaluđer, odnosno ko je čovek koji se nalazi na čelu lanca koji švercuje opijum. Da podsetimo, ovaj susret se završava tako što pripadnik VMRO-a traži od Taneta da mu angažuje advokata iz Zagreba Antu

Srpski reditelj: Rat srpskih i vojvođanskih komunista nije me se ticao. Nisam ideološko govedo već čovek na vetrometini koji trpi iskušenja Diplomskom predstavom “Junona i paun” počeo je davnih pedesetih u Tuzli profesionalni angažman Dejana Mijača, a zvanično se završio pre šest godina “Višnjikom” u Jugoslovenskom dramskom. Ipak, kulturna javnost još se nada da bi rediteljski mag mogao da prekrši reč. Jer, njegove predstave decenijama su “mera za meru” pozorišnog trajanja, bio je i ostao uzor mnogim kolegama, a “njegova” se i danas čuje i sluša u teatru. Ako se i oprostio od scene, od umetničkog života nije: od sutra će predsedavati žirijem 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu, nedavno

Više hiljada ljudi marširalo je Varšavom u okviru demonstracija desničara, u vreme kada Poljaci proslavljaju Dan nezavisnosti svoje zemlje. Marš krajnjih desničara samo je jedan od brojnih događaja kojima je obeleženo ponovno rađanje Poljske kao nacije 1918. godine, nakon što je bila „zbrisana sa karte“ 123 godine, navodi AP. Predsednik Andžej Duda predvodio je državne ceremonije, kojima su prisustvovali i predsednik Evropskog saveta i bivši premijer Poljske Donald Tusk, ali marš je postao najveći događaj na Dan nezavisnosti proteklih godina i zasenio zvanične državne svetkovine i druge patriotske događaje. Pojedini učesnici pokazali su naklonost prema ksenofobičnim ili rasističkim idejama, a na jednom transparentu je pisalo „bela Evropa bratskih zemalja“. Slogan

Iskustva Jugoslavije pokazuju da samo šira integracija rešava probleme na ovom prostoru i pacifikuje velike nacionalne države, smatra direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović Iskustva Jugoslavije pokazuju da samo šira integracija rešava probleme na ovom prostoru i pacifikuje velike nacionalne države, smatra direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović. Pavlović smatra da je ta država mogla da opstane da je bila redefinisana na drugi način, da se odrekla “komunističkog balasta” i napravila kohezione faktore, privredne sisteme, jake banke, obrazovni sistem i da je krenula da ulazi u Evropu. “Balkanski narodi zaglavljeni su između Istoka i Zapada i taj beg od Istoka prema zapadu traje dva veka. Ako Evropa zaista

Pre Prvog svetskog rata u Severnoj Dalmaciji delovala je Srpska sokolska župa na Primorju sa svojim društvima u Kninu i Zadru. Na početku Prvog svetskog rata srpska sokolska društva kao i župa su bili zabranjeni. Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik Saveza sokola SHS. Posle odlaska Italijana sazvana je osnivačka skupština župe. Na skupštini su prisustvovali izaslanici društava Šibenik, Vodice, Betina, Skradin, Dubrava i Murter.  Župa je 1922. imala 13 društava sa 754 člana. Treći slet održan je 1922. Četvrti župski slet održan je u Drnišu 1923. Peti slet u Šibeniku 1924. Župa je 1925. dobila naziv Sokolska župa Šibensko-Zadarska. Imala je 1925. 15

– To što je u Beogradu uradila Herta Miler je manipulacija, to su testovi za nešto što se sprema u budućnosti. Jer, kad dovedeš u jedan prostor 600 ljudi, a prethodno, da ne bilo iznenađenja, od njih tražiš ličnu kartu, na taj način stvoriš utisak kako Srbi prihvataju da je uranijum dobar za razvoj dečjih kostiju. Međutim, mi smo i sami sebi trovači. Naša deca jedu otrov u čokoladama, i u onom što se najbolje prodaje. Nije Herta Miler jedini otrov koji je ovde ubačen. Ona je zanimljiva po tome što će u budućnosti možda i neki teži otrov biti ubačen, a odgovor će biti – evo prestonica se slaže.

Vlasti u Sarajevu naložile su radnicima grobalja u tom gradu da prekopavaju grobove davno umrlih, među kojima je najveći broj Srba, jer njihova rodbina rasejana po svetu posle progona tokom proteklog rata ne plaća redovno naknadu za održavanje grobova, piše banjalučki “Glas Srpske”. Malobrojni Srbi u Sarajevu ističu da u tome prednjače u gradskom i najvećem groblju “Bare”. Ti postupci zasnovani su na odluci o uređenju i održavanju gradskih grobalja, koju je donela Skupština grada Sarajeva. Odlukom je definisano da se grobno mesto ili grobnica mogu prekopati deset godina posle sahrane u slučaju da nisu održavani i da se za njih ne plaća naknada. Iz Sarajeva je tokom rata i

Nikada do sada predstavnici Rusije i SAD nisu bili u takvom diplomatskom boju oko Bosne i Hercegovine kao prilikom predstavljanja izveštaja visokog predstavnika u BiH. Ovo je kulminacija ruske podrške Republici Srpskoj. Vest da se situacija u Bosni i Hercegovini zaoštrava mogla bi da zazvuči čudno, jer posmatračima može da se čini da je situacija u toj zemlji zaoštrena do te mere da ju je nemoguće zaoštriti još više. Međutim, izgleda da se visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko svojski potrudio da situaciju u BiH podgreje svojim izveštajem iznetim pred Savet bezbednosti UN. Bosna je, prema Inckovom izveštaju, u poslednje dve decenije napredovala, ali, prema njegovim rečima, postoje i „izazovi“ u primeni Dejtonskog sporazuma. Za „izazove“ odgovorni su, prema Incku, srpski