Аустријски бициклиста добио је доживотну забрану такмичења, јер је приликом додјеле награда подигао руку у фашистички поздрав. Њему је одузета и награда, јер су свједоци пријавили да је током церемоније подигао руку у Хитлеров поздрав. У невољи је и водитељ церемоније, који је оцијенио да је тај гест “легитиман облик изражавања”, истичу аустријски медији. Аустрија има строг закон о забрани величања идеологије крајње деснице. Бициклиста, који се такмичио у категорији “75 и више година”, починио је инцидент на аустријски дан државности 26. октобра, али је његов поступак откривен тек недавно. Извор: СРНА

Серија “Сенке над Балканом” и истина о Унутрашњој македонској револуционарној организацији. Вођа ВМРО Александар Протогеров је убијао жене и децу у Топличком устанку Редовни гледаоци серије “Сенке над Балканом” свакако се сећају треће епизоде, када један од главних јунака ове телевизијске сторије, инспектор Андра Танасијевић Тане (Драган Бјелоглић) одлази у ћелију Хаџи Дамјана Арсова (Тони Михајловски), једног од првака сепаратистичке и терористичке организације ВМРО, да покуша да од њега извуче податак ко се крије иза надимка Калуђер, односно ко је човек који се налази на челу ланца који шверцује опијум. Да подсетимо, овај сусрет се завршава тако што припадник ВМРО-а тражи од Танета да му ангажује адвоката из Загреба Анту

Српски редитељ: Рат српских и војвођанских комуниста није ме се тицао. Нисам идеолошко говедо већ човек на ветрометини који трпи искушења Дипломском представом “Јунона и паун” почео је давних педесетих у Тузли професионални ангажман Дејана Мијача, а званично се завршио пре шест година “Вишњиком” у Југословенском драмском. Ипак, културна јавност још се нада да би редитељски маг могао да прекрши реч. Јер, његове представе деценијама су “мера за меру” позоришног трајања, био је и остао узор многим колегама, а “његова” се и данас чује и слуша у театру. Ако се и опростио од сцене, од уметничког живота није: од сутра ће председавати жиријем 22. Југословенског позоришног фестивала у Ужицу, недавно

Више хиљада људи марширало је Варшавом у оквиру демонстрација десничара, у време када Пољаци прослављају Дан независности своје земље. Марш крајњих десничара само је један од бројних догађаја којима је обележено поновно рађање Пољске као нације 1918. године, након што је била „збрисана са карте“ 123 године, наводи АП. Председник Анџеј Дуда предводио је државне церемоније, којима су присуствовали и председник Европског савета и бивши премијер Пољске Доналд Туск, али марш је постао највећи догађај на Дан независности протеклих година и засенио званичне државне светковине и друге патриотске догађаје. Поједини учесници показали су наклоност према ксенофобичним или расистичким идејама, а на једном транспаренту је писало „бела Европа братских земаља“. Слоган

Искуства Југославије показују да само шира интеграција решава проблеме на овом простору и пацификује велике националне државе, сматра директор Института за савремену историју Момчило Павловић Искуства Југославије показују да само шира интеграција решава проблеме на овом простору и пацификује велике националне државе, сматра директор Института за савремену историју Момчило Павловић. Павловић сматра да је та држава могла да опстане да је била редефинисана на други начин, да се одрекла “комунистичког баласта” и направила кохезионе факторе, привредне системе, јаке банке, образовни систем и да је кренула да улази у Европу. “Балкански народи заглављени су између Истока и Запада и тај бег од Истока према западу траје два века. Ако Европа заиста

Пре Првог светског рата у Северној Далмацији деловала је Српска соколска жупа на Приморју са својим друштвима у Книну и Задру. На почетку Првог светског рата српска соколска друштва као и жупа су били забрањени. После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник Савеза сокола СХС. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер.  Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска. Имала је 1925. 15

– То што је у Београду урадила Херта Милер је манипулација, то су тестови за нешто што се спрема у будућности. Јер, кад доведеш у један простор 600 људи, а претходно, да не било изненађења, од њих тражиш личну карту, на тај начин створиш утисак како Срби прихватају да је уранијум добар за развој дечјих костију. Међутим, ми смо и сами себи тровачи. Наша деца једу отров у чоколадама, и у оном што се најбоље продаје. Није Херта Милер једини отров који је овде убачен. Она је занимљива по томе што ће у будућности можда и неки тежи отров бити убачен, а одговор ће бити – ево престоница се слаже.

Власти у Сарајеву наложиле су радницима гробаља у том граду да прекопавају гробове давно умрлих, међу којима је највећи број Срба, јер њихова родбина расејана по свету после прогона током протеклог рата не плаћа редовно накнаду за одржавање гробова, пише бањалучки “Глас Српске”. Малобројни Срби у Сарајеву истичу да у томе предњаче у градском и највећем гробљу “Баре”. Ти поступци засновани су на одлуци о уређењу и одржавању градских гробаља, коју је донела Скупштина града Сарајева. Одлуком је дефинисано да се гробно место или гробница могу прекопати десет година после сахране у случају да нису одржавани и да се за њих не плаћа накнада. Из Сарајева је током рата и

Никада до сада представници Русије и САД нису били у таквом дипломатском боју око Босне и Херцеговине као приликом представљања извештаја високог представника у БиХ. Ово је кулминација руске подршке Републици Српској. Вест да се ситуација у Босни и Херцеговини заоштрава могла би да зазвучи чудно, јер посматрачима може да се чини да је ситуација у тој земљи заоштрена до те мере да ју је немогуће заоштрити још више. Међутим, изгледа да се високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко својски потрудио да ситуацију у БиХ подгреје својим извештајем изнетим пред Савет безбедности УН. Босна је, према Инцковом извештају, у последње две деценије напредовала, али, према његовим речима, постоје и „изазови“ у примени Дејтонског споразума. За „изазове“ одговорни су, према Инцку, српски