Saša Nedeljković: Sokolske jedinice severne Dalmacije

Datum objave: petak, 10 novembra, 2017
Veličina slova: A- A+
Krajiški Sokoli
Krajiški Sokoli

Pre Prvog svetskog rata u Severnoj Dalmaciji delovala je Srpska sokolska župa na Primorju sa svojim društvima u Kninu i Zadru.

Na početku Prvog svetskog rata srpska sokolska društva kao i župa su bili zabranjeni. Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik Saveza sokola SHS. Posle odlaska Italijana sazvana je osnivačka skupština župe. Na skupštini su prisustvovali izaslanici društava Šibenik, Vodice, Betina, Skradin, Dubrava i Murter.  Župa je 1922. imala 13 društava sa 754 člana. Treći slet održan je 1922. Četvrti župski slet održan je u Drnišu 1923. Peti slet u Šibeniku 1924. Župa je 1925. dobila naziv Sokolska župa Šibensko-Zadarska. Imala je 1925. 15 društava sa 1251 članom, 174 članice, 176 naraštajaca, 129 naraštajki, 208 muške i 96 ženske dece. Šesti župski slet održan je u Prekom 6. i 7. avgusta 1927. Tom prilikom posvećen je društvena barjak koji je darovala kraljica Marija. Sedmi župski slet održan je 17. i 18. septembra 1927. u Biogradu na moru. Osmi župski slet priređen je 25. i 26. avgusta 1928. u Drnišu. Tog dana razvilo je drniško društvo novu zastavu. Deveti župski slet  održan je u Šibeniku 15. i 16. juna 1929. uz učestvovanje župa Sušak-Rijeka i župe iz Splita. Godine 1930. župa je  imala 15 društava i to : Benkovac, Betina,  Biograd na moru, Drniš, Filip-Jakov, Kistanje, Knin, Murter, Novalja, Novigrad, Pag, Preko, Siverić, Šibenik i Vodice. Bilo je 1.379 članova i 160 članica, od kojih 311 vežbača i 127 vežbačice. Bilo je 143 naraštajca i 84 naraštajke. Zatim sokolske dece 256 dečaka i 139 devojčica. Sve zajedno učlanjenih 2.161. Svoje sokolske domove imala su društva  Biograd na moru, Knin i Šibenik. Većina društava je vežbala u privatnim iznajmljenim prostorijama. U 11 društava osnovane su knjižnice sa 4.243 dela.U 5 društava postojale su sokolske muzike, a u dva tamburaški zborovi. (1)

Sokolsko društvo u Kninu imalo je sokolski dom od 1922. i dobijalo je povremeno jednokratnu pomoć od države. Društvo je primilo 1928. 2.000 dinara za održavanje sale u kojoj su vežbali i đaci kninske gimnazije. (2)

Sokolsko društvo u Drnišu bilo je privrženo dinastiji Karađorđevića. Sokolske svečanosti održavane su na Dan Ujedinjenja, za Svetog Savu, za rođendan kralja i na dan oslobođenja Drniša. Glumačka sekcija društva davala je predstave: „Lazarevo vaskrsenje”, „Laža i paralaža”, „Protekcija”, Gogoljevu „Ženidbu” i „Oslobođenje Drniša” drniškog autora Milovana Opare. Kao i pre Prvog svetskog rata svake godine se išlo na Vidovdanske proslave na Kosovo kod Knina. Na Vidovdan 1926. sokoli iz Drniša su pred Lazaricom izvodili gimnastičke vežbe, a drniška sokolska muzika je svirala koračnice. Februara 1924. osnovana je prosvjetna sekcija društva. Za prvog predsednika sekcije izabran je učitelj Nikola Manojlović. U sastavu prosvetne sekcije delovala je sekcija za naučno-popularna predavanja. (3)

Sokolsko društvo Drniš priredilo je izlet u Vrliku. Promarširalo je sa muzikom i muškim pevačkim horom 8.6.1930. kroz Knin praćeno burnim aplauzom Kninjana.  Cilj izleta buđenje sokolske misli u Vrlici. Narod u Vrlici je sa oduševljenjem dočekao sokole, koji su sa muzikom na čelu i društvenom zastavom marširali do Opštinskog doma. Pre podne je muzika svirala na Česmi kralja Aleksandra. Posle podne bila je zakazana narodna zabava koju je omela kiša. U veče oko 7 časova je pjevački hor, pod vođstvom svog dirigenta Š. Mudrice pevalo birani program narodnih pesama, koje su bile pozdravljene burnim aplauzom. Sala Opštinskog doma bila je ispunjena posetiocima. Posle koncerta J.Regner pozdravio je prisutne i zahvalio im na poseti. Uz trokratni pozdrav kralju Aleksandru narod se razišao. Pred  Opštinskim domom muzika je svirala narodna kola. Oko 10 časova sokoli su uz burno pozdravljanje napustio Vrliku, sa obećanjem, da će se ponovo vratiti u taj kraj. (4)

Sokolsko društvo Benkovac osnovano je 6.6.1924. sa 90 članova i članica. Posle dva meseca priređen je u Benkovcu Sokolski slet uz sudelovanje sokolskih društava Šibenik, Drniš, Kistanje i Novigrad. Društvo je učestvovalo na sletovima u Biogradu, Prekom, Splitu, Šibeniku, Novigradu, Šušaku, Drnišu i Beogradu. Društvo je 1931. brojalo 162 člana i članice, ne računajući naraštaj i podmladak. Pored muzike društvo je imalo ruče, kozu, stalak za skakanje, kugle, loptu, štapove i zastavice. Krajem 1930. društvo je  počelo da osniva seoske čete. Sokolsko društvo Benkovac osnovalo je 1930. 3 seoske sokolske čete : u Pristegu, Vukšiću i Polači. Mada su sela udaljena 15 do 20 kilometara od Benkovca išli su prednjaci benkovačkog društva ka njima redovno, vežbali ih i uređivali na veliko zadovoljstvo meštana.  (5)  Sokolsko društvo u Kninu proslavilo je Prvi decembar 1930. Pošto je društveni orkestar odsvirao himnu, govorio je  dr. Ivan Grgić. Istakavši istorijski značaj tog dana u poređenju sa mrakom i patnjama ropske prošlosti, podvukao je aktivnosti 12-godišnjeg bilansa rada i težnji za boljim i lepšim životom. Posle govora izveo je ženski naraštaj vežbu sa veslima “Mornari”. Zatim je M.Asanović recitovao pesmu Vojislava Ilića mlađeg “Mali potomci velikih otaca”.  Vrhunac programa bile su “Vežbe duha i tela najnovijeg sistema” izvedene od muškog članstva. Posle je nastupilo žensko članstvo sa “Plesom turkinjica”. Zadnja tačka programa bila je dramska epizoda Riste Odavića “Hej Sloveni” koju su izveli diletanti. Posle završetka programa bila je zabava skoro do zore. (6)  Sokolsko društvo u Kninu proslavilo je kraljev rođendan 17. decembra 1930. Varoš je osvanula u zastavama. Pošto je društveni orkestar odsvirao himnu, govorio je prosvetar dr. Ivan Grgić. Zatim je ženski podmladak igrao “ritmičke jutarnje vježbe”. Mlađi muški naraštaj izveo je “vježbe stalcima” Program je završen aktovkom “Dva putnika” od D. Kalničkoga.     Lakrdiju su igrali diletanti.   (7)

Sokolsko društvo u Benkovcu  proslavilo je Dan Ujedinjenja 1.12. 1930. i sokolski dan. U proslavi su učestvovale čete iz Polače, Bukovića, Jagodnje i Pristega. U oči samog dana proslave bila je bakljada, prangije su pucale, dok je kroz grad ponosno stupala sokolska četa  Bukovića predvođena upravom društva i muzikom. Povorka se zaustavila pred zgradom sreskog načelstva, gde je dokolima i narodu govorio sreski načelnik Ugrinović. Sutradan je organizovana budilica. Svi sokoli su išli da dočekaju sokolsku četu Buković. Sokole seljake pozdravio je starosta društva Milošević i načelnik društva Petar Červar. Svi skupa su otišli na drugu stranu grada, gde su dočekali sokolske čete iz   Polače, Jagodnje i Pristega. Sokoli su sa četama otišli u sokolanu gde je bila priređena zakuska u počast seoskih  sokolskih četa. Priređen je skup pred opštinom. Čete i sve kategorije društva bile su postrojene oko podijuma. U svom govoru starosta društva Petar Milošević istakao je „Ovom zgodom braćo i sestre, koji ste potomci i klica naših djedova ove kršne Bukovice i ravnih kotara, graničari i sokoli naše divne Jugoslavije, preporučam da ustrajete u započetom dijelu, da jačate Vaše mišice i tijelo, u kojem mora da vječno boravi zdrav duh. Neka raste među vama sloga, bratstvo i jednakost … .” Zatim je govorio dr. Jovo Miović opštinski načelnik, koji je govorio o istoriji, kad je na taj dan udaren kamen temeljac Jugoslaviji. Obrazložio je važnost 6. januara i 3. oktobra. Potom je  sreski načelnik Ugrinović čestitao upravi sokola u Benkovcu, zato što je za kratko vreme uspela osnovati 4 seoske čete.  Posle toga je usledila predaja zastava   seoskim  sokolskim četama. Predaju zastava izvršio je  starosta društva Petar Milošević. Starešine četa predale su zastave barjaktarima, koji su se zakleli na verno čuvanje.  Zatim su bila blagodarenja u crkvama. Sokoli su položili vence na grobove umrle braće i sestara. Posle toga svrstala se duga povorka, koja je marširala mestom. Posle podne bila  je akademija u čast seoskih  sokolskih četa. Govorio je  brat Dupor  i u svom govoru istakao „jer je ovaj vek Slavena, koji se klanjaju svetim kostima svojih heroja, a vi se klanjate kostima Smiljanića, koji danas u vama žive.”  Muzika je svirala nekoliko pesama, a onda su počele vežbe kategorija. Vežbe su izvedene uz pratnju muzike i pod komandom  Petra Červara. Zatim je bio svečani ispraćaj četa, koje su se svrtale u dugu povorku. Dopratili su ih članovi sokola sa muzikom i upravom društva do kraja mosta. U večer bila je priređena zabava u sokolani. Zabavu je otvorio veterinar Mirko Bulić. Bila je prikazana drama u dva čina „Srpska duša” u kojoj su igrali Milka Vujić, Tanasije Kalanj i nekoliko članova sokolske diletantske cekcije. Zatim je priredba nastavljena plesom.  Starešine četa bile su u Bukoviću Špiro Volarović i Milan Jekić, u Pristegu Jaša Kuman i Boža Anić, u Jagodnjoj Mirko Ćosa i Zečavić, a u Polači Tadija Peraić i Dušan Bobanović. (8) Sokolsko društvo u Kninu je pre Prvog svetskog rata organizovalo Svetosavske besede. Nastavili su i posle rata. Ujutro je služena svečana liturgija, iza koje su deca iz osnovne škole priredila u sokolani priredbu. Priredba 1931. je ograničena zbog gripa. Zbog bolesti i odsustva nekoliko članova sokolskog orkestra otpale su muzičke tačke. Diletantska sekcija izvela je „Ropstvo Janković Stojana”, dramatizaciju narodne pesme od Jovana Protića. Garderoba je bila originalna, posuđena pomoću popa Paje Zelića iz Žagara, od seljaka. Jedan deo kotarskih narodnih odela pozajmila je tvrtka M.Đ. Matavulj iz Šibenika. Baš originalna garderoba doprinela je uspehu večeri. Posle programa nastavila se zabava sve do zore. (9)

Sokolsko društvo u Benkovcu  od septembra 1930. do 1931. osnovalo je 9 seoskih sokolskih četa i broj članova povisilo os 86 na 730. U 1931. osnovane su čete u selima  Škabrnje, Galovac, Murvica, Smoković i Zemunik.  U Škabrnje dočekao  je  delegate sokola učitelj Tešulov. Upisalo se 46 članova. U Murvici dočekao  je  delegate sokola trgovac Arambašić. Benkovački starosta Milošević opovrgao je sve primedbe koje su neprijatelji sokola širili. Upisalo se 103 člana. U Galovcu dočekao ih je učitelj Ivan Ostika. Upisalo se 46 članova. U Smokoviću dočekao je delegate sokola učitelj Lakić. Govorio je starosta Milošević.  Upisano je 53 člana. U Zemuniku dočekale su ih izvještene zastave i preko 200 osoba. U punoj sali govorio je učitelj Mazija.  Upisalo se 109 članova. Društvo je do 1931. organizovalo  11 seoskih sokolskih četa Osnovane su čete  u selima  Bukoviću, Pristegu, Jagodnji,  Polači, Škabrnji, Galovcu, Zemuniku, Smokoviću, Murvici, Kuli Atlagić i Privlaci sa ukupno 900 članova. (10)

Glavna godišnja skupština župe Zadar-Šibenik održana je 15.2.1931. Na skupštini društva su zastupali : Benkovac Milošević Petar i Červar Petar; Drniš starešina Adžija Nikola; Knin Šimunović Miro i Pokrajac Đuro; Kistanje Janković Nikola.  Društvo Benkovac imalo je 86 članova, društvo Drniš imalo je 129 članova, društvo Kistanje imalo je 45 članova. Društvo u Kninu se vrlo malo dopisivalo sa župom. (11)

Na Vidovdanskom sokolskom sletu u Splitu 1931. nastupilo je 500 članova seoskih sokolskih četa iz župe Skoplje. Stjepan Roca  dobio je zadatak od sletskog odbora da upozna članove seoskih četa sa morem. Unajmio je lađu „Makarska” Jadranske plovidbe. Na brodu  članovi seoskih četa pevali su „Biljana platno beljaše …”. Videli su Klis, Omiš, … . Kad su se iskrcali jedan iz okoline Velesa je rekao : „Ovo je najlepše što smo doživili na putu. Hvala ti, brate !”. U dvorani bioskopa Kino Karaman prikazani su  dokumentarni filmovi. Na kraju bili su prijatno iznenađeni kada su videli na platnu Gračanicu, Dečane, … . Kad su videli sliku seljaka iz Kaštela, zagrljene sa seljacima iz Skopske Crne Gore koja je bila snimljena 1928, prilikom posete primorskih sokola Skopskoj Crnoj Gori, nastalo je klicanje Jadranu i Južnoj Srbiji, bratstvu i jedinstvu. Prolaznici su se zaustavljali pred glavnim ulazom u bioskop pitajući se šta se u kinu događa. Manifestirale su se veze između Jadranskog mora i Kosova. (12)

Okružni slet u Kninu održan je 20 septembra 1931. Uz kninske sokole najbrojnije je bilo sokolsko društvo Šibenik, koje došlo vozom sa vežbačima, sa sokolima iz Mandaline, sokolskom muzikom i izletnicima. Malo zatim došla je četa iz Vranjica (Župa Split) sa svojom muzikom. Istovremeno došli su sokoli iz Drvara, Gospića i Gračaca. Prisustvovale su delegacije društava iz Benkovca, Kistanja, Siverića i Drniša. Na sletištu se svrstala povorka sa dve sokolske muzike, nekoliko sokolskih zastava i starešinstvom župe. Povorka predvođena od župskog načelnika Hinka Meliša  je krenula kroz mesto. Uz patriotske marševe, poklike i pevanje prošla je povorka gradom, do trga kralja Petra. Prvo je zbor pozdravio dr. Grgić, starešina sokolskog društva Knin. Za njim je govorio Pavao Kovačev, starešina župe. U govoru je pozdravio sokolske seoske čete i ukazao na sokolski rad na selu. Povorka se povratila na sletište. Na sletištu je održana javna vežba. U prostim vežbama učestvovala su društva Šibenik, Knin i Mandalina. Nastup seoske čete iz kninskog polja srdačno je pozdravljen.  Posle vežbe svirala je sokolska muzika Šibenik. (13) Župa Šibenik-Zadar bila je podeljena na 4 okružja. Kninsko okružje vodio je načelnik Đuro Pokrajac. (14) Izaslanik Saveza Sokola iz Beograda  Aleksandar Stjepanov obišao je društva Knin, Drniš, Siverić, Šibenik, … prikazujući film „Sokolski slet u Beogradu” i još nekoliko kratkih filmova iz života prestolonaslednika Petra. Sokoli su bili ponosni gledajući slet u Beogradu. Sa odobrenjem župe sokoli iz Knina su sva tehnička odelenja društva poslali u Split na slet, a seoske čete i diletante su zadržali za Vidovdan na dalmatinskom Kosovu. Proslava je priređena po programu Kulturno-privredne matice za severnu Dalmaciju, koja je odlučila da proslavi da karakter kulturno-privredne propagande za selo. Osim sokolskog programa bila je predviđena poljoprivredna i higijenska izložba. Na poziv dr. St. Ivanić, direktor Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu,  održao je  predavanje o zdravstvenim zadrugama.  Matica je poklonila zastavu kao nagradu seoskoj sokolskoj četi koja se pokazala kao najbolja. Osim kninske seoske čete prisustvovale su četa iz Bukovića (društvo Benkovac) sa 20 članova i  četa iz Tepljuha (društvo Drniš) sa 12 članova i 40 dece. Uz građane bilo je oko vežbališta preko 2.000 seljaka. Na prostim vežbama nastupalo je 70 seljačkih momaka pod vođstvom Đure Pokrajca. Posle članova nastupala su deca seoske čete iz Tepljuha. Posle prostih vežbi održana su lakoatletska takmičenja između članova svih triju četa. Takmičenja su bila : potezanje konopca, bacanje kugle i skok u dalj. Sud sastavljen od Đure Pokrajca kao delegata župe i predstavnika društava Knin, Drniš i Benkovac odlučio je da zastavu matice dodeli seoskoj četi u Kninskom polju. Posle javne vežbe izveli su članovi diletantske sekcije kninskog društva  igrokaz “Ropstvo Janković Stojana”. U igrokazu istakli su se Ljubica Popović, Anka Matić i Milan Asanović. Svirala je muzika društva Benkovac.  Starešina društva u Kninu je na vidovdanskoj proslavi, posle crkvenog pomena, održao komemorativni govor poginulima za slobodu. (15)

U Kninu je 28 redovna godišnja skupština održana 3 marta 1935. Starešina društva Đuro Pokrajac otvorio je skupštinu komemoracijom smrti kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Rad društva je bio usmeren na selo. Društvo je osnovalo 18 seoskih četa. U četama se radilo na kulturi, poljoprivredi i higijeni. Aklamacijom je izabrana nova uprava društva u kojoj su bili : starešina  Đuro Pokrajac, tajnik Zdravki Kušpilić, načelnik Dušan Kostić, blagajnik Miro Šimunović, statističar Čedo Omčikus. Referenti za poljoprivredu bili su : dr. Otmar Novak, za čete ing. Ante Marušić, za higijenu dr. Rajko Tauzović, za streljačke odseke Vlado Sapić i za prosvetu dr. Mirko Perković. (16) Sokolska četa Kninsko Polje priredila je na seosku slavu Spasov-dan, 6 juna 1935. prvi javni čas. Program su izveli isključivo članovi i naraštajci seoske čete  Kninsko Polje, koje je predvodio prednjak matičnog društva Tode Čeko.  Javnom času prisustvovao je veliki broj građana, među kojima brigadni general Terzić,  starešina društva Knin Đuro Pokrajac sa članovima uprave, sreski načelnik Nešić, … . Na javnom času recitovali su, izveli proste vežbe za 1936, vežbe na konju, I ritmička vežba, skokovi, … . (17)

Vidovdan je 1935. proslavljen od sokola na Dalmatinskom Kosovu. Na Vidovdan Kninsko sokolsko okružje (društva Knin, Drniš, Klanac, Siverić i Kistanje) priredilo je javni čas. Javnom času prisustvovala su skoro sva društva župe Šibenik-Zadar. Društvo Šibenik učestvovalo je svojom muzikom i velikim brojem svog članstva. Izjutra su stigli vozovi sa sokolima i gostima. Vanrednim vozom, kojim su došli sokoli iz Šibenika, doputovao je patrijarh Varnava sa svojom pratnjom. Pred stanicom je formirana povorka sa tri muzike, 6 sokolskih zastava, masom članova sokolskih društava, četa i građanima. Posle podne održan je javni čas, na kome su nastupile sve kategorije u prostim vežbama. Na proslavu Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu došli su patrijarh Varnava sa pratnjom, podban Primorske banovine Zdravković, senator Desnica, bivši ministar Subotić, komandant kninskog garnizona general Terzić sa oficirima i veliki broj najviđenijih ljudi Severne Dalmacije. Na svečanosti je prisustvovalo preko 12.000 ljudi, od kojih je bilo preko 2.000 sokola iz župe Šibenik-Zadar na čelu sa starešinstvom župe. (18)

Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada trešanja i jabuka. Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra  I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu. Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i  polaganje kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica  oslobođenja i ujedinjenja. Pomen kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje  spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra  I Ujedinitelja” i  kamena temeljca sokolskom domu izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali dr. Nikola Subotić, ministar, dr. Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. U ime Saveza sokola prisustvovao je  Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar. Bili su načelnik skradinske opštine Nikola Dragišić, veliki prijatelj sokolstva, članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska muzika iz Šibenika, predstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i građani. (19)  Sokolska četa  u Bratiškovcima zasadila je voćnjak koji je zauzimao površinu od 15.000 kv. m. Zasadila je oko 1.000 sadnica trešanja, jabuka i oraha. Četa je razdelila svojim članovima oko 1.000 komada raznih voćnih sadnica, da ih zasade na svojim imanjima.(20)

Sokolska Župa Sušak-Rijeka priredila je svoj osmi slet na Sušaku 15. i 16. jula 1939. Ujedno to je bio treći slet primorskih župa. Glasnik Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” je izveštavajući o sletu istakao : „služi na čast priređivačima koji se nisu plašili pretnja, sile, paljevina … Teška iskušenja kroz koja prolaze naša braća i sestre na Jadranu nisu obeshrabrila župu Sušak, ni pokolebala je u odluci da župski slet na Jadranu priredi u velikom obimu, sa manifestacionim karakterom kakav su sokolski sletovi imali u ona sretnija vremena. … te se ničim ne daju zastrašiti, pa ma kako se situacija razvijala nepovoljno po … sokolstvo. … a još borbeniji što je protivnik nasrtljiviji, dolazili su sokoli iz svih krajeva unutrašnjosti i ostrva.”.  U nedelju 16. jula 1939, sa visova iznad Sušaka, spuštala se sokolska povorka sa brojnim zastavama i 14 muzika pozdravljena od gledalaca sa klicanjem Jugoslaviji, kralju, jedinstvu i sokolstvu. Gradski stadion bio je prepun takmičara, vojske i mnoštva naroda. Ceo program takmičenja, povorka kroz grad i javna vežba izvedena je na opšte zadovoljstvo gledalaca. (21) Na sletu su učestvovali sokoli iz 23 župe. Preko 7.000 sokola i sokolica došlo je u Sušak.  Slet je organizovan uz veliko učešće sokola iz župa Sušak-Rijeka,  Split i Šibenik-Zadar, za koje je slet bio obavezan, pa iz župa  Karlovac, Cetinje,  Zagreb, Banjaluka, Maribor, Celje, Ljubljana i Beograd. (22)

Nova situacija u Jugoslaviji nastala je sklapanjem sporazuma Cvetković-Maček 26. 8. 1939. Posle osnivanja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. U Šibeniku je došlo do napada učenika osmog razreda klasične gimnazije na đake koji su položili venac na bistu kralja Aleksandra 9 oktobra 1939. Učenici su skoro svi bili pitomci katoličkog svećeničkog seminara. Kad su đaci frankovci i klerikalci napali đake sokole, neki profesori i direktori su odbili da pruže zaštitu napadnutim đacima i izjavili im otvoreno, neka se sele iz šibenskih škola u drugi kraj. Napadi su se preneli na ulicu, pa su napadnuti mnogi sokoli i udarani. Tajnik sokola Radovčić bio je silom izvučen iz radnje i premlaćen. U napadima su se isticali neki članovi Križara, frankovci i klerikalci. Policija za vreme nemira nije intervenisala, ali je zabranila održavanje komemoracije Devetog Oktobra u Sokolskom društvu. (23)

U časopisu „Soko na Jadranu” registrovano je od 1939. do 1940. 90 slučajeva otpuštanja iz službe i premeštanja iz dotadašnjeg mesta službovanja u drugo, a sve sa ciljem da se  naškodi sokolima, naročito na selu, ako se radilo o premeštanju učitelja. Bila je raspuštena Sokolska župa Šibenik-Zadar, zatvorene  prostorije  svih društava i popisana imovina. (24)

Sokolska četa u Bratiškovcima uspela je posle velikih napora da 1941. podigne i  pokrije svoj dom. Članovi čete dobili su moralnu i materijalnu pomoć župe. Smatrali su da ne mogu uspešno da nastave svoj rad na preporodu svog kraja na svim poljima narodnog života bez potpuno gotovog Sokolskog doma. Kroz dom su trebala da budu oživotvorena sva nacionalna stremljenja članova čete. (25)

Po izbijanju Aprilskog rata 1941, Seljačka zaštita s ustašama razoružavala je dijelove Jugoslavenske vojske, prikupljala vojnu opremu i čuvala red i tako odigrala određenu ulogu u uspostavljanju vlasti i organiziranju vojnih snaga NDH (26)  U svojoj zapovjedi izdanoj 19 aprila 1941. Slavko Kvaternik je istakao : “u danima stvaranja Nezavisne države Hrvatske, koliko Hrvatska seljačka toliko i  građanska zaštita, svjesne  historijskog zbivanja, dale u svakome pogledu sve svoje, da kod oživotvorenja nastojanja cijelog Hrvatskog naroda održe red i sigurnost na dostojnoj visini.” U znak priznanja dobili su ime : “Hrvatski zaštitni lovci”.(27)

Sokolska župa Šibensko-Zadarska bila je granična župa Saveza Sokola. Grad Zadar bio je pre Drugog svetskog rata deo Italije. Sokoli župe Šibensko-Zadarske bili izloženi napadima hrvatskih separatista. U Banovini Hrvatskoj 1940. zabranjena je župa Šibensko-Zadarska. Posle Aprilskog rata 1941.  bila su zabranjena sva sokolska društva u NDH.

Piše: Saša Nedeljković

Napomene:

  1. „Sokolska župa Šibenik”, „Svesokolski slet 1930 Sveslavensko sokolstvo”, Beograd 1930, str. 190, 191;
  2. Sofija Božić, „Srbi u Hrvatskoj i jugoslovenska država 1918-1929.”,  Beograd 2015, str. 278;
  3. Dušan Rašković, Slavko Zorica, „Drniška krajina, ljudi i događaji”, Beograd-Drniš, 1994, str. 41, 42;
  4. P.R, Sokolsko društvo Drniš”, „Sokol na Jadranu“, Split, juli 1930, br. 4-6, str. 68, 69;
  5. Sokolsko društvo Benkovac”,  „Sokol na Jadranu“, Split, oktobar 1930, br. 10, str. 121; Historijat Sokolskog društva u  Benkovcu”,  „Sokol na Jadranu“, Split, juni-juli 1931, br.6-7, str. 179;
  6. I.B, Sokolsko društvo u Kninu”, „Sokol na Jadranu“, Split,  decembar 1930, br. 12, str. 156;
  7. Sokolsko društvo u Kninu”, „Sokol na Jadranu“, Split, januar 1931, br. 1, str. 20;
  8. Sokolsko društvo u Benkovcu”, „Sokol na Jadranu“, Split, januar 1931, br. 1, str. 20, 21;
  9. Svetosavska besjeda”, „Sokol na Jadranu“, Split, februar 1931, br. 2, str. 40, 41;
  10. Buđenje Sjeverne Dalmacije”, „Sokol na Jadranu“, Split,  april 1931, br. 4,  str. 90; Historijat Sokolskog društva u Benkovcu”, „Sokol na Jadranu“, Split, juni-juli 1931, br.6-7, str. 179;
  11. Glavna godišnja skupština župe Zadar-Šibenik 15.II.”, „Sokol na Jadranu“, Split, mart 1931, br. 3, str. 61,62;
  12. Prof. Stj. Roca, Seoske čete iz Južne Srbije na Jadranu”, „Soko na Jadranu“, Split, avgust-septembar 1931, br. 8-9, str. 129, 130;
  13. „Okružni slet u Kninu (20 septembra 1931)”, „Soko na Jadranu“, Split, avgust-septembar 1931, br. 8-9, str. 145;
  14. „Podela župe na okružja”, „Soko na Jadranu“, Split, oktobar 1931, br. 10, str. 259;
  15. „Prikazivanje filma „Sokolski slet u Beogradu”, „Vidovdan na dalmatinskom Kosovu”, „Soko na Jadranu“, Split, oktobar 1931, br. 10 str. 260, 261;
  16. „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 marta 1935, br. 13, str. 5;
  17. „Knin-Javni čas”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  Vidovdan 1935, br. 27, str. 10;
  18. „Proslava Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 30, str. 7;
  19. „Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje  kamena temelja   sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski glasnik“, Beograd 8 novembra 1938, br. 41, str. 3;
  20. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 2;
  21. D. Ž. „Sokolski slet“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9. oktobar 1939, br.7 i 8, str.98-99;
  22. „Veličanstveno slavlje primorskih Sokolskih župa u Sušaku”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 jula 1939, br. 29, str.1,2;
  23. Frankofurtimaši protiv Sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 13 oktobar 1939, br. 41, str. 4; „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
  24. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str.  72;
  25. Veselin Dobrota, „Još jedan sokolski dom na selu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 7;
  26. Neva Žurić-Skoti, Talijanski okupacioni sistem na dubrovačkom tlu”, „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, Split 1985, str. 1021;
  27. Sreta Savić, Borbe u Sremu 1941 1944”, Sremska Mitrovica 1981, str. 48;

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Sokoli u Imotskom | Jadovno 1941.

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji | Jadovno 1941.

Svesokolski slet u Beogradu 1930. | Jadovno 1941.

OTVARANjE SOKOLSKIH DOMOVA | Jadovno 1941.

Sokolsko društvo u Borovu | Jadovno 1941.

Sokolsko društvo u Vinkovcima | Jadovno 1941.

SOKOLSKA ČETA U BRATIŠKOVCIMA | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top