Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji

Datum objave: sreda, 4 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Ruski sokoli u Vranju

Ruski sokoli u Vranju


Česi su smatrali da je sokolstvo ustanova koja je pozvana da povede kulturnu borbu protiv Nemaca u svim slovenskim zemljama. Zato su širili  sokolstvo kod svih slovenskih naroda. Na teritoriji Rusije sokolstvo je prvi put organizovano šezdesetih godina 19 veka u češkim kolonijama u Volinjskoj. U Rusiji se osećala potreba za osnivanjem sokolskih društava, ali nije bilo dovoljno stručnih lica, da organizuju rad. Češki sokoli poslali su svoje najbolje prednjake u Rusiju. Sokoli iz Češke bili su učitelji gimnastike u ruskim srednjim školama.(1) Ruska birokratija dugo je ometala osnivanje sokolskih društava u Rusiji.  Među protivnicima sokolstva u ruskoj štampi bili su konzervativci kojima su se priviđale „revolucije” i kadeti (ustavni demokrati) koji su se bojali da će sokoli uneti u redove ruske omladine narodnu svest i suzbiti kosmopolitizam. Uprkos tome sokolski gimnastički sistem uvodio se postepeno u sve ruske škole i u vojsku. Savez  Ruskog sokolstva  svoje poreklo  vodi  od Tifliskog  gimnastičkog  društva  „Soko“ osnovanog 1907. (2)

Ubrzo posle Tifliskog društva osnovano je 40 sokolskih društava. Savez je  osnovan  4. juna 1910. od strane sokolskog društva u Petrogradu, Tifliskog, Odeskog i Ruskog sokola u Moskvi. O Uskrsu 1911. u Moskvi je održana glavna skupština ruskog sokola, na kojoj je učestvovalo 50 izaslanika. Za starešinu Saveza izabran je Aleksandar Stepanovič Gižicki. Sedište Saveza bilo je u Petrogradu.  (3)  Savezna skupština odlučila  je da se sokolstvo podeli na župe i da stupi u vezu sa ostalim slovenskim sokolstvom. Savez je obuhvatio 60 društava, glasnik saveza bio je list „Soko”. Pripreman je slet 1915. u Petrogradu.(4)  U svakom gubernijalnom gradu bilo je sokolsko društvo. Prilikom I sveslovenskog sokolskog sleta u Pragu ruske sokole u Prag dovezli su posebni vozovi iz  Petrograda i Kijeva. Ruska sokolska društva širila su slovensku misao, i tako doprinela da  Rusija 1914. stane na stranu teško ugrožene Srbije. U oči rata rusko sokolstvo priredilo je slovenske manifestacije u Moskvi i Petrogradu. Na početku Prvog svetskog rata stupilo je  80% ruskih sokola u redove ruske vojske, da se bore za  oslobođenje Slovena. Od njih je 70% poginulo u karpatskim gorama, mazurskim močvarama i na Balkanu. (5)

Posle boljševičkog prevrata bilo je u Rusiji oko 6.000 sokola.  Sovjetska vlada je 1922. dozvolila obnovu Saveza Ruskog Sokolstva i uvela sokolski sistem telesnog vežbanja u vojsku. Iste godine je Sokolstvo nastupilo u Petrogradu sa 2.000 vežbača. Vlada je tražila da Ruski Soko nacionalne boje zameni crvenom. Sovjetskoj vladi smetala je sokolska ideologija, naročito ideja  slovenske solidarnosti pa je 1923. raspustila Sokolstvo. (6) Boljševici su upotrebili ruske sokolske prednjake za osnivanje gimnastičkih društava “špartaka”, a kasnije za svoju novu “fiskulturu”. Vlast je proganjala  sve koji su bili vođe ruskih sokola. Ruski sokoli u emigraciji  radili su na obnovi ruskog sokolstva. Na  VII  svesokolskom sletu u Pragu 1920.  učestvovalo je nekoliko desetaka ruskih sokola. Nastojanjem profesora Jastrebova osnovano je u Pragu rusko gimnastičko sokolsko društvo. Povratkom dr. Verguna iz Amerike društvo je počelo da radi. Osnivana su sokolska društva u svim krajevima gde se nalazila ruska srednjoškolska i visokoškolska omladina, u Češkoj, Jugoslaviji, Bugarskoj, Baltičkim državama i Francuskoj. (7)

Posle Prvog svetskog rata Kraljevina SHS. primila je veliki broj ruskih izbeglica. Bivši ruski sokoli nastavili su svoj rad u češkim i jugoslovenskim sokolskim društvima, u formi ruskih odseka. Osnovali su 1923. Savez   ruskog  sokolstva   u inostranstvu, koji je na kongresu u Varšavi 1925. pristupio Sveslavenskom sokolskom savezu. Posle boljševičke zabrane sokolstva u Rusiji Savez   ruskog sokolstva   u  inostranstvu,   bio  je  pretstavnik  ruske  nacionalne  i  sokolske ideje. Cilj  ruskog  sokolstva  bio  je  da  širi  sokolstvo  kod  ruskih   izbeglica, da   stvara  kadrove  ruskih  sokola (sokolica)  i   vaspitanje  omladine, naraštaja i  dece  u  ruskom  nacionalnom  duhu. Pojedina ruska sokolska društva i gnezda postojala su u Francuskoj, Bugarskoj, Nemačkoj, Litavskoj, Latviji, u Siriji i Africi i Karpatoruski sokolski savez u Americi. Pokrajinski  Savez  Ruskog  Sokolstva  u  kraljevini SHS u Zemunu bio  je  deo Saveza   ruskog  sokolstva   u inostranstvu.  Ustav je odobren od starešinstva  JSS 3. maja 1926.  U starešinstvu Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva bili su 1926. starosta Vladimir Poljanski; načelnik Kambulin (Beograd); načelnica A. Kolobova (Beograd); blagajnik A. Kapša (Zemun); sekretar N. Rževski (Zemun); prosvetno odeljenje V. Manakin (Zagreb); delagat JSS bio je Đuro Paunković. U starešinstvu PSRS 1929. bili su starosta  Viktor Aleksandrovič Artamonov; I zamenik staroste Roman Konstantinovič Drejling; II zamenik staroste Boris Mihajlovič Orješkov. Načelnik : Dmitrij Iljič Kambulin; I zamenik načelnika A.R. Gan; II zamenik načelnika N. Rževskij. Načelnica O. Šidlovskaja; predsednik kulturno prosvetnog odbora A. Zemljanicin; tajnik Vasilij Mihajlovič Pronin. (8)   Ruski sokolski odseci postojali su kod sokolskih društava u Beogradu, Zemunu i Zagrebu. Ruska sokolska gnezda bila su 1926. Aleksandrovo na Krku, Bakar, Bugojno, Celje, Črna pri Prevaljah, Daruvar, Donji Miholjac, Drvar, Dubrovnik, Gornja Radgona, Gornji grad, Gušće kod Siska, Hrasnik, Knjaževac, Kragujevac, Krško, Laško, Ljubljana, Loznica, Mežica pri Prevaljah, Negotin, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Osijek, Otočac, Pančevo, Petrovaradin, Sl. Požega, Prijedor, Prokuplje, Rajlovac kod Sarajeva, Sarajevo, Sisak, Skoplje, Šabac i Zaječar. Bilo je 30 gnezda. (9)

Izbegli ruski sokoli nastavili su svoj rad u Beogradskom i Zemunskom društvu. U Zemunu su nastavili rad Feodor Gopurenko, Ivan Mitrohin i I. Maksutov. Prva dvojica su bili prednjaci Tifliskog sokolskog društva i nastavili su da rade u zemunskom sokolskom društvu. Njihovim zalaganjem  dobilo je zemunsko društvo na Sletu u Osijeku dve diplome i to jednu za muškarce a drugu za žene.(10)

Ruski  soko u Zemunu  osnovan  je  juna 1922. Bio je kulturno središte ruske izbegličke zajednice u Zemunu. U društvu je 1930. bilo 99 članova, 13 naraštajaca i 36 dece. Redovno je isticalo zidne novine, povremeno je izdavalo svoj list, kao i nekoliko stručnih knjižnica, dopisnica i slično. Društvo je imalo sopstvenu knjižnicu smeštenu u suterenu Srpskog doma. Posedovalo je  oko 2.900 knjiga, kojima su se služili svi Rusi u Zemunu. Organizovalo je zabave i predavanja, povodom stogodišnjice Puškinove smrti održalo je svečanu sednicu sa predavanjem, deklamacijom i koncertom. Obeležavani su i drugi značajni datumi iz povesti ruskog naroda. Društvo je emitovalo srebrni spomen prsten s  natpisom „Pamti Rusiju”. Društvena zastava osvećena je u Dečačkoj školi, a prisustvovali su zemunski gradonačelnik dr Đorić, general Milan Vuković, izaslanik ministra vojske i mornarice i komandant Konjičke škole, više jugoslovenskih i ruskih generala i druge ugledne ličnosti. Zastava je predata zastavniku Drejlingu (11). Redovno su održavane ruske javne vežbe i akademije, od kojih je posebno bila svečana akademija održana 7 marta 1937, povodom petnaestogodišnjeg jubileja društva. Svečana akademija održana je u Domu Kralja Aleksandra I u Zemunu  pod pokroviteljstvom kneginje  Olge. Starešina društva Vladimir Nikolajevič Poljanski zahvalio se darodavcu društvene zastave kneginji Olgi (12). Dom Kralja Aleksandra I u Zemunu  je posle Drugog svetskog rata srušen, a na mestu gde se nalazio podignuta  je sportska dvorana „Pinki“.

Sokoli su  održali  slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre. Došli su Češki i Ruski sokoli i delegacija Poljskog sokolstva. Na II Jugoslovenskom Sokolskom saboru koji je održan zajedno sa sletom zaključeno je osnivanje Sveslovenskog Sokolskog Saveza. (13)  Kongres Ruskog Zagraničnog Sokolstva održan je januara 1928. u Zemunu.

Ruski Dom  bio je centar ruskog sokolstva u Beogradu. U njemu je 1937. Ruski otsek Sokolskog društva Beograd–Matica priredio svečanu prosvetnu akademiju. Prikazivan je komad „Talisman” u pozorišnoj sali Ruskog doma. Komad su napisali članovi otseka. (14) Ruski otsek Sokolskog Društva Beograd-Matica imao je 1931. 257 članova, 40 naraštajaca i 159 dece. (15) U utakmicama Sokolske župe Beograd učestvovali su i ruski sokoli iz Zemuna. U pozorišnoj sali Ruskog doma 20 juna 1937. održali su ruski sokoli svečanu akademiju, u kojoj je učestvovalo 6 društava iz Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji.  Ruski sokoli iz Zemuna izveli su apoteozu akademije. U prvoj  slici apoteoze  prikazano je veselje u predratnoj Rusiji, sa horskim pevanjem ruskih narodnih pesama i narodnim igrama. Druga slika predstavljala je čežnju ruskih sokola za obnovom nacionalne Rusije i njihovu nadu da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena. (16) U sokolskoj povorci od letnjeg vežbališta Sokolskog društva Beograd-Matica ka  Slaviji i dalje prema  Narodnom pozorištu 21. juna 1937. učestvovali su ruski sokoli i 360 bugarskih „Junaka”.  Ruski sokoli nastupali su sa 8 ruskih zastava, 130 ruskih sokola, 104 ruske sokolice i 24 ruska muzičara. Napred su nošene zastave a zatim su išle starešine junaka i sokola sa muzikom. Bugari su bili u junačkim odorama a junakinje u odorama i narodnoj nošnji. Zatim su išli ruski sokoli iz Jugoslavije, Francuske i Bugarske. Posle njih beogradski sokoli u odorama, članice u odorama i narodnim nošnjama iz raznih krajeva Jugoslavije, seoske sokolske čete i sokolska konjica. Povorka duga preko dva kilometra, bila je pozdravljena od desetina hiljada beograđana. Sokoli iz četa na selu ostavili su utisak na posmatrače koji su pozdravljali : „Živeli Šumadinci ! Živeli Sremci ! Živili narodni sokoli ! …” Posle povorke održan je zbor na trgu kod spomenika knezu Mihajlu. Govorile su starešine sokola, starešina vitoške junačke oblasti Ivan Anastasov, ministar za fizičko vaspitanje dr. Josip Rogić i drugi. U ime Sveruskog zagraničnog Sokolstva govorio je Drejling i istakao : „Mi smo oduvek znali i voleli Balkan, jer tu žive naša braća. Naročitu ljubav osećamo danas. Osobito smo radosni što smo uzeli učešća na sletu jer posmatramo kako se grle i ljube dva bliska brata – Soko i Junak … .” (17)

Ruski soko je u početku bio sekcija jugoslovenskog sokolstva sa širokom autonomijom delovanja. Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine „Ukazom o ruskom sokolstvu” maja  1930.  dalo je Ruskom sokolu potpunu samostalnost. U Beogradu, Zemunu, Vranju i Novom Sadu Ruski soko izdavao je svoje časopise a štampano je i nekoliko brošura.  Uprava Saveza Ruskog Sokola prešla je 1933. iz Praga u Beograd. Iste godine izabran je novi starosta, generalštabni pukovnik Roman Konstantinovič Drejling. Izabrana je nova Uprava Saveza i usvojene idejne osnove Ruskog sokolstva. Ruski  soko bio je vanstranačka  organizacija  dostupna  svim  narodima Rusije, bez  obzira  na  veru, politička  uverenja, različite  nacionalne i  plemenske  pripadnosti. Savez  je okupljao 70 društava i gnezda sa više od 6.000 aktivnih članova (18). Ustav Saveza ruskog Sokolstva odobren je državnih organa Kraljevine Jugoslavije 24. maja 1934. VII glavna skupština Saveza ruskog Sokolstva održana je u Zagrebu. (19)

Savez ruskog Sokolstva  održao je 23. juna 1937. u Beogradu redovnu VIII Glavnu skupštinu  i proslavu tridesetogodišnjice ruskog sokolstva. Skupština je održana u pozorišnoj sali Ruskog doma, a prisustvovao je Mitropolit Anastasije, poglavar Ruske crkve van granica Rusije, pretstavnici  Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Saveza bugarskih Junaka i mnogih ruskih nacionalnih organizacija. Nakon svečane sednice prisutni gosti pregledali su rusku sokolsku izložbu, koja je prikazala život i rad ruskih sokola u toku 15 godina van njihove otadžbine, kako u Jugoslaviji, tako i u drugim zemljama širom celog sveta. Naročito je prikazan rad Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, a u vezi sa tim izložba Ruskog Sokolskog otseka u Zemunu, koji je izložio istorijat Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, kome je bio osnivač. Tom prilikom je prikazan film iz istorije ruskog i celokupnog slovenskog sokolstva. Na skupštini je bilo 123 delegata i to : iz Jugoslavije, Francuske, Bugarske i Čehoslovačke, a bila su dostavljena punomoćja iz Amerike, Kine, Poljske i Latvije. (20)

Na V pokrajinskom sletu u Skoplju 1937. učestvovali su ruski sokoli. U Narodnom pozorištu održana je svečana sokolska akademija u prisustvu delegata ČOS, ruskog Sokolstva, celokupne uprave Saveza Sokola i sletskog odbora.  Na kraju akademije izvedena je apoteoza „Sveslovenstvo” od članova ruskog odseka društva Skoplje Matica uz sudelovanje našeg članstva odevenog u narodnu nošnju. Prvi deo bio je simbolična slika, a u drugom delu prikazivane su ruske, češke, slovačke i  poljske narodne igre.

Na Vidovdan 28 juna 1937. održan je pomen u Hramu slave. Posle pomena sokolska povorka krenula je od sokolskog doma. U povorci su bili sokolska konjica, sokolska muzika društva Skoplje Matica, uprava Saveza sokola, savezna zastava, predstavnici ČOS, ruskog Sokolstva, sletski odbor, članstvo u čehoslovačkim narodnim nošnjama, zastava ruskog sokola, članovi i članice ruskog sokola, sve sokolske župe SSKJ sa zastavama. Povorka je prešla preko gvozdenog mosta pa nastavila kejom kralja Aleksandra, ulicom kraljice Marije, preko Obilića venca i ulice kralja Petra stigla pred Oficirski dom na trgu Kralja Petra. (21)

Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda u prostorijama  Sokolskog društva Beograd Matica u Deligradskoj ulici. Na balu su dva para članova  i članica  ruskog sokola iz Zemuna izveli  “Kozačok”. (22)

Ruski sokoli su uprkos nedostatku novca priređivala taborovanja za svoje članove. Rusko sokolsko društvo u Osijeku priredilo je 1939. treću godinu za redom logorovanje dece i ženskog naraštaja u Voćinu za 19 učesnika. Na letovanju je bio dnevni red : jutarnja gimnastika, prosvetni rad iz nacionalnih predmeta, kupanje, šetnja i igre. Hrana je bila razdeljena na pet obroka. Nakon 29 dana deca i naraštaj vratila su se u Osijek sveža i oporavljena. Muški naraštaj bio je 1939. u pokrajinskom logoru u manastiru Milkovo (Lapovo), gde je prošao tečaj vojne obuke I stepena. (23)

Ruski sokoli u Beogradu priredili su 8. decembra 1940, u Ruskom domu svečano molepstvije u čast svetog Đorđa. Prisustvovali su starešina Pokrajinskog Saveza Ruskog sokolstva Drejling, župski starešina Artamanov, tajnik Baukov, prosvetar Jelačić … . Bilo je prisutno brojno članstvo u sokolskim odorama.  Uveče je održan drugi deo svečanosti. Članovi i podmladak položili su svečani zavet, kojim su se zakleli, da će čuvati rusko ime i sa dostojanstvom vršiti sokolske dužnosti i raditi na svestranom kulturnom razvoju svog naroda i duhovnom ujedinjenju slovenstva. Govorio je starešina Drejling, posle čega je izveden program svečane akademije. (24)

Na kraju Drugog svetskog rata  ruske ustanove i društva u Jugoslaviji krenule su u novo izbeglištvo pred nastupanjem Crvene armije i partizana. Uhapšen je starosta Drejling, avionom prebačen u SSSR i tamo likvidiran u logoru. General Vjačeslav Matvejevič Tkačov, novosadski starosta, bio je repatriran u SSSR, na robiju. (25)

Ruski sokoli bili su dobrovoljci u ruskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Većina njih poginula je u ratu. Posle dolaska boljševika na vlast ruski sokoli bili su zabranjeni. Među ruskim izbeglicama koje je primila Jugoslavija bili su članovi ruskog sokola.  Sokoli u Jugoslaviji težili su da im na svaki način pomognu. Prvo su radili u već postojećim sokolskim društvima a posle su osnivali svoje sekcije u okviru društava pa i posebna ruska društva. Najaktivnije rusko sokolsko društvo bilo je u Zemunu. Tu je bilo sedište Pokrajinskog  Saveza  Ruskog  Sokolstva.  Pred dolazak partizana  veliki deo ruske emigracije pobegao je iz Jugoslavije.

 

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

  1. N.D.D.,  „Za ruske Sokole !”,  „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 1, str. 28; „Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247;
  2. „Srpski Soko“, Sremski Karlovci, 13. (26) januara 1910, br.6, str. 120;
  3. „Srpski Soko“, Sremski Karlovci, 8 (21) maja 1911, br. 7, God. V, str. 119;
  4. Branislav A. Žorž, „Reč o ruskom sokolu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.23; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik”, I, Beograd, 1934, str. 185;
  5. „Dvadeset godina Saveza ruskog Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. januara 1931, br. 1, str. 2;
  6. Branislav A. Žorž, „Reč o ruskom sokolu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.23;
  7. „Dvadeset godina Saveza ruskog Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. januara 1931, br. 1, str. 2;
  8. „Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247; Branislav A. Žorž, „Reč o ruskom sokolu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.23; Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930, Ljubljana,str.139;
  9. „Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247;

10.  N.D.D.,  „Za ruske Sokole !”,  „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 1, str. 28, 29; Miroslav Vojnović, „Sokolska Župa Beograd”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 2, str. 49;

11.  Branko Najhold, „Hronika zemunskog sporta“, Altera Beograd 1989,str.40;

12.  M.J. „Jubilarna akademija Ruskog sokola u Zemunu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 maj 1937, br.6, str.120;

13.  „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;

14.  Vesti, „Oko Sokolovo“,  Beograd, 1 maj 1938, br.5, God.II, str.129;

15.  Jugoslovenski Sokolski kalendar 1931, Ljubljana, str.167;

16.  „Sudelovanje ruskog Sokolstva u župskim utakmicama i župskom sletu”, “Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 177, 178; 

17.   St. Pavlović, „Sokolska povorka kroz Beograd i zbor na trgu kod spomenika”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.192-193;

18.  Branislav A. Žorž, „Reč o ruskom sokolu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.23;

19.  N.K. „VIII Glavna skupština Saveza ruskog Sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 10;

20.  „VIII Glavna skupština Saveza ruskog sokolstva”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 6.septembra 1937, br.8,  str.180-181; 

21.  B.S. Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 3, 7;

22.  „Župski bal Slovenskih naroda”, Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.68;

23.  „Logorovanje dece i ženskog naraštaja”,  „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1939, br. 11, str.218;

24.   „Iz Ruskog sokolstva”,  „Sokolski Glasnik”, Beograd, 13 decembar 1940, br. 50, str. 4;

25.  Branislav A. Žorž, Isto;

 

Vezane vijesti:

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj … – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top