Inicijativa za podizanje obeležja Enveru Čolakoviću, nekadašnjem atašeu NDH u Mađarskoj, danas pred zagrebačkom skupštinom. Predlog potekao od gradonačelnika Milana Bandića Posle imenovanja ulica po Mili Budaku, podizanja novog spomenika Alojziju Stepincu, u Zagrebu se nastavlja veličanje Nezavisne Države Hrvatske, predlogom da park u samom središtu tog grada dobije ime po atašeu NDH u Mađarskoj Enveru Čolakoviću. Ako ideja gradonačelnika Milana Bandića danas prođe na glasanju u zagrebačkoj skupštini bio bi to neviđen skandal. Na mala vrata bio bi proturen čovek koji je posle svih zločina koje su ustaše počinile pristao da bude njihov promoter i propagandista u Mađarskoj. Čolakovića je Ante Pavelić pred kraj rata imenovao da bude u

Austrijski državni tužilac i sudije izricaće na licu mjesta u Blajburgu kazne svakome ko bude nosio fašističke i ustaške simbole, navode austrijski mediji. Tako će svi koji budu nosili simbole ustaške Nezavisne Države Hrvatske ili uzvikivali “Za dom spremni!” na licu mjesta biti kažnjeni, najavljuju austrijski mediji. Na austrijskoj teritoriji održava se najveći fašistički skup u Evropi – poručuju političari u Beču, koji traže jedinstven zakon za EU kako bi se kažnjavali oni koji nose simbole fašizma. Austrijski političari, i desnica i ljevica, ujedinjeni su u stavu da na komemoraciji u Blajburgu treba spriječiti svaki pokušaj isticanja takvih simbola. Prema neslužbenim informacijama, Hrvatska biskupska konferencija i “Počasni blajburški vod” će

Beč — Austrijski kancelar Sebastijan Kurc ocenio je da nije u mogućnosti, kao što nije ni predsednik pokrajine Koruška,da zabrani održavanje komemoracije u Blajburgu. “Najpre treba da se jasno kaže da je skup koji se održava crkvena manifestacija. Nije na vladi, niti predsedniku pokrajine, a ni pokrajinskoj vladi da odlučuje da li će se taj skup održati”, objasnio je on u izjavi novinarima. Na pitanje da li će uslišiti zahtev koruških vlasti da se zakon o zabrani veličanja nacizma proširi na ustaške simbole, Kurc nije želeo da odgovori. On je, međutim, kazao da kršenje aktuelnog zakona mora biti dosledno kažnjavano. Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije najavilo je da će preduzeti mere

Vlada Srbije u četvrtak odlučuje o recipročnim merama na odluku da se srpskom ministru odbrane ne dozvoli dolazak u Zagreb. Na potencijalnom spisku dvojica članova hrvatske vlade – Tomo Medved i Damir Krstičević Srbija sprema recipročne mere na skandalozne poteze zvaničnog Zagreba, koji je najpre nepoželjnim proglasio ministra odbrane Aleksandra Vulina, a zatim i sramno oćutao na ustaške parole “Za dom spremni” usred Jasenovca, u danu komemoracije žrtvama ovog stravičnog logora. O daljim koracima Beograda znaće se u četvrtak, nakon što ministri na sednici Vlade budu razmotrili novonastale okolnosti u odnosima Srbije i Hrvatske. Prema našim informacijama, jedna od mogućih mera je da se pojedinim zvaničnicima iz Zagreba uskrati gostoprimstvo

Iz rukopisa „Slovo o Igoru“ Beograd je imao 100.000 stanovnika od kojih su 20.000 bili Rusi, znači, svaki peti stanovnik Beograd je otvoren grad ne zato što su njegove kapije otvorene, nego zato što su razvaljene, što nikada nije mogao da zatvori rupe da bi kapije imale smisla. Iako je imao mnogo utemeljivača i graditelja, mi ih u svojoj svesti ne pominjemo jer postoji ogromna neravnoteža s njegovim rušiteljima. Jedno pleme, jedan narod koji smo (namerno) zaboravili, jedan puk (polk), to su Rusi. Pred Prvi svetski rat Beograd je imao 50.000 stanovnika, u toku rata bio je desetkovan i teško rušen, zavladala je glad, a narod je u ritama izašao na

Beograd — Ministar odbrane Aleksanar Vulin izjavio je da je Vojska Srbije (VS) vojska pobednika. On je rekao da je to vojska koja svojom snagom može da poruči da se Jasenovac, Jadovno, Oluja, Bljesak i martovski pogrom 2004. godine, nikada i nigde neće ponoviti. Vulin je na svečanoj akademiji povodom Dana Vojske Srbije rekao da VS “budno motri da na sever Kosova i Metohije niko ne upadne silom”. “Danas je prilika da se setimo ko smo, odakle smo i kuda idemo. Mi smo vojska pobednika, vojska koja nije naučila da kapitulira, neporaženi zato što branimo pravo našeg naroda na slobodu”, rekao je ministar na svečanosti u beogradskom centru Sava. Govoreći

Tek sa rađanjem samostalne hrvatske države “Blajburg” dobija snagu državno legitimisanog pokreta za istorijski revizionizam. Počasni blajburški vod, udruženje sa sedištem u Klagenfurtu, poziva 12. maja na komemoraciju kod Blajburga, skup pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora i Hrvatskog narodnog sabora BiH. Austrijski mediji, političke ličnosti i strukovna udruženja istoričara već godinama ove skupove nazivaju „hodočašćem za fašiste“ i „kamuflažom za ustašku glorifikaciju“. Ove godine, kritičari okupljanja na blajburškom polju prvi put udruženo istupaju u javnosti i traže njihovu zabranu, sutra u Beču konferencija za novinare o tome. Blajburg je gradić u austrijskoj Koruškoj, četiri kilometara od granice sa Slovenijom, sa nekih 4.000 stanovnika. To treba spomenuti odmah na početku, jer se

Za 22 godine postojanja, u fabrici „Rogožarski” proizvedeno je 305 aviona, a razvijeno je i izrađeno 15 prototipova letilica domaće konstrukcije Pr­va srp­ska fa­bri­ka aero­pla­na „Ži­vo­jin Ro­go­žar­ski” AD je for­mi­ra­na na osno­vu odo­bre­nja In­du­strij­ske ko­mo­re u Be­o­gra­du 21. apri­la (u ne­kim iz­vo­ri­ma se na­vo­di i 22. april) 1924. go­di­ne. Broj­ne do­ma­će, ali i stra­ne knji­ge na­pi­sa­ne su na ovu te­mu, a iz­me­đu osta­lih je pr­va srp­ska fa­bri­ka avi­o­na na­šla me­sto i u En­ci­klo­pe­di­ji svet­skih avi­o­na. Osni­vač fa­bri­ke je bio Ži­vo­jin Ro­go­žar­ski. Za­pi­sa­no je ta­ko da je Mi­ni­star­stvo voj­ske i mor­na­ri­ce 1923. go­di­ne ras­pi­sa­lo kon­kurs za iz­bor do­ma­ćih pred­u­ze­ća ko­ji­ma bi se uz od­go­va­ra­ju­ću teh­nič­ku, ma­te­ri­jal­nu i or­ga­ni­za­ci­o­nu po­moć dr­ža­ve po­ve­ri­la

Poslanici više austrijskih partija u Evropskom parlamentu apelovali su da se obustave fašističke i desničarsko-ekstremističke provokacije u okviru hrvatske komemoracije u Blajburgu Poslanici više austrijskih partija u Evropskom parlamentu apelovali su da se obustave fašističke i desničarsko-ekstremističke provokacije u okviru hrvatske komemoracije u Blajburgu. “Nacističkim simbolima u Austriji i Evropi nema mesta”, poručio je Otmar Karas, poslanik u Evropskom parlamentu Narodne partije Austrije (OVP) na pres konferenciji u Beču. Povod za protest austrijskih poslanika je komemoracija, koja se ove godine održava 12. maja, a na kojoj se, kako navode, godinama unazad mogu videti fašistički i nacistički simboli, nacistički pozdravi, te čuti fašističke parole i pesme. Karas i njegove kolege poslanici

“I dalje pričaju o građanskoj, multikulturnoj i jedinstvenoj BiH, koju ni Srbi ni Hrvati neće. Primjer prijestonog Sarajeva pokazuje da su Bošnjaci zamišljali „bratstvo i jedinstvo“ u jedinstvenoj državi tako da se svi ostali isele iz BiH” I dalje pričaju o građanskoj, multikulturnoj i jedinstvenoj BiH, koju ni Srbi ni Hrvati neće. Primjer prijestonog Sarajeva pokazuje da su Bošnjaci zamišljali „bratstvo i jedinstvo“ u jedinstvenoj državi tako da se svi ostali isele iz BiH Naš sagovornik je Nenad Kecmanović (1947), profesor emeritus, autor desetak temeljnih knjiga, od kojih su dve objavljene kod eminentnih izdavača u Njujorku i Moskvi. Počasni je doktor Univerziteta u Mičigenu (SAD) i član Ruske akademije političkih

Priredio – Đorđe Bojanić U Takovu 23. aprila 2018. godine , biće obeleženo 203 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka. Povodom te svečanosti evo i kratkog podsećanja na taj istorijski događaj. Turska vlast u Beogradskom pašaluku nije dugo trajala. Turci su posle ugušenja ustanka zaveli režim sličan dahijskom. Ta nasilja nije hteo da podnosi srpski narod, koji je deset godina živeo u slobodi vodeći junačke borbe. Već 1814. godine izbila je Hadži–Prodanova buna u zapadnoj Srbiji, koju su Turci lako ugušili. Ova buna je bila uvod u Drugi srpski ustanak. Na narodnom zboru u Takovu 23. aprila 1815. godine za vođu ustanka izabran je Miloš Obrenović   (vojvoda iz Prvog srpskog ustanka). Miloš na Cveti u Takovu objavi : “Eto mene, 

U Takovu, kod Gornjeg Milanovca, danas će biti obilježene 203 godine od izbijanja Drugog srpskog ustanka, koji je pod vođstvom kneza Miloša Obrenovića vodio konačnom kraju turske vlasti na ovim prostorima. Državnu ceremoniju u okviru Spomen-kompleksa “Drugi srpski ustanak” predvodiće državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Negovan Stanković. Ceremonija, koja počinje u 13.00 časova, podrazumijeva polaganje vijenaca i odavanje počasti, obraćanje predsjednika opštine Gornji Milanovac i državnog sekretara, te umjetnički program, saopšteno je iz vladinog Odbora za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Vijence će položiti i predstavnici Vojske Srbije, opštine Gornji Milanovac, Moravičkog upravnog okruga, kao i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. U

Srbija, iako je bila pobednica u dva najveća svetska sukoba, nije uspela da naplati ogromna ratna razaranja i nesagledive ljudske žrtve Osim što je izgubila milione ljudskih života u ratovima u 20. veku, Srbija je doživela i tri debakla u naplati ratne odštete. Za Prvi i Drugi svetski rat dobili smo mrvice, a za NATO agresiju ništa. Pa, iako se pitanje naplate štete od ratnih razaranja povremeno pominje u međunarodnim odnosima – poslednji primer je Poljska, koja smatra da bi Nemačka trebalo da joj plati oko 850 milijardi dolara za Drugi svetski rat – šanse da se ta nepravda prema Srbiji ispravi vrlo su male. Procenjeno je da je šteta