Treba li od Hrvatske i Slovenije tražiti odštetu za Veliki rat?

Datum objave: ponedeljak, 23 aprila, 2018
Veličina slova: A- A+

Srbija, iako je bila pobednica u dva najveća svetska sukoba, nije uspela da naplati ogromna ratna razaranja i nesagledive ljudske žrtve

U Mačvi je nad Srbima napravljen masakr / 1914.
U Mačvi je nad Srbima napravljen masakr / 1914.

Osim što je izgubila milione ljudskih života u ratovima u 20. veku, Srbija je doživela i tri debakla u naplati ratne odštete. Za Prvi i Drugi svetski rat dobili smo mrvice, a za NATO agresiju ništa. Pa, iako se pitanje naplate štete od ratnih razaranja povremeno pominje u međunarodnim odnosima – poslednji primer je Poljska, koja smatra da bi Nemačka trebalo da joj plati oko 850 milijardi dolara za Drugi svetski rat – šanse da se ta nepravda prema Srbiji ispravi vrlo su male.

Procenjeno je da je šteta od NATO agresije preko 100 milijardi dolara, za Drugi svetski rat 46 milijardi dolara, dok je za Prvi svetski rat, posle mnogobrojnih “natezanja”, zaključeno da Srbija od Nemačke treba da primi 3,6 milijardi tadašnji rajhs maraka. S tim što bi iznose za Prvi i Drugi svetski rat, kažu stručnjaci, trebalo danas pomnožiti bar za sto s obzirom na različitu vrednost novca.

– Ratna odšteta izgubila je značaj, jer su štete nanate ratovima toliko velike da se ne mogu naplatiti, i ova tema više služi za politička potkusurivanja – kaže za “Novosti” Stevan Đorđević, penzionisani profesor međunarodnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu.

Profesor Đorđević podseća da je prema proceni Komisije SRJ iz juna 1999. šteta od NATO agresije iznosila više od 100 milijardi dolara, a prema proračunu nezavisne komisije koju je vodio Miroljub Labus, iznos je bio 30 milijardi dolara s tim da tu nisu ušli crkvena zemljišta i crkvišta. Po proceni ekonomiste Oskara Kovača, iznos od štete, s obzirom na kamete, bio je čak 170 milijardi dolara.

Alijansa bombarduje Beograd Foto Tanjug
Alijansa bombarduje Beograd Foto Tanjug

A za Drugi svetski rat, tvrdi profesor Đorđević, mi nismo dobili ni dva odsto od učinjene štete, procenjene na 46 milijardi dolara.

– Dobili smo nešto stare nemačke robe. Nemačka je isplatila novac za 300 lica na kojima su vršeni medicinski eksperimenti. A za prinudni rad u Nemačkoj dobili smo po 15.000 maraka, kada je to stiglo do nas ostalo je 7.000 maraka, a stvarno je isplaćeno pola od toga. Neki nisu dobili ništa, jer je nestalo para – kaže Đorđević.

Srbija je u Prvom svetskom ratu pretrpela ogromna razaranja, uz herojski otpor i stravične ljudske žrtve
Srbija je u Prvom svetskom ratu pretrpela ogromna razaranja, uz herojski otpor i stravične ljudske žrtve

On pojašnjava i da je preko čuvene brionske formule koju su dogovorili Tito i Brant, Nemačka Jugoslaviji dala milijardu maraka, ali kao zajam na 30 godina. Taj novac je podeljen po republikama – za izgradnju vodovoda.

– To nije bio sporazum o ratnoj šteti, nego kredit sa kamatom od dva odsto. Mi smo taj kredit počeli da vraćamo, ali smo prestali, a Nemci su digli ruke od toga i smatraju da je tako plaćena ratna odšteta.

Đorđević smatra da mi možemo da tužimo Nemačku i saveznike za ratnu odštetu iz Drugog svetskog rata, ali da rezultat zavisi od toga da li je sud nadležan i da li te države žele da se pojave na sudu, a one to mogu da izbegnu ako ne priznaju nadležnost suda.

U Prvom svetskom ratu Kraljevina je nešto dobila od Mađarske, Bugarske i Nemačke, ali ne onoliko koliko je bilo predviđeno ugovorima. Profesor Đorđević ističe da je iznos godinama smanjivan, pošto se ispostavilo da je ekonomska omča stavljena Nemačkoj tako velika da ne može isplaćivati odštetu. Nemačke isplate posle Prvog svetskog rata prekinuo je Hitler 1931. godine. Obnovljene su nekoliko decenija kasnije, a poslednja rata stigla je na naplatu tek 2010. godine.

Beograd pred kraj Drugog svetskog rata
Beograd pred kraj Drugog svetskog rata

Srbija je dobila samo mali deo tog novca. Jedan od razloga je što su Slovenija i Hrvatska, deo agresorske Austrougarske, odmah posle Velikog rata ušle u Kraljevinu SHS i tako se spasile plaćanja reparacija, a Srbiju “oslobodile” dobijanja ratne odštete. Postoje mišljenja da se to i sada može ispraviti podnošenjem tužbi protiv te dve države.

– Pošto više nema Jugoslavije, a Hrvatska i Slovenija su postale nezavisne države, sada se aktivira njihova obaveza da Srbiji plate ratnu oštetu iz Prvog svetskog rata – kaže za naš list profesor Radoslav Gaćinović.

Bojan Milisavljević, šef katedre za međunardono pravo Pravnog fakulteta u Beogradu, međutim, smatra:

– Nije to realno, jer su te teritorije ušle u Kraljevinu SHS i samim ulaskom u zajedničku državu takva tužba je izgubila svaki smisao.

Ovo mišljenje deli i istoričar Čedomir Antić:

– Da li je potrebno objašnjavati da je od kraja Prvog svetskog rata prošlo stotinu godina i da bi svakom sudu na svetu bilo teško objasniti zašto je srpski narod propustio da svoja prava zaštiti mnogo ranije.

Profesor Milisavljević navodi da nikada nismo uspeli da dobijemo postupke protiv drugih država u vezi nadoknade ratne štete, a to je i inače retkost u međunarodnom pravu.

A da li je moguće boriti se za ratnu odštetu iz ratova devedesetih godina?

– Tužbe povodom ratova u Hrvatskoj i BiH su moguće putem instituta diplomatske zaštite pred Međunarodnim sudom pravde za štetu koju su pretrpela lica koja su postala državljani SRJ – pojašnjava profesor Milisavljević. – Uslov je da su ta lica pokušala da ostvare svoja prava pred unutrašnjim organima Hrvatske i BiH, a da u tome nisu uspela. Postoji nekoliko slučajeva u vezi diplomatske zaštite koji surešavani pred Međunarodnim sudom pravde. Zbog toga je moguće tražiti nadoknadu štete u ime tih osoba.

Istovremeno, profesor Gaćinović navodi da se nipošto ne smeju zaboraviti zločini počinjeni na teritoriji NDH, ali i progoni Srba u ratovima devedesetih godina.

– Zašto nije niko odgovarao za strašni pogrom Srba, za genocid u Drugom svetskom ratu i za etničko čišćenje u poslednjoj deceniji 20. veka – pita Gaćinović. – Ovakvi zločini nikada ne zastarevaju i ne mogu se oprostiti. Takođe, nikada ne treba odustati od zahteva da NATO plati ratnu odštetu, posebno za narušavanje zdravlja ljudi od naknadnog dejstva osiromašenog uranijuma. Iako je u ovim vremenima malo verovatno da će se to ostvariti, ne treba odustajati.

ZAHTEVI POLjSKE I GRČKE

Varšava ima pravo da traži odštetu, koja bi mogla da iznosi 850 milijardi dolara, za uništenu imovinu i ubijene tokom Drugog svetskog rata – izjavio je Arkadijuš Mularčik, poljski zvaničnik za reparacije. – Govorimo o veoma velikoj, ali pravednoj sumi za nadoknadu za ratne zločine, uništene gradove, sela i izgubljeni demografski potencijal naše zemlje.

Nemačka je više puta ponovila da Poljska nema pravne osnove da zahteva reparacije.

I grčka vlada na čelu sa Ciprasom je pominjala pitanje ratne odštete pričinjene od Nemačke u okupiranoj Grčkoj tokom Drugog svetskog rata.

“OLUJA” I “BLjESAK”

Profesor Stevan Đorđević (na slici) kaže da u hrvatskim akcijama “Bljesak” i “Oluja” ima ratne štete. Prema tome, i mesta za traženje odštete.

Autor: Ljiljana Begenišić

Izvor: NOVOSTI




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top