Удружење српских породица убиjених, погинулих, несталих и насилно одведених и инвалидних особа „Против заборава“ са седиштем у Загребу покренуло jе инициjативу за постављање двеjу спомен-плоча у граду на Дунаву у знак сећања на страдање вуковарских Срба, цивилних жртава рата 1991. године. Ова инициjатива засад не наилази на разумевање градских власти. Позната су страдања вуковарских Срба у лето 1991: нестаjали су и убиjани под окриљем ноћи, а њихова су тела бацана у Дунав, и то у време док jош нису почеле ратне операциjе у том граду. Удружење jе 3. jула градоначелнику Вуковара Жељку Саби упутило молбу за издавање дозволе за постављање спомен-плоча у Вуковару и Борову насељу, где би се породице

Хрватски политичари наступаjу jединствено у Блаjбургу. Потомци квислинга и синови оних коjи су 1941. усред Загреба бацили бомбу на воjну музику. То ниjе чудно, сви су они деца jедне отаџбине. Први су били спремни да се одрекну браће, рођака и комшиjа, жељни да у фашистикоj држави буду граничари jединствене и нове Европе. Други су желели да Хрватска буде део светске совиjетске републике, али првима нису могли да опросте пре свега зато што су маjци-домовини одузели њене наjмилиjе земље, што су се одрекли Далмациjе и Истре „сиротице“. У Црноj Гори челник режима пише ауторски текст. Добро, ниjе ме таj интелектуални излет изненадио. Како ли ми jе само било 2002. када jе требало да одржи предавање

Сисачки бискуп Владо Кошић ових jе дана помjерио границе црквене бахатости када jе прогласио ауторска права на кориштење имена светог Квирина, заштитника Сиска и забранио његово кориштење без дозволе бискупиjе, након што jе на туристичкоj манифестациjи Келтска ноћ jедна сплав била посвећена оснивању сисачког партизанског одреда, а jедна светом Квирину. Јавност jе остала запрепаштена, а градска организациjа СДП-а у саопћењу jе оциjенила да би „и свети Квирин 1941. био партизан“.  „Остао сам запрепаштен и љут кад сам видио да се на истоj приредби у Сиску, коjи воли за себе рећи да jе град хрватских побjеда, славе свети Квирин, сисачки бискуп и мученик и заштитник тог града, те партизани, злочинци коjи су рушили цркве и убиjали

Сајмиште нема везе са НДХ, показује свету Паскаљевић, ни Немци нису били толико зли; главни злочинци су Срби Домаћи ЕУротичари веома воле европску кинематографију. И веома воле награде које им додељују европски кино-фестивали. Еуротичари су схватили како се ЕУ-награде добијају: наружим свој народ, представим га као гомилу убица, идиота и простака и награде пљуште. То се на еуротичном језику србских србофоба каже „катарза“ (а уствари последица је старачке болести, духовне катаракте, која не дозвољава да се види даље од носа и стомака, пуног ЕУ-слаткиша). Горан Паскаљевић, другосрбијански кандидат за Оскара, један је од оних који су то одавно схватили: његов досадашњи рад показује да је он баш на прави начин

Причао сам пре неки дан са jедним момком из Републике Српске…. Наравно, он као и броjна браћа преко Дрине су дубоко разочарани у матицу, а та разочараност код неких иде чак и толико далеко да се враћаjу неким предрасудама и стереотипима коjи су наметани за време наjгоре аустроуграрске кампање против Србиjе. Слична jе ситуациjа и са Србима у Црноj Гори, у остатку региона и у диjаспори. Још само малоброjни остаjу на чврстоj вери да овакво стање ствари нема везе са тиме што смо ми „Србиjанци“ тобоже напустили и преварили нашу браћу коjа не живе у авноjевскоj Србиjи (мада, ова Србиjица ниjе ни авноjевска, што се граница тиче). Ипак, нешто озбиљно ниjе

Ових дана jе надлежно министарство саобраћаjа, поставило у Староj Вароши путоказ на коjем пише: “Тврђава Рибница ( остаци ТУРСКЕ ТВРЂАВЕ из 15.Виjека, изнад ушћа Рибнице у Морачу)“!?     Функциjа знакова на путевима, у градовима и различитим локалитетима, jесте да путника намjерника обавиjести о мjесту на коме се налази и локалитету коjи жели да посjети. Подгорица jе древни град и има разлога да се обиљеже многе њене историjске знаменитости. Међутим, нико нема право да кривотвори историjске чињенице и даjе погрешне информациjе неупућеном посjетиоцу Главнога града Црне Горе, Подгорице. Поменути путоказ, чиjи садржаj смо цитирали, усмjерава посjетиоца ка непознатом локалитету, jер ниjе риjеч о никаквоj турскоj тврђави из 15. виjека, већ

Дубровачка друштва обележавала су све значаjне догађаjе и личности из своjе борбе за ослобођење и уjедињење. Југословенски академски клуб у Дубровнику поставио jе 1923. спомен-плочу дубровачким добровољцима, палим у борби за ослобођење и уjедињење. (1) Пригодом 20-годишњице смрти Милана Срзентића и кап. Филипа Хаџиjе, Соколско друштво Дубровник приредило им jе 1934. свечани помен са опиjелом у цркви св. Влаха и парастосом у православноj цркви св. Благовештења. (2) Инициjативом Дубровачког Радничког Друштва и уредништва „Дубровника” октобра 1937. одржан jе  помен Дубровчана на гробу Антуна Фабриса, поводом 33-годишњице његове смрти. Поворка се окупила пред Домом Дубровачког Радничког Друштва. Поворку jе предводила Дубровачка грађанска музика иза коjе су ношена четири вjенца : „Дубровачког

За страдање и сатанизацију Србије, за покушаје да се Србима и њему као председнику и у најновије време припишу сва зла на Балкану, Слободан Милошевић је најдиректније оптужио Немачку у којој дуго тиња мржња и жеља за осветом том прскосном и непокорном балканском народу, држави која је вазда стајала као кост у грлу и сметња немачким империјалистичким плановима и циљевима. Поткрепљивање те своје тврдње почео је од Фридриха Наумана, старог немачког теоретичара који је у својој књизи „Средња Европа“ осликао велику Немачку окружену, како је он то квалификовао, „трабантским државицама“ које би биле у потпуној зависности од велике и моћне немачке државе: „Србију Науман не помиње као ‘трабантску државу’- каже Милошевић –

Медиjе су у протеклих двадесетак дана преплавиле виjести о заповjеднику карловачке полициjе Јосипу Ћелићу. Уочи реизбора заповjедника тамошње ПУ, “откривено” jе енормно богатство Ћелића и супруге – иако се виjест представљала као ексклузивна, Карловчани већ дуго прате Ћелићево богаћење и приjатељевање с контроверзним подузетницима, па jе jасно да jе повод “сензационалним открићима” управо реизбор. Наравно, то не умањуjе скандалозност чињенице да jе на наjвишоj полициjскоj дужности особа коjа ће тешко моћи доказати како jе стекла своjу импресивну имовину. Наиме, Ћелић jе власник сумњиво стечене виле на шест етажа с базеном у Локви Рогозници, а с бившим суборцем Томиславом Чавлеком на престижноj загребачкоj адреси диjели власништво над кућом и окућницом вриjеднима око четири милиjуна

У новој књизи Слободана Милошевића посебно су занимљиви његови одговори – оптужбе на покушаје хашких тужилаца да му припишу водећу, командну улогу у готовосвим најтежим и добро познатим злочинима који су се деведесетих година прошлогвека дешавали, не само на Косову и Метохији него и у Хрватској и нарочито Босни иХерцеговини. При томе се претежно ослањао на западне изворе и доказе ко је стварно стајао иза тих злочина и у којим су центрима моћи смишљани. „Већ августа те године – каже он, говорећи о познатој трагедији на сарајевским Маркалама – „Индепендент“ је објавио чланак свог дописника о поверљивом извештају Унпрофора у Сарајеву, у којем је речено да су најстравичније злочине, укључујући

“Новости” су у посjеду правомоћне пресуде коjом су четворица Карловчана jош 1992. године осуђени због минирања тридесетак различитих обjеката у другоj половици 1991, углавном кафића и других угоститељских обjеката, киоска, обртничких радњи и аутомобила, махом у власништву карловачких Срба. За ту jе пресуду мало тко осим самих актера свих ових година у Карловцу знао, а оштећеници нису знали све донедавно, дакле пуна два десетљећа. Прецизниjе, риjеч jе о двjема пресудама, оноj Опћинског суда из jануара 1992. и Окружног суда из марта исте године, коjи jе потврдио пресуду Опћинског суда, с тим што jе осуђеницима повећао казне. Занимљиво jе и то да оштећеници нису били позвани на суђење, нити су присуствовали

Влада Републике Српске Краjине у прогонству наjавила jе тужбу против Ватикана „због забране српског народног имена Србима католицима“. У  саопштењу Владе РСК у прогонству се овим поводом наглашава: „Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од тисућу година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нациjу, а наjистраjниjе jе брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Ватикан jе, почетком 18. столећа, забранио Србима да користе своjе народно (национално) српско име – кад су били присиљени, да приме римокатоличку веру уместо своjе православне вере. То jе усамљени поступак Ватикана, jер Ватикан ниjе ни

БАЊАЛУКА, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Представници удружења избjеглих Срба из Хрватске са сjедиштем у Републици Српскоj сматраjу да Хрватска мора обештетити сво српско становништво протjерано из Републике Српске Краjине /РСК/ и на таj начин прихватити чињеницу да jе извршен ратни злочин и етничко чишћење Срба на том подручjу.Коментаришући чињеницу да jе Федерални суд у Чикагу недавно прихватио тужбу Срба протjераних из Краjине у хрватскоj акциjи „Олуjа“, коjи од америчке воjне компаниjе „МПРИ“ траже одштету од 10,4 милиjарде долара, предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе и Краjине Крсто Жарковић рекао jе Срни да очекуjе да ће судским поступком бити обухваћено циjело подручjе бивше РСК. „Вjеруjем да ће након свеобухватне анализе

Према оцени Слободана Милошевића, грађански рат у Југославиjи jе инициран када jе опстанак Југославиjе био очигледно супротан стратешким интересима Сjедињених Америчких Држава, католичке цркве, Немачке и других коjи су имали сличне интересе и претензиjе на оваj простор. Он сматра да на овоj териториjи нису вођени ратови, него само jедан рат – рат против Југославиjе. – Таj рат – каже он – подстицан jе и усмераван од стране наjвећих сила савременог света са ослонцем на унутрашње савезнике, националистичко-сепаратистичка jезгра, уз доминантно присуство оних снага коjе су поражене у Другом светском рату. Таj рат jе вођен свим средствима, медиjским, политичким, економским, воjним. Таj рат jе наjпре вођен децениjском медиjском кампањом у коjоj

Саjт  „Јадовно“ забиљежио jе знаjчану посjећеност у мjесецу августу. Свакодневна висока фреквентност у посjетама нашег уско специjализованог портала  крунисана jе  са  више од 12600 jединствених посjета у протеклом мjесечном периоду, подаци су званичне „extreme tracikng“  статистике. Не одустаjући од концепциjе, коjа  поред  основне тематике везане за комплекс логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг 1941. и  подразумиjеваних тема везаних  за страдање српског народа у 20-ом виjеку, као и за Други свjетскии Одбрамбено-отаџбински рат, наш саjт биљежи нове успjехе захваљуjући своjим посjетиоцима. Јако jе значаjно да наши посjетиоци препознаjу да, осим у данима у мjесецу jуну, када обиљежавамо страдање на Јадовну и када се броj посjета рекордно повећа, наша редакциjа истраjава на