arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
jastucic-bog-hrvati-slika.jpg

Нереално, посвађали се Ватикан и Хрвати ?

ЗАГРЕБ – Хрватски премиjер Зоран Милановић доживео jе критику Радио Ватикана пошто jе изjавио да се неће изаћи из кризе “по Духу светом, већ радом и интелигенциjом”.Коментатор Радио Ватикана, коjи не изражава званични став Свете столице, премиjера jе назвао умишљеним и одржао му буквицу, по коjоj Хрватска никад неће изаћи из кризе ако ће се власт тако понашати. Милановићеву изjаву Радио Ватикан ставља у политички контекст, замераjући премиjеру што се често вербално “поиграва” са Црквом, а порука jе да jе у Хрватскоj лоша власт коjа ће изгубити поверење народа и верника. Када jе реч о оцени власти, Радио Ватикан jе у праву, jер jе тренутно у Хрватскоj наjлошиjа власт у

Четврт века трага за истином: Данко Васовић ниjе одустао од раскринкавања Курта Валдхаjма

Курт Валдхајм слао људе у Јасеновац

Курт Валдхаjм, бивши генерални секретар УН коjи jе добио одликовање од Јосипа Броза, учествовао jе у геноциду на српским народом на Козари. Све коjи су му се чинили jаким упућивао jе на присилни рад у Немачку и Норвешку, а оне „слабиjег материjала” у злогласни логор НДХ, открива у филму „Валдхаjм – скривено зло” београдски новинар Данко Р. Васовић. На 8. Међународноj конференциjи о холокаусту, коjа jе недавно одржана у мемориjалном комплексу „Јад Вашем” у Јерусалиму, филм „Валдхаjм – скривено зло” београдског аутора Данка Р. Васовића, прихваћен jе као ново откриће непознате историjске чињенице о томе да jе бивши генерални секретар Уjедињених нациjа и председник Аустриjе Курт Валдхаjм одговоран за ратне

Саво Штрбац

ШТРБАЦ: ВЕЛИКЕ ШАНСЕ ЗА ОСУДУ САУЧЕСНИКА У ГЕНОЦИДУ

БЕОГРАД, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац оциjенио jе да српска тужба против америчке компаниjе МПРИ за саучесништво у геноциду и прогону Срба у операциjи “Олуjа”, има реалнe шансe за успjех. Штрбац jе истакао да такав став поткрепљуjе писано образложење и изjашњавање федералног суда у Чикагу, коjе jе таj суд дао прошле године када се прогласио надлежним, а тужбу оциjенио као веома озбиљну. “Тужба jе поднесена у августу 2010, а краjем августа 2011. године суд се огласио надлежним и тада саопштио да jе одбио приговоре тужене организациjе о неоснованости тужбе. Судиjа Рубен Кастиљо тужбу jе оциjенио као веома озбиљну, а образложење написао на 20 страница“, рекао jе

radovan-karadzic.jpg

Све више се крше права Радована Караџића

Хашки суд jе нарушио права Радована Караџића чак 58 пута до сада, а признање Суда да jе нарушавања било, али да то нема никакве посљедице по оптуженог – довољно говори о Суду, упозорава Александар Мезjаjев, стручњак за међународно право.Током суђења генералу Ратку Младићу дошло се до нових детаља у вези са улогом Радована Караџића у рату, коjи му иду у прилог. Ипак, Хашки трибунал одбио jе могућност поновног саслушања у том случаjу.   Судско виjеће Трибунала саопштило jе да jе окривљени имао сасвим довољно времена да се упозна о предмету и да зато поновно саслушање нема смисла. Мезjаjев вjеруjе да ипак постоjи могућност да дође до нових саслушања, али да ће се то вjероватно десити тек када

bombardovanje-leskovca.jpg

Годишњица „савезничког“ бомбардовања Лесковца

На данашњи дан 1944. године авиjациjа западних савезника jе у Другом светском рату разорно бомбардовала Лесковац – на рођендан краља Петра II. Углавном су разарани цивилни циљеви, школе, породилишта, болнице, библиотеке, стамбене зграде, што су правдали великим висинама са коjих су бомбардовали српске градове. Ипак, чињеница jе да су српски градови углавном бомбардовани на празнике, попут Ускрса 1944. (када jе Београд био разорен и том приликом jе страдало више од 30.000 људи) или на краљев рођендан као што jе случаj са Лесковцем. Током тог бомбардовања погинуло jе више од 1.600 цивила, а центар – старо jезгро града – jе потпуно разорен.   Извор: СРБЕЛ.НЕТ

karganovic1.jpg

Каргановић Чавићу: Имамо ли право на одбрану од неоснованих оптужби?

БИЈЕЉИНА, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Предсjедник “Историjског проjекта Сребреница” Стефан Каргановић упутио jе отворено писмо некадашњем предсjеднику Републике Српске Драгану Чавићу, у коjем га jе оптужио да jе стављањем потписа на Извjештаj Комисиjе Владе Републике Српске о Сребреници 2004. године нанио непроцjењиву моралну штету српском народу и Српскоj.   “Господине Чавићу, у Народноj скупштини Српске рекли сте да Историjски проjекат Сребреница не даje никакве резултате и да ништа корисно не ради. Да то искрено мислите, Ви не би имали потребу ни да нас помињете. Ви нас нападате управо зато што су резултати нашега рада позамашни и што Вас компромитуjу”, навео jе Каргановић у писму. Он jе додао да “Историjски проjекат

klinton.jpg

Последње сведочење (9): Перо у служби злочина

У своjоj jеткоj одбрани – оптужби, Слободан Милошевић jе у Хагу више пута поновио оцену да се пред очима целог света догађа jедна неправедна, злочиначка “инверзиjа”, да моћни кривци и злочинци упорно покушаваjу да оперу руке тако што своjе немоћне жртве проглашаваjу кривцима: – Подстрекачи рата оптужуjу заступнике мира за рат – каже он – а захваљуjући своjоj моћноj међународноj позициjи играjу улогу и тужиоца и судиjе. Када сам jа у питању они ме оптужуjу и унапред осуђуjу управо за ту њихову ратнохушкачку политику и последице те политике коjу су сами водили, а коjоj сам се jа супротстављао наjвише што сам могао залажући се за мир. Ту jедноставну истину могу

arhimandrit-hrizostom.jpg

Спомен-храм за погинуле руске добровољце

Ћуприjа – Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црноj Гори, архимандрит Хризостом, дошао jе на идеjу да у свом родном граду Ћуприjи сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручjу бивше Југославиjе 90-тих година прошлог века.   Проjекат jе jош на нивоу идеjног решења чиjи jе аутор београдски архитекта Драган Антониjевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприjи у коjоj се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се jедна од првих епископиjа,чиjи jе епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма

karadjordje.jpg

Обележавање 206. годишњице Боја на Делиграду

Полагањем венаца и одавањем државних и воjних почасти у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца данас ће бити обележена 206. годишњица Боjа на Делиграду. Манифестациjа ће бити одржана са почетком у 11 часова у Спомен-цркви на Делиграду код Алексинца у организациjи Владе Србиjе. Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике, Министарства одбране и Воjске Србиjе, општине Алексинац и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. У Боjу на Делиграду извоjевана jе jедна од наjзначаjниjих и наjвећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку. За време турске офанзиве против устаника 1806. румелиjски валиjа Ибрахим-паша са око 50.000 пешака, многоброjном коњицом и 14 топова и кумбара

dzakula.jpg

Улога Вељка Џакуле у егзодусу крајишких Срба

У прољеће 1990. године Вељко Џакула jе постао члан главног и извршног одбора СДС-а Јована Рашковића за подручjе Западне Славониjе и био jе организатор митинга СДС-а краjем jуна 1990. године у Пакрацу на коjем jе доминирала четничка иконографиjа. У jануару 1991. године Џакула jе постао предсjедник регионалног одбора СДС-а за подручjе читаве Славониjе и Барање.   Џакула jе 2. марта 1991. године био организатор масовне побуне полицаjаца српске националности у Пакрацу, због коjе су из Загреба у Пакрац стигли хрватски специjалци, да би се у цjелокупан случаj умиjешала ЈНА, а након тога се скривао у Београду, кад jе успоставио везу са америчким амбасадором у Београду Вореном Цимерманом. Џакула jе 12.

oslobodilackiratovi.jpg

Антоније Ђурић: Подсећање на стогодишњицу српских отаџбинских ратова

Нико се ниjе тако лако, безболно, jедноставно, напрасно, страсно, одрицао себе, свог бића, корена, имена, идетитета, своjих предака, дедова и очева, своjе културе и историjске прошлости као што су се одрицали људи овог тла и овог времена. Само се нама може догодити да нам заблуда буде ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од jасног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости од људи са именом, презименом и средњим словом оца и маjке, само се нама може догодити да дамо веру за неверу, умље за безумље. Ако jе у нама остало jош мало поштења, загледаjмо се, бар за тренутак, у –

ned.jpg

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уједињење 1912 – 1918.

Лист дубровачких Срба ,,Дубровник” писао jе о свим догађаjима везаним за борбе за ослобођење и уjедињење и личностима коjе су у њима учествовали.  Поводом смрти Павла Поповића лист ,,Дубровник” jе истакао да се у Дубровнику  упознао са интелигенциjом дубровачког стариjег и млађег нараштаjа.  У своjим сjећањима у листу ,,Дубровнику” В. М. Вукмировић jе истакао : ,,Давно, jош пре Балканских ратова, обичавали су долазити Дубровнику у посjету многи угледни Србиjанци. Ми, ондашњи дjечаци, у њима смо гледали Србиjу Краља Петра, коjа има да поведе крваво коло ослобођења. … Међутим Павле ниjе долазио у Дубровник jедино због нашег Архива. … Долазио jе он к нама и тражио живе људе. Дум Иван каноник

prvi-slet-u-dubrovniku.jpg

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“.   Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом три километра.(1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. (2) Краjем октобра

dzakula-u-kninu.jpg

Афирмисање злочина у Олуји понижавањем Срба

Приликом обиљежавања 16. годишњице хрватске воjне операциjе “Олуjа” 5. августа 2011. године у Книну, Иво Јосиповић jе изjавио да неће проћи дуго времена када ће Срби из Краjине заjедно са Хрватима славити “Олуjу”, односно 5. август као дан побjеде у домовинском рату, након што прихвате историjске чињенице везане за Други свjетски рат коjе су на страни хрватског народа и хрватске државе.   Да би бар донекле потврдио своjу оцjену дату 5. августа 2011. године у Книну Јосиповић jе на перфидан начин наставио да у своjоj државничкоj активности понижава у првом реду краjишке Србе кроз величање хрватске злочиначке воjне операциjе “Олуjа”, па jе у Книн 5. августа 2012. године на обиљежавање

atnasije.jpg

Владика подсетио Дачића на небеску Србију

Поводом изjаве премиjера Ивице Дачића да “хоће да води реалну политику, а не небеску Србиjу”, његово преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе поручио му jе да земаљске Србиjе нема без небеске.     Епсикоп Атанасиjе jе у отвореном писму упитао Дачића да ли зна да за Србе Светога Саве и косовског Великомученика Лазара нема земаљске Србиjе без небеске, као што нема ни људског бића само земаљског, без небоземног.   У писму се наглашава да православна вера и Црква Божjа живе живот коjи започиње на Земљи, а наставља у Царству небеском по српском светокосовском Завjету и не прихвата такозвано “цивилизациjско” располућење и деградирање човjека и народа свођених на овоземну хоризонталу гроба и смрти.   Умировљени

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.