Raspad Sistema ili Sistem raspada?

Datum objave: petak, 14 septembra, 2012
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/ju-zastava.jpg

Pričao sam pre neki dan sa jednim momkom iz Republike Srpske…. Naravno, on kao i brojna braća preko Drine su duboko razočarani u maticu, a ta razočaranost kod nekih ide čak i toliko daleko da se vraćaju nekim predrasudama i stereotipima koji su nametani za vreme najgore austrougrarske kampanje protiv Srbije. Slična je situacija i sa Srbima u Crnoj Gori, u ostatku regiona i u dijaspori. Još samo malobrojni ostaju na čvrstoj veri da ovakvo stanje stvari nema veze sa time što smo mi „Srbijanci“ tobože napustili i prevarili našu braću koja ne žive u avnojevskoj Srbiji (mada, ova Srbijica nije ni avnojevska, što se granica tiče).

Ipak, nešto ozbiljno nije u redu. Nešto ozbiljno nije u redu već zadnjih 67 godina, a možda još i pre četrdeset pete. Svi to negde duboko osećamo. Uveren sam da čak i oni koji manje-više aktivno učestvuju u kreiranju ili sprovođenju današnje politike u ovoj zemlji isto to znaju, ali ništa ne preduzimaju ili doprinose takvom stanju. Problem je velik, ogroman, teško saglediv. Situacija se još više komplikuje time što su sve političke opcije koje trenutno imamo u zemlji već bile na vlasti. Ako nisu te opcije, bili su ti ljudi, koji su u međuvremenu samo promenili boju, odnosno partiju ili stranku.

Šta je uzrok našoj trenutnoj situaciji? Da li je to raspad Sistema? Pogledajmo argumente u prilog ovoj tezi. Komunistički sistem u fazi svog raspada nam je iskomplikovao situaciju, doveo do rata, današnji demokratski sistem je ušao u krizu. Donekle se slažem se sa ovim tezama, ali se prirodno postavlja pitanje, da li nam je bilo stvarno sjajno u vreme pune snage ovih sistema?

Zar je tajni sporazum (koji tada, na sreću, nije sproveden) o predaji KiM Albaniji između Tita i Enver hodže stvaran u vreme raspada komunizma? Zar je preseljenje fabrika iz Srbije u Hrvatsku, Sloveniju i ostale zemlje bivše Jugoslavije bilo posledica raspada sistema? Zar je ustav iz 1974. godine posledica krize? 

Da li su naše fabrike prodavane u bescenje u vreme zenita demokratije? Da li su heroji otadžbine isporučivani kada je Sistem bio pred porazom? Da li se sada, kada jedva preživljavamo, Sistem nalazi pred raspadom? Naravno da ne. Sistem je i tada, kao i sada, u punoj snazi. Na političkoj sceni ne postoji ni jedna ozbiljna organizacija koja dovodi u pitanje sadašnji sistem. Raspad sistema predpostavlja postojanje sistema koji je sada u fazi raspada. Budimo realni, Sistem se ne raspada, može se slobodno reći da jača iz dana u dan. Kakav je to Sistem, koji opstaje uprkos svakoj verovatnoći, samo na ideji slobode, bratstva i jednakosti? To je isti onaj, samo zamaskirani, Sistem bratstva i jedinstva, koji je Srbiju i Srbstvo bacio na kolena, a sada je vodi na put propasti.

Sistem bratstva i jedinstva je evoluirao, nije se raspao. Samo je, kao zmija, odbacio staru i obukao novu kožu. Promenio je dlaku, ali nije ćud. Pravo mu je ime Sistem raspada. Jasno i glasno, potpuno jednostavno. Sistem raspada je problem, ne pojedinci ili političke partije. Sistem koji omogućava najnegativniju selekciju, selekciju putem članske karte partije, selekciju najboljih demagoga, selekciju aparatčika i poltrona, selekciju korumpiranih, jednom rečju selekciju malograđana. Taj sistem, Sistem raspada, počiva na obmani i lažima. Taj sistem je u svojoj suštini totalitaran, jer teži da kontroliše društvo u celini, jer razara zajednicu, razara porodicu. On je odgovoran za stanje u kome se nalazimo.

 

Vratimo se sada naslovu: raspad Sistema ili Sistem raspada? Da se Sistem raspada, već jednom bi se svakako raspao, da li 1991. ili 2000. ili 2011. nije toliko bitno, ali raspao bi se. Glavni i osnovni indikator raspada Sistema bi bio novi Sistem, suštinski, a ne formalno, različit od predhodnog. Da li su građani osetili razliku? Da li se stvarno nešto promenilo? Pogledajmo činjenice.

Prva je da su skoro isti ljudi koji su tada vladali i danas utiču na politiku ove zemlje. Druga činjenica kaže da i danas, kao i tada vlada partijski sistem. Neko će reći, tada jednopartijski a danas višepartijski, ali to je samo promena forme nikako suštine, i u samim rečima se to vidi, dakle vladavina partija ili partije. Demagogija ista i tada kao i sada, samo malo analizirajte rečnik. Nesvrstani su zamenjeni sa NATO paktom. Samo forma ali ne i suština.

Evrointegracije umesto Južnoslovenskih integracija. Osakaćena Srbija u SFRJ (od Srbije su tada veštački stvorene tri države i dve autonomne pokrajine: Crna Gora, BiH i Makedonija, Vojvodina i KiM a Hrvatskoj data teritorija koja je u stvari naša), dokusurena Srbija u EU (bez KiM, a najverovatnije i bez Vojvodine, sa novim autonomijama kao što je Raška, Šumadija itd.). Sve samo formalno različito, a sadržinski isto. Partijske knjižice su neopodne za zaposlenje i napredovanje, samo su crvene zamenjene žutim ili plavim, dok je kod nekih i boja ostala ista. Protest protiv Sistema odnosno njegovih formi (i komunizma i demokratije) završava se zatvorom, policijskom torturom i medijskom satanizacijom.

Malo dublje ulaženje u dubinu problema nam rasvetljava istinitost gore navedenih tvrdnji, samo treba pažljivo razmotriti situaciju. Nadam se da smo ustanovili da je ovo suštinski isti Sistem. Prelazimo na drugu reč teze da je ovo Sistem raspada. Svakako da ovo jeste raspad, i to potpuni.

Raspada se zemlja, zajednica, porodica. Propada poljoprivreda, industrija, energetika. Raste nezaposlenost, čovek živi od danas do sutra. Moral ne postoji, odnosno smatra se nepoželjnim. Biološki nestajemo. A svi ti procesi su započeti pre skoro čitav vek.

Šta je cilj ovog Sistema? Jasno i strašno, nestanak našeg naroda. U svakom smislu i potpuno. Politički i biološki. Duhovno i kulturno. Sveobuhvatno brisanje postojanja Srba. Proces uveliko traje, možda je čak i u završnoj fazi.

Postoji li alternativa? Postoji, makar ja verujem da postoji. Istorija nas uči da je moguće vaskrsnuće jednog naroda koji je bio odavno otpisan. I to istorija našeg naroda. Mesto Sistema raspada, mora doći Sistem stvaranja, koji će stvarno i suštinski biti opozit ovom prvom. Sistem koji će u prvi plan staviti sve ono što ovaj Sistem planski uništava. A da li ima snage u našem narodu za takvu promenu? Na to pitanje ćete već morati sami sebi da odgovorite.

Milan Stevanović

 

Izvor: DVERI

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top