Др Андреj Фаjгељ Чему Аљбин Курти подучава београдску Инициjативу младих за људска права. Како правити Велику Албаниjу? Инициjатива младих мрзи умерени српски, а воли албански национализам ПОЧЕТКОМ године питали смо се чему Аљбин Курти подучава београдску Инициjативу младих за људска права. Како правити Велику Албаниjу? Како организовати антисрпске демонстрациjе? Како спровести етничко чишћење? Мистериjа се разрешила када су омладинци спровели прву акциjу: чишћење Културног центра Новог Сада. Млади Београђани су дошли у Нови Сад са заштитним маскама и комбинезонима – као да jе Српска Атина губава – и испрскали нас раствором за деконтаминациjу. На улаз су, испод четвороjезичне табле, залепили проглас коjи етикетира грађане и групе грађана са коjима треба

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић, jедан од аутора Приjедлога одлуке о изгледу и коришћењу официjелних и традиционалних симбола Воjводине, рекао jе да предложена застава и грб из 1848. године нису “исувише српски”, како то тврде поjедини политички кругови. “Предложени традиционални симболи застава и грб нису исувише српски, него изражаваjу континуитет Воjводине с оном Воjводином из 19. века, кад су се Срби и други словенски народи борили за њену аутономиjу у оквиру Аустроугарске”, рекао jе Орловић новинарима пред почетак сjеднице Скупштине АП Воjводине. Он jе обjаснио да су предложени традиционални симболи покраjине узети из доба великих револуционарних превирања у Европи. “Европа 19. века остала jе у историjи упамћена

Владика Данило I Петровић Његош Последњу похару Цетиња и Цетињског манастира починио jе Махмут-паша Бушатлиjа, силник и горопадник коjем ни султан ниjе могао доћи главе.  Те 1697. го­ди­не на вла­ди­чан­ски трон на Це­ти­њу сту­па мла­ди jе­ро­мо­нах Да­ни­ло Пе­тро­вић. Не зна се си­гур­но ко­ли­ко jе го­ди­на имао, али jе сва­ка­ко био ве­о­ма млад и зна се да му jе кр­ште­но име би­ло Ни­ко­ла – Ни­ко­ла Шћеп­чев Ера­ко­вић, по оцу Шћеп­цу и за­се­о­ку Ера­ко­ви­ћи на Његушима у ко­jем су жи­вjе­ли Пе­тро­ви­ћи: – Да­ни­ло jе убр­зо оти­шао у Пе­чуj у Ма­ђар­ску – ка­зу­jе исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић – гдjе се у изгнан­ству на­ла­зио из­бjе­гли пећ­ки па­три­jарх Ар­се­ни­jе Тре­ћи Чар­но­jе­вић, ина­че и сам ро­дом са

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта наjоштриjе jе осудио изjаву потпредсjедника Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) Ивана Ћурковића да га jе “баш брига шта предсjедник Хрватског фудбалског савеза Давор Шукер ради приватно”. “Шукер jе jавна личност и мора да преузме пуну одговорност за све што jе рекао и урадио у претходном периоду. Он jош ниjе осудио усташки режим и ниjе се jавно извинио жртвама злочиначке Независне Државе Хрватске, односно Србима, Јевреjима и Ромима коjе jе своjим изjавама и поступцима у више наврата увредио”, саопштио jе Линта. Он jе упитао Ћурковића да ли сматра приватном ствари и поступак хрватског репрезентативца Јосипа Шимунића, кога jе Европска фудбалска униjа (УЕФА) суспендовала послиjе

Споменик страдалим авиjатичарима Краљевине Југославиjе у Кумбору. Растављено мемориjално обележjе са именима 28 припадника Треће хидропланске команде Поморског ваздухопловства Краљевине Југославиjе у Кумбору, коjи су страдали у служби НАЈСТАРИЈИ ваздухопловни споменик подигнут на простору некадашње Југославиjе у кругу бивше касарне “Орjенски батаљон” у Кумбору, у коjем сада компаниjа “Азмонт инвестментс” подиже туристичко-резиденциjални комплекс Портонови, демонтиран jе. Ово некада изузетно лепо мемориjално обележjе, на коjем су се налазила имена 28 хидропилота, извиђача и механичара Треће хидропланске команде Поморског ваздухопловства Краљевине Југославиjе у Кумбору, коjи су страдали у служби, растављено jе, а камен и делови споменика су измештени на локациjу будуће ботаничке баште.   Извор: НОВОСТИ   Везане виjести: У БУДВИ ПОЛАГАЊЕ

Неонацисти маршираjу у Литваниjи У Балтичким земљама постоjи традициjа нацистичких маршева и слављења воjника коjи су погинули борећи се на страни Хитлерових трупа против Црвене армиjе, а наjновиjи скуп заказан jе у Литваниjи. У Риги се, као и сваке године, одржава марш ветерана – легионара СС-а.  Иако се такви маршеви сматраjу увредом за милионе људи коjи су се борили и погинули у биткама против нациста, летонске власти дозвољаваjу овакве манифестациjе. Слични маршеви организуjу се и у Естониjи и Летониjи, и то сваке године. Истовремено, они коjи желе да побуне против таквих маршева, по правилу, не добиjу дозволу да изађу на улице у то вриjеме. Претходних година били су задржани и

Цетињски манастир Скадарски везир Сулеjман-паша Бушатлиjа, потомак потурченог сина Ивана Црноjевића, два пута jе палио и разарао Цетиње и Цетињски манастир. Скен­дер-бег Бу­ша­тли­jа ни­jе оста­вио ли­jе­пе успо­ме­не у Цр­ноj Го­ри. Упра­вљао jе кру­то и су­ро­во. Пот­пи­си­вао се као „Го­спо­дар Чер­ноj Го­ри и ди­о­кли­ти­jан­скоj зе­мљи го­спо­дин”. Он jе, ина­че, Црно­гор­ским сан­џа­ка­том упра­вљао че­тр­на­ест го­ди­на. По­след­њи пут се спо­ми­ње 1528. По­том о ње­му ви­ше не­ма по­ме­на и не зна се да ли jе уби­jен или се упо­ко­jио при­род­ном смр­ћу, а не зна се чак ни гдjе му jе гроб – jед­но­став­но за­ме­ло га jе ври­jе­ме – ка­же исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. На­кон 1528. го­ди­не, ко­jа се узи­ма као да­тум смр­ти Скен­дер-бе­га, од­но­сно Стан­ка

Пише: Нада Љубић Увече 12. марта 2015. године, на Јутика колеџу у Јутики (држава Њуjорк), под покровитељством Друштва за политичке науке, одржан jе форум о кризи у Украjини под називом: „Двоструки стандарди у спољноj политици Сjедињених Држава: Случаj Украjине.“ Форум jе део сериjе jавних политичких догађаjа  коjе организуjе колеџ. Догађаj планиран за 12. март био jе контроверзан и замало ниjе отказан када jе откривено да jе гостуjући предавач – Бари Литучи, професор историjе на  Медгар Еверс колеџу у Бруклину, познат као критичар спољне политике САД и бранилац бившег председника Југославиjе – Слободана Милошевића. После озбиљне расправе дозвољено jе да се предавање одржи, упркос противљењу неких професора колеџа. На краjу jе форум одржан пред

СРБИЈА и Хрватска поново би могле да се нађу пред судиjама Међународног суда правде у Хагу, али овога пута због – међе на Дунаву, где Хрватска хоће да се прошири на бачку обалу реке. Како jе у интервjуу за “Новости” наговестила хрватска шефица дипломатиjе Весна Пусић, Загреб ће тражити да се спор око граница, коjи траjе већ 13 година, реши међународном арбитражом, jер “не треба више имати илузиjа да jе могуће постићи договор”. Међутим, да би ово питање “пресекао” Хаг, захтев треба да упуте обе стране, а у српском државном врху, како сазнаjемо, jош ниjе разматрана оваква могућност за распетљавање граничног чвора са Хрватском. Разграничење са суседом биће jедна од

Поглед на Подгорицу и Љешкопоље гдjе се наводно, одиграла битка између браће Црноjевића Чим се потурчио и султан га поставио за управитеља Скадарског санџаката, Скендер-бег jе заумио да освоjи Црну Гору и преотме власт брату Ђурађу. Ђу­ра­ђа Цр­но­jе­ви­ћа jе на пре­сто­лу на­сли­jе­дио Сте­фан Цр­но­jе­вић, мла­ђи брат, од­но­сно наjмлађи син Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа. Он jе са­мо фор­мал­но упра­вљао Гор­њом Зе­том све до 1499. го­ди­не ка­да га jе ска­дар­ски сан­џак-бег Фе­риз па­ша, за­ро­био и утам­ни­чио, па jе та­ко Гор­ња Зета, од­но­сно Цр­на Го­ра и фор­мал­но из­гу­би­ла са­мо­стал­ност и при­по­jе­на Ска­дар­ском санџакату. – По при­ли­ци – сма­тра исто­ри­чар про­фе­сор Пре­драг Ву­кић – Сте­фан Цр­но­jе­вић jе ипак убр­зо осло­бо­ђен, за­мо­на­шио се и из­гле­да не­ду­го по­том

Митрополит загребачко-љубљански за Новости каже да многи затвараjу очи пред овим проблемом или уопште не реагуjу: Повратак културног блага, однетог из храмова СПЦ, тек када се створе услови Митрополит загребачко-љубљански Порфириjе ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА МАЛО jе места у Хрватскоj где православни храмови нису проваљивани, обесвећивани, или били огласне табле за изливе мржње. На ово указуjе нови митрополит загребачко-љубљански Порфириjе, истичући да се осећа краjње нелагодно када види нападе на српске храмове широм те земље. Довољно jе, указуjе његова екселенциjа, погледати изложбу фотографиjа “Сjаj боље прошлости” у просториjама загребачке “Просвjете”. Она jе jасно сведочанство у каквом су стању верска и културна баштина Православне цркве у Хрватскоj данас. – Искрен

У Српском културном центру “Свети деспот Стефан Лазаревић” у Сребреници сутра ће бити представљен роман “Српско срце Јоханово” аутора Веселина Џелетовића из Београда, коjи говори о трговини људским органима на Косову и Метохиjи. Роман jе написан као свjедочење, по истинитом догађаjу и добитник jе специjалног признања Академиjе “Иво Андрић”. За кратко вриjеме из штампе jе изашло његово jеданаесто издање. Организатори ове промоциjе су Удружење писаца “Поета” и Српска православна црква Сребреница. Промоциjа романа планирана jе за 11.00 часова.   Извор:    Везане виjести: ПРОМОВИСАН РОМАН “СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО” – Jadovno … Промоциjа књига: “ВУЧЈЕ СРЦЕ” и “СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО … Како у Немцу куца срце Србина са Косова – Jadovno 1941.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта каже да jе неприjатно изненађен одлуком Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) да подржи кандидатуру предсjедника Хрватског фудбалског савеза Давора Шукера за чланство у Извршном комитету Европске фудбалске униjе. “Шукер jе човjек коjи сматра да усташе на челу са Антом Павелићем нису злочинци коjи су за вриjеме Независне Државе Хрватске извршили геноцид над Србима, Ромима и Јевреjима, већ ослободиоци и борци за интересе хрватског народа”, навео jе Линта у саопштењу. Такав човjек, истиче Линта, не може бити добродошао у Србиjи и не заслужуjе подршку Фудбалског савеза Србиjе све док подржава усташку идеологиjу и док сматра да Хрватска треба да буде прва репрезентациjа коjа ће одиграти фудбалску

Дворска црква на Ћипуру коjу jе подигао кнез Никола на остацима манастира Рођења Пресвете Богородице Како jе и обећао, Иван Црноjевић jе 1484. године на Цетињу подигао манастир и посветио га рођењу Пресвете Богородице. Исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић сма­тра да jе па­дом Ска­дра у ру­ке Ту­ра­ка 1479. го­ди­не от­по­че­ла алба­ни­за­ци­jа овог про­сто­ра и исла­ми­за­ци­jа та­мо­шњег пра­во­слав­ног и ри­мо­ка­то­лич­ког становни­штва. Они су, ина­че, до та­да чи­ни­ли пре­те­жан дио ста­нов­ни­штва Ска­дра и око­ли­не. – Иван Цр­но­jе­вић jе пред на­jе­здом Ту­ра­ка – ве­ли Ву­кић – из­бjе­гао и скло­нио се у Ве­не­ци­jи, али су Мле­ци од­би­ли да га воj­но по­мог­ну ка­ко би на­ста­вио от­пор и рат са Тур­ци­ма. Он­да се де­си­ла jед­на нео­бич­на, чу­де­сна ствар