Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Ispunio zavjet Bogorodici

Datum objave: petak, 13 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Dvorska crkva na Ćipuru koju je podigao knez Nikola na ostacima manastira Rođenja Presvete Bogorodice

Dvorska crkva na Ćipuru koju je podigao knez Nikola na ostacima manastira Rođenja Presvete Bogorodice


Kako je i obećao, Ivan Crnojević je 1484. godine na Cetinju podigao manastir i posvetio ga rođenju Presvete Bogorodice.

Isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić sma­tra da je pa­dom Ska­dra u ru­ke Tu­ra­ka 1479. go­di­ne ot­po­če­la alba­ni­za­ci­ja ovog pro­sto­ra i isla­mi­za­ci­ja ta­mo­šnjeg pra­vo­slav­nog i ri­mo­ka­to­lič­kog stanovni­štva. Oni su, ina­če, do ta­da či­ni­li pre­te­žan dio sta­nov­ni­štva Ska­dra i oko­li­ne.

– Ivan Cr­no­je­vić je pred na­je­zdom Tu­ra­ka – ve­li Vu­kić – iz­bje­gao i sklo­nio se u Ve­ne­ci­ji, ali su Mle­ci od­bi­li da ga voj­no po­mog­nu ka­ko bi na­sta­vio ot­por i rat sa Tur­ci­ma. On­da se de­si­la jed­na neo­bič­na, ču­de­sna stvar u isto­ri­ji, ko­ju je Ivan Cr­no­je­vić op­šir­no opi­sao u uvod­nom slo­vu osni­vač­ke po­ve­lje Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, od 4. ja­nu­a­ra 1485. go­di­ne.

Na­i­me, ka­ko pri­po­vi­je­da Ivan Cr­no­je­vić, on je to­kom svog iz­gnan­stva u Ve­ne­ci­ji, jed­nog da­na po­sje­tio i ka­to­lič­ko sve­to mje­sto Lo­re­to kod An­ko­ne. U ta­mo­šnjoj ka­to­lič­koj ka­te­dra­li Sve­te Bo­go­ro­di­ce ču­vao se i ne­ru­ko­tvo­re­ni obraz Maj­ke Bož­je, ubrus na ko­jem je bio lik Sve­te Bo­go­ro­di­ce pred ko­jim su se de­ša­va­la ču­de­sa is­cje­lje­nja. Ovu re­li­kvi­ju su, ina­če, Mle­ča­ni opljač­ka­li ka­da su 1204. go­di­ne za­u­ze­li Ca­ri­grad. Pa­dom Ca­ri­gra­da u ru­ke kr­sta­ša u Če­tvr­tom kr­sta­škom ra­tu mno­ge re­li­kvi­je su, kao i ova, opljač­ka­ne i od­ne­se­ne na Za­pad. Pri­mje­ra ra­di, u ka­to­lič­koj ka­te­dra­li u Tri­je­ru i da­nas se ču­va­ju mo­šti sve­tog apo­sto­la, je­van­đe­li­ste Ma­te­ja, ko­je su do 1204. ču­va­ne u Ca­ri­gra­du. Isto ta­ko u ka­te­dra­li u ita­li­jan­skom pri­mor­skom gra­du Amal­fi ču­va­ju se mo­šti sve­tog An­dri­je pr­vo­zva­nog, Hri­sto­vog apo­sto­la, ko­je su ta­ko­đe do 1204. go­di­ne ču­va­ne u Ca­ri­gra­du i ta­ko da­lje.

Ka­ko pri­po­vi­je­da Ivan Cr­no­je­vić u svo­joj po­ve­lji, on je u ka­te­dra­li u Lo­re­tu pao pred li­kom Maj­ke Bož­je i za­vje­to­vao joj se da će po­di­ći ma­na­stir po­sve­ćen nje­nom ro­đe­nju ako mu po­mog­ne da se vra­ti u svo­ju ze­mlju i oslo­bo­di je od za­vo­je­va­ča. Ma­lo po­tom, Ivan Cr­no­je­vić je uspio da se jed­nom du­bro­vač­kom ga­li­jom, po sve­mu su­de­ći mi­mo zna­nja Mle­ča­na, pre­ba­ci u Du­brov­nik, a oda­tle je oti­šao na te­ren Gor­nje Ze­te, od­no­sno pro­stor sa­da­šnje ta­ko­zva­ne sta­re Cr­ne Go­re, gdje je uz po­moć na­ro­da i lo­kal­ne vla­ste­le orga­ni­zo­vao usta­nak pro­tiv Tu­ra­ka i uspio da istje­ra ma­lo­broj­ne tur­ske tru­pe sa tog pro­sto­ra.

Ivan Cr­no­je­vić je 1482. go­di­ne do­šao na pod­lov­ćen­ski Do­lac – ta­ko se ta­da zva­lo Ce­tinj­sko po­lje, i tu po­di­gao se­bi dvor, po sve­mu su­de­ći na mje­stu gdje se sa­da na­la­zi Ce­tinj­ski manastir. Dvi­je go­di­ne ka­sni­je, 1484, on će na lo­ka­li­te­tu Ći­pur, ne­da­le­ko od svog dvor­ca, podi­ći ma­na­stir i po­sve­ti­ti ga Ro­đe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. Ta­ko je is­pu­nio svoj za­vjet…

Pre­drag Vu­kić ka­že da ne­ma do­ku­me­na­ta i da se ne zna tač­no ka­ko je te­kla grad­nja ma­na­sti­ra, od­no­sno da se sa­mo u du­bro­vač­kom ar­hi­vu ču­va je­dan akt iz 1483. go­di­ne u ko­jem sto­ji da su Dubrov­ča­ni is­po­ru­či­li Iva­nu Cr­no­je­vi­ću oko 2.000 ti­ga­la za grad­nju ma­na­sti­ra i manastirskih ko­na­ka. Uz to su, po sve­mu su­de­ći, i u sa­moj grad­nji ma­na­sti­ra uče­stvo­va­li poznati, vje­šti du­bro­vač­ki kle­sa­ri.

Od star­ca Mi­li­je do knja­za Da­ni­la

Od­lu­ka Stan­ka Cr­no­je­vi­ća da se po­tur­či in­spi­ri­sa­la je vi­je­ko­vi­ma mno­ge stva­ra­o­ce. Vuk Karadžić je od Star­ca Mi­li­je za­pi­sao jed­nu od naj­ljep­ših ep­skih pje­sa­ma „Že­nid­bu Mak­si­ma Cr­no­je­vi­ća“, ko­ja u osno­vi ima „pri­ču“ o sred­njem si­nu Iva­na Cr­no­je­vi­ća. Si­ma Mi­lu­ti­no­vić – Sa­raj­li­ja će od Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog za­pi­sa­ti pe­smu „Si­no­vi Ivan­be­go­vi“ ko­ju će po­tom i Nje­goš uni­je­ti u svo­ju an­to­lo­gi­ju „Ogle­da­lo srp­sko“. Nje­goš se i sam „iz­ja­snio“ o Crnojevićevom či­nu u svom naj­po­zna­ti­jem dje­lu „Gor­ski vi­je­nac“ a knjaz, od­no­sno kralj Ni­ko­la će Cr­no­je­vi­ću po­sve­ti­ti svo­je naj­bo­lje dje­lo – „Bal­kan­sku ca­ri­cu“.

Po­tom­ci Cr­no­je­vi­ća u Ita­li­ji

Po­tom­ci Đu­ra­đa Cr­no­je­vi­ća ko­ji su osta­li da ži­ve u Ve­ne­ci­ji spo­mi­nju se – ka­že Pre­drag Vukić – sve ne­gdje do po­lo­vi­ne 17. vi­je­ka, ka­da im se gu­bi sva­ki po­men, ta­ko da se ne zna da li su oni pro­mi­je­ni­li pre­zi­me ili se taj ogra­nak ove di­na­stič­ke lo­ze jed­no­stav­no bi­o­lo­ški ugasio.
Sju­tra: GU­TEM­BER­GO­VO „ČU­DO“ NA OBO­DU

 

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top