Ispunio zavjet Bogorodici

Dvorska crkva na Ćipuru koju je podigao knez Nikola na ostacima manastira Rođenja Presvete Bogorodice

Kako je i obećao, Ivan Crnojević je 1484. godine na Cetinju podigao manastir i posvetio ga rođenju Presvete Bogorodice.

Isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić sma­tra da je pa­dom Ska­dra u ru­ke Tu­ra­ka 1479. go­di­ne ot­po­če­la alba­ni­za­ci­ja ovog pro­sto­ra i isla­mi­za­ci­ja ta­mo­šnjeg pra­vo­slav­nog i ri­mo­ka­to­lič­kog stanovni­štva. Oni su, ina­če, do ta­da či­ni­li pre­te­žan dio sta­nov­ni­štva Ska­dra i oko­li­ne.

– Ivan Cr­no­je­vić je pred na­je­zdom Tu­ra­ka – ve­li Vu­kić – iz­bje­gao i sklo­nio se u Ve­ne­ci­ji, ali su Mle­ci od­bi­li da ga voj­no po­mog­nu ka­ko bi na­sta­vio ot­por i rat sa Tur­ci­ma. On­da se de­si­la jed­na neo­bič­na, ču­de­sna stvar u isto­ri­ji, ko­ju je Ivan Cr­no­je­vić op­šir­no opi­sao u uvod­nom slo­vu osni­vač­ke po­ve­lje Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, od 4. ja­nu­a­ra 1485. go­di­ne.

Na­i­me, ka­ko pri­po­vi­je­da Ivan Cr­no­je­vić, on je to­kom svog iz­gnan­stva u Ve­ne­ci­ji, jed­nog da­na po­sje­tio i ka­to­lič­ko sve­to mje­sto Lo­re­to kod An­ko­ne. U ta­mo­šnjoj ka­to­lič­koj ka­te­dra­li Sve­te Bo­go­ro­di­ce ču­vao se i ne­ru­ko­tvo­re­ni obraz Maj­ke Bož­je, ubrus na ko­jem je bio lik Sve­te Bo­go­ro­di­ce pred ko­jim su se de­ša­va­la ču­de­sa is­cje­lje­nja. Ovu re­li­kvi­ju su, ina­če, Mle­ča­ni opljač­ka­li ka­da su 1204. go­di­ne za­u­ze­li Ca­ri­grad. Pa­dom Ca­ri­gra­da u ru­ke kr­sta­ša u Če­tvr­tom kr­sta­škom ra­tu mno­ge re­li­kvi­je su, kao i ova, opljač­ka­ne i od­ne­se­ne na Za­pad. Pri­mje­ra ra­di, u ka­to­lič­koj ka­te­dra­li u Tri­je­ru i da­nas se ču­va­ju mo­šti sve­tog apo­sto­la, je­van­đe­li­ste Ma­te­ja, ko­je su do 1204. ču­va­ne u Ca­ri­gra­du. Isto ta­ko u ka­te­dra­li u ita­li­jan­skom pri­mor­skom gra­du Amal­fi ču­va­ju se mo­šti sve­tog An­dri­je pr­vo­zva­nog, Hri­sto­vog apo­sto­la, ko­je su ta­ko­đe do 1204. go­di­ne ču­va­ne u Ca­ri­gra­du i ta­ko da­lje.

Ka­ko pri­po­vi­je­da Ivan Cr­no­je­vić u svo­joj po­ve­lji, on je u ka­te­dra­li u Lo­re­tu pao pred li­kom Maj­ke Bož­je i za­vje­to­vao joj se da će po­di­ći ma­na­stir po­sve­ćen nje­nom ro­đe­nju ako mu po­mog­ne da se vra­ti u svo­ju ze­mlju i oslo­bo­di je od za­vo­je­va­ča. Ma­lo po­tom, Ivan Cr­no­je­vić je uspio da se jed­nom du­bro­vač­kom ga­li­jom, po sve­mu su­de­ći mi­mo zna­nja Mle­ča­na, pre­ba­ci u Du­brov­nik, a oda­tle je oti­šao na te­ren Gor­nje Ze­te, od­no­sno pro­stor sa­da­šnje ta­ko­zva­ne sta­re Cr­ne Go­re, gdje je uz po­moć na­ro­da i lo­kal­ne vla­ste­le orga­ni­zo­vao usta­nak pro­tiv Tu­ra­ka i uspio da istje­ra ma­lo­broj­ne tur­ske tru­pe sa tog pro­sto­ra.

Ivan Cr­no­je­vić je 1482. go­di­ne do­šao na pod­lov­ćen­ski Do­lac – ta­ko se ta­da zva­lo Ce­tinj­sko po­lje, i tu po­di­gao se­bi dvor, po sve­mu su­de­ći na mje­stu gdje se sa­da na­la­zi Ce­tinj­ski manastir. Dvi­je go­di­ne ka­sni­je, 1484, on će na lo­ka­li­te­tu Ći­pur, ne­da­le­ko od svog dvor­ca, podi­ći ma­na­stir i po­sve­ti­ti ga Ro­đe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. Ta­ko je is­pu­nio svoj za­vjet…

Pre­drag Vu­kić ka­že da ne­ma do­ku­me­na­ta i da se ne zna tač­no ka­ko je te­kla grad­nja ma­na­sti­ra, od­no­sno da se sa­mo u du­bro­vač­kom ar­hi­vu ču­va je­dan akt iz 1483. go­di­ne u ko­jem sto­ji da su Dubrov­ča­ni is­po­ru­či­li Iva­nu Cr­no­je­vi­ću oko 2.000 ti­ga­la za grad­nju ma­na­sti­ra i manastirskih ko­na­ka. Uz to su, po sve­mu su­de­ći, i u sa­moj grad­nji ma­na­sti­ra uče­stvo­va­li poznati, vje­šti du­bro­vač­ki kle­sa­ri.

Od star­ca Mi­li­je do knja­za Da­ni­la

Od­lu­ka Stan­ka Cr­no­je­vi­ća da se po­tur­či in­spi­ri­sa­la je vi­je­ko­vi­ma mno­ge stva­ra­o­ce. Vuk Karadžić je od Star­ca Mi­li­je za­pi­sao jed­nu od naj­ljep­ših ep­skih pje­sa­ma „Že­nid­bu Mak­si­ma Cr­no­je­vi­ća“, ko­ja u osno­vi ima „pri­ču“ o sred­njem si­nu Iva­na Cr­no­je­vi­ća. Si­ma Mi­lu­ti­no­vić – Sa­raj­li­ja će od Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog za­pi­sa­ti pe­smu „Si­no­vi Ivan­be­go­vi“ ko­ju će po­tom i Nje­goš uni­je­ti u svo­ju an­to­lo­gi­ju „Ogle­da­lo srp­sko“. Nje­goš se i sam „iz­ja­snio“ o Crnojevićevom či­nu u svom naj­po­zna­ti­jem dje­lu „Gor­ski vi­je­nac“ a knjaz, od­no­sno kralj Ni­ko­la će Cr­no­je­vi­ću po­sve­ti­ti svo­je naj­bo­lje dje­lo – „Bal­kan­sku ca­ri­cu“.

Po­tom­ci Cr­no­je­vi­ća u Ita­li­ji

Po­tom­ci Đu­ra­đa Cr­no­je­vi­ća ko­ji su osta­li da ži­ve u Ve­ne­ci­ji spo­mi­nju se – ka­že Pre­drag Vukić – sve ne­gdje do po­lo­vi­ne 17. vi­je­ka, ka­da im se gu­bi sva­ki po­men, ta­ko da se ne zna da li su oni pro­mi­je­ni­li pre­zi­me ili se taj ogra­nak ove di­na­stič­ke lo­ze jed­no­stav­no bi­o­lo­ški ugasio.
Sju­tra: GU­TEM­BER­GO­VO „ČU­DO“ NA OBO­DU

Izvor: Dan

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV