Вратио се вjери предака – новокрштени Станко Црноjевић Махмут Бушатлиjа: „Наjвећа трагедиjа за босанске муслимане jе то што jе формирана посебна муслиманска нациjа и што су они на таj начин удаљени од српског националног кориjена”. Погибиjа Махмут – паше Бушатлиjе и његови тешких порази на Мартинићима и Крусима у љето и jесен 1896. године, означили су почетак краjа династиjе Бушатлиjа. Показало се, наиме, да jе погибиjа Махмут-паше на Крусима одговарала и самом султану и централноj турскоj власти од коjе се он био одмeтнуо и коjоj jе био неприjатељ. Тачниjе, његовоj погибиjи су се порадовали и Црногорци и Турци, а наравно и Млечани, пошто jе угрожавао и њихову териториjу. – Он

Томислав Караџић и Давор Шукер Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оцjенио jе као скандалозну одлуку Одбора за хитна питања Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) да неће jавно изниjети став о кандидатури предсjедника Фудбалског савеза Хрватске Давора Шукера у Извршни комитет Европске фудбалске организациjе (УЕФА). Линта упозорава да jавност има право да зна да ли jе руководство ФСС-а остало при ставу да подржи човjека коjи jе своjим проусташким изjавама и поступцима у више наврата увриjедио српски, ромски и jевреjски народ, а посебно стотине хиљада жртава злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ). “Поставља се питање зашто се Одбор за хитна питања ФСС сада позива на препоруку надлежних из УЕФА да се

Црногорци, Срби уопште, од доласка Турака наовамо много више су ратовали и крварили у борбама са браћом, односно исламизираним сународницима, него са етнички чистим Турцима. Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­jе твр­ди да jе са гла­вом Мах­мут-па­ше, иако jе био ве­ли­ки крв­ник цр­но­гор­ски, по­сту­пље­но та­ко ка­ко jе по­сту­пље­но по из­ри­чи­тоj на­ред­би Пе­тра Првог Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, од­но­сно Све­то­га Пе­тра Це­тињ­ског, ко­jи jе, кад су му по­сли­jе бо­jа на Кру­си­ма до­ни­jе­ли па­ши­ну гла­ву, ре­као: „Ка­да би они ко­jи су у овом ду­ња­лу­ку, зна­ли чи­jа jе ово гла­ва, мно­ги би за­ри­дао и у цр­но се обукао”, а он­да за­по­ви­jе­дио Цр­но­гор­ци­ма да, под ње­го­вим про­клет­ством, ту гла­ву чу­ва­jу и да се ни­ко не усу­ди да jе скр­на­ви.

Москва — Иако брз у осуди руских воjних маневара, НАТО спроводи воjне вежбе широких размера у балтичким државама и ствара “линиjу воjника” широм источне Европе. САД демантуjе да jе реч о дуплом стандарду, али подаци и транскрипти говоре другачиjе, наводи “Раша тудеj”. Хиљаде америчких воjника и на стотине тенкова ушло jе у Естониjу, Летониjу и Литваниjу у протекла два месеца у склопу операциjе назване “Атлантска решеност”. У фебруару 140 НАТО возила и 1.400 воjника прошло jе кроз Нарву, тек 300 метара од руске границе. “Када повежете државе, готово да постоjи линиjа америчких воjника”, изjавио jе 2. марта пуковник Маjкл Фостер из вадухопловне бригаде 173 за “Дифенс њуз”. Америчке снаге раниjе

Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша Кад jе схватио да не може умаћи гониоцима, паша jе почео да вади из џепа дукате и баца их по путу иза себе, надаjући се да ће их тако преварити и умаћи им… До су­да­ра дви­jе до ис­тре­бље­ња за­кр­вље­не воj­ске до­шло jе 3. ок­то­бра 1796. го­ди­не у Кру­си­ма, се­лу из­над ље­шко­пољ­ске рав­ни­це. Цр­но­го­рци су за­по­сjе­ли окол­не ви­со­ве Бу­сов­ник, Ке­цан, Варин врх, Пjе­ши­вац и дру­ге, а Тур­ци су на­сту­па­ли уз ка­ме­ни­те па­ди­не пре­ма Кру­си­ма, очиглед­но увjе­ре­ни да ће се њи­хо­ви про­тив­ни­ци раз­бjе­жа­ти кад ви­де ка­ква си­ла иде на њих. Цр­но­гор­ци су им, ме­ђу­тим, при­ре­ди­ли ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње.

Тито и Колинда Предсjедник Хрватске Колинда Грабар Китаровић одлуком о уклањању Титове бисте из предсjедничке канцелариjе одрекла се антифашистичке борбе хрватског народа, рекао jе предсjедник Савеза антифашистичких бораца Хрватске Фрањо Хабулин. Из овог савеза истичу да су због тога одбили покровитељство Китаровићеве на обиљежавању 70 година од побjеде над нацизмом и фашизмом. Хабулин jе затражио од Китаровићева одговор коjу поруку шаље њено прећуткивање антифашизма и уклањање Титове бисте из канцелариjе. “Да ли су сљедећи коjе ће уклонити сами антифашисти и декларациjа о антифашизму?”, упитао jе Хабулин на конференциjи за новинаре. Из Савеза подсjећаjу да се ове године обиљежава 70 година од побjеде над нацизмом и фашизмом у Другом свjетском рату,

Соколска забава Савез Сокола Краљевине Југославиjе радио jе на подстицању веза међу словенским народима и очувању народне ношње. У томе jе сарађивао са родољубивим друштвима (Колом Српских Сестара, Добротворним задругама Српкиња, Јадранском стражом, … ).  Друштва су путем Словенских балова и плесова  настоjала да народна ношња буде прихваћена од jавности. У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало jе 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио jе присутне и одржао говор о

НАТО бомбардуjе цивилне циљеве по Београду 1999. године Воjници НАТО убудуће би требало да имаjу слободан транзит кроз Србиjу, да користе српску воjну инфраструктуру и буду “заштићени” посебним статусом док бораве на териториjи Србиjе, пишу “Вечерње новости”. Ово jе само jедна од ставки коjе се Србиjа обавезала Индивидуалним партнерским акционим планом (ИПАП), чиjе су ступање на снагу приjе два дана у Бриселу озваничили министар спољних послова Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић. План ИПАП подразумиjева и потписивање такозваног СОФА споразума, коjи Србиjа већ има са САД и са чланицама НАТО, коjим се регулише прелазак границе и ниво имунитета за припаднике НАТО док пролазе кроз Србиjу или бораве у њоj,

Петар Први jе молио Махмут-пашу да се окани Црне Горе и не воjшти на сиротињу, али му jе и поручио да ће се од његове „силе и напасти бранити докле иjедан од нас тече…” У jед­ном пи­сму ко­jе jе тих да­на упу­тио Мах­мут-па­ши Бу­ша­тли­jи, вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви га по­зи­ва да се ока­ни цр­но­гор­ске и бр­ђан­ске си­ро­ти­ње „али ако не­ћеш, хва­ла да jе Бо­гу, а ми ће­мо се од тво­jе си­ле и на­па­сти бра­ни­ти до­кле иjе­дан од нас те­че”, по­ру­чу­jе му по­пу­лар­ни и ве­о­ма утицаjни вла­ди­ка пред чи­jим ауто­ри­те­том и угле­дом jе не­ста­jао вjе­ко­ви­ма при­сут­ни сепаратизам у бр­ђан­ским пле­ме­ни­ма. Беч­ки иза­сла­ник Ву­ка­со­вић jе у ме­ђу­вре­ме­ну већ био по­бjе­гао из Цр­не Го­ре

Споменик побjедницима битке на Крусима Петар Први: „Нема тога блага на свиjету, нити ће га бити, за коjе бих крв мога народа продао, а своj образ пред свиjетом оцрнио…” Озло­jе­ђе­ни и на­зло­бр­зи ска­дар­ски сил­ник се, на­рав­но, ни­jе мо­гао по­ми­ри­ти са те­шким по­ра­зом у Бjе­ло­па­вли­ћи­ма. Уви­ђа­jу­ћи да jе за таj по­раз, за то што ни­jе успио да по­ха­ра Бjе­ло­па­вли­ће и Пи­пе­ре, наj­за­слу­жни­jи вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви Пе­тро­вић Ње­гош, Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа ни­jе саче­као чак ни да се из­ви­да и да му за­до­би­jе­на ра­на у Мар­ти­ни­ћи­ма за­ци­jе­ли, већ jе са jош већом си­лом (ње­го­ва ор­ди­jа jе овог пу­та, из­гле­да, бро­jи­ла 23.000 воj­ни­ка, ма­да има из­во­ра ко­jи на­во­де и свих 30.000) по­но­во кре­нуо, овог пу­та

Тито и Колинда Према одлуци предсjедника Хрватске Колинде Грабар- Китаровић, умjетничка дjела и остали артефакти заоставштине Јосипа и Јованке Броз из некадашње Виле “Загорjе” биће предата на коришћење Музеjима Хрватског Загорjа, саопштено jе из кабинета предсjедника Хрватске. Међу више од стотину дjела су и бисте Јосипа Броза, од коjих jедна аутора Антуна Аугустинчића и друга гипсана, те два портрета – уља на платну Марина Тартаглие и Омера Муjаџића. Китаровићева jе jуче у Њемачкоj рекла да jе Тито био диктатор, те да ће Титова биста као умjетничко дjело, бити смjештена на прикладно мjесто, пишу хрватски медиjи. Она jе и раниjе наjавила да ће уклонити Титову бисту из кабинета предсjедника у коjем

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта позвао jе данас предсjедника Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) Ивана Ћурковића да се заложи за повлачење подршке предсjеднику Хрватског фудбалског савеза Давору Шукеру коjи се кандидовао за чланство у Извршном комитету Европске фудбалске униjе (УЕФА). “Главни разлог jесте чињеница да Давор Шукер данима упорно одбиjа да jавно осуди усташки режим, своjу посjету гробу (усташком поглавинку) Анти Павелићу, жељу да Хрватска одигра прву утакмицу са екипом (самопроглашеног) Косова, и да се извини жртвама злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ), jер их jе у више наврата увредио”, навео jе Линта. Он предлаже да ФСС хитно сазове сjедницу Извршног одбора на коjоj ће дониjети одлуку о повлачењу

Савезни суд у Шваjцарскоj одбацио jе жалбу хрватског фудбалера Јосипа Шимунића на пресуду Међународног спортског арбитражног суда (ЦАС) у Лозани коjом jе кажњен због усташког скандирања “За дом спремни”. Савезни суд у Лозани jе Шимунићу потврдио претходно изречену казну од 10 утакмица забране играња за хрватску репрезентациjу и 30.000 шваjцарских франака, обjавили су шваjцарски медиjи. Шимунић jе кажњен jер jе послиjе побjеде Храватске против Исланда у баражу за Свjетско првенство, у новембру 2013. године, на стадиону Максимир у Загребу повео усташко скандирање “За дом спремни”. Међународна фудбалска организациjа (ФИФА) изрекла jе Шимунићу суспензиjу од 10 утакмица, због чега ниjе играо на Свjетском првенству у Бразилу. Хрватски репрезентативац се на одлуку

Спомен комплекс у Горњим Мартинићима Махмут-паша jе 1796. године предузео поход на Бjелопавлиће и Пипере, али се овог пута преварио потциjенивши слогу коjу jе у Црноj Гори у међувремену постигао Свети Петар Цетињски. Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа jе, што jе ма­ње по­зна­то, био од­мет­ник од цен­трал­не тур­ске вла­сти – ве­ли да­ље исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. – Тач­ни­jе, он би по­вре­ме­но, кад би про­ци­jе­нио да мо­ра и да од то­га има ко­ри­сти, ли­це­мjер­но при­зна­вао сул­та­на, а он­да би се по­но­во од­ме­тао и ра­дио по сво­ме… По­зна­то jе да jе ца­ри­град­ска Пор­та три пу­та сла­ла ка­зне­не екс­пе­ди­ци­jе на Ска­дар и непослушног Бу­ша­тли­jу, али jе Мах­мут-па­ша сва­ки пут у тим су­ко­би­ма из­ла­зио као по­бjед­ник и екс­пе­ди­ци­jе