fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Паша се уздао у силу, Свети Петар у слогу

Pogled_na_Bjelopavlice_i_selo_Martinice_sa_kapije_spuske_tvrdave-8a9aa01fПетар Први jе молио Махмут-пашу да се окани Црне Горе и не воjшти на сиротињу, али му jе и поручио да ће се од његове „силе и напасти бранити докле иjедан од нас тече…”

У jед­ном пи­сму ко­jе jе тих да­на упу­тио Мах­мут-па­ши Бу­ша­тли­jи, вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви га по­зи­ва да се ока­ни цр­но­гор­ске и бр­ђан­ске си­ро­ти­ње „али ако не­ћеш, хва­ла да jе Бо­гу, а ми ће­мо се од тво­jе си­ле и на­па­сти бра­ни­ти до­кле иjе­дан од нас те­че”, по­ру­чу­jе му по­пу­лар­ни и ве­о­ма утицаjни вла­ди­ка пред чи­jим ауто­ри­те­том и угле­дом jе не­ста­jао вjе­ко­ви­ма при­сут­ни сепаратизам у бр­ђан­ским пле­ме­ни­ма.

Беч­ки иза­сла­ник Ву­ка­со­вић jе у ме­ђу­вре­ме­ну већ био по­бjе­гао из Цр­не Го­ре jер су ње­го­ви сукоби и не­спо­ра­зу­ми са Вла­ди­ком кул­ми­ни­ра­ли. У та­квоj си­ту­а­ци­jи вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви у Беч ша­ље сво­jе иза­сла­ни­ке и тра­жи по­моћ. Но­ви аустриj­ски цар Ле­о­полд Дру­ги му од­мах ша­ље 31.725 ки­ло­гра­ма ба­ру­та, 63.609 ки­ло­гра­ма оло­ва, 137.000 кре­ме­на, од­го­ва­ра­jу­ћу ко­ли­чи­ну папи­ра за фи­ше­ке, два то­па са ла­фе­ти­ма, чак и 300 ду­ка­та тро­шка за пре­нос те џе­ба­не из Котора на Це­ти­ње.

Охрабрен та­квом по­др­шком, Пе­тар Пр­ви jе од­мах мо­би­ли­сао око 5.000 Ка­ту­ња­на, Ље­шња­на и Ри­jе­ча­на и пред њи­ма, по­чет­ком jу­ла 1796. го­ди­не, кре­нуо у по­моћ Пи­пе­ри­ма и Бjе­ло­па­вли­ћи­ма ко­jи су има­ли око 2.000 љу­ди под оруж­jем.

Већ jе ре­че­но ка­ко се таj по­ход окон­чао, да jе тур­ски ко­ло­во­ђа Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа, са тешком ра­ном на гру­ди­ма jе­два из­нио жи­ву гла­ву и спа­сио се у обли­жњоj тур­скоj спу­шкоj тврђави. То га ипак ни­jе опа­ме­ти­ло већ jе од­мах по­чео да при­пре­ма но­ви по­ход, али ни цетињски вла­ди­ка ни­jе дан­гу­био. Успио jе да за крат­ко вро­jе­ме jош сна­жни­jе об­jе­ди­ни сва црногор­ска пле­ме­на, а сем Пи­пе­ра и Бjе­ло­па­вли­ћа, под ње­гов бар­jак су jед­но­ду­шно ста­ла и сва дру­га бр­ђан­ска пле­ме­на. Овог пу­та их jе ко­нач­но оку­пи­ла и уjе­ди­ни­ла ве­ли­ка опа­сност ко­jа се над­ви­ла над Цр­ном Го­ром и вла­ди­ка jе успио да за крат­ко ври­jе­ме ор­га­ни­зу­jе и оку­пи дво­стру­ко броj­ни­jу од­бра­ну од оне на Мар­ти­ни­ћи­ма – тач­но 6.590 воj­ни­ка, ко­jе jе бла­го­сло­вио овим риjечима:

„Да­нас са ра­до­сним чув­ством оче­ку­jе наш ми­ли род ва­ше ви­те­шке под­ви­ге ви­jен­цем по­бjе­де овjен­ча­не чу­ти, а по­том да ви до­стоj­не пjе­сме спjе­ва­jу и ви­jен­це сла­ве пле­ту…”

– Мах­мут-па­ша jе сво­jу за­стра­шу­jу­ћу ор­ди­jу уло­го­рио до­ље у ље­шко­пољ­скоj рав­ни­ци, на просто­ру да­на­шњег се­ла Бе­ри и пла­ни­рао jе по све­му су­де­ћи да ода­тле ову­да пре­ко Кру­са, Дра­же­ви­не, Бу­ро­ња, Про­го­но­ви­ћа и Шти­та­ра уда­ри на Це­ти­ње – ка­зу­jе седамдесетпетогодишњи Дра­го Ми­шко­вић из Кру­са – а очи­глед­но jе до­бро знао ове ста­зе и бога­зе по­што му jе то би­ло дру­ги пут да воj­шти на цр­но­гор­ску пре­сто­ни­цу. Иако jе имао да­ле­ко броj­ни­jу воj­ску ни­jе очи­глед­но ра­чу­нао на то да су Цр­но­гор­ци вич­ни­jи овом ка­ме­ну и да они ипак бо­ље по­зна­jу оваj те­рен и бо­ље се сна­ла­зе у овоj бес­пу­ти­ци…

Не­ма бра­та док не ро­ди маj­ка…

На по­чет­ку пjе­сме у ко­jоj jе опjе­вао боj на Кру­си­ма, ха­џи Ра­до­ван Бе­ћи­ро­вић Тре­бjе­шки jе напра­вио jед­ну од наj­љеп­ших, не са­мо стил­ских бра­ву­ра у еп­скоj на­род­ноj по­е­зи­jи не­го и ци­jе­лу ма­лу по­ет­ску, фи­ло­зоф­ску сту­ди­jу о бра­ту, ста­вља­jу­ћи те­жи­шта на вjер­ност и брат­ску љу­бав и алу­ди­ра­jу­ћи, на­рав­но, на сра­мо­ту и из­даj­ство ко­jе jе по­чи­нио Стан­ко Цр­но­jе­вић:
„Не­ма ље­та без Ђур­ђе­ва дан­ка,
Ни­ти бра­та док не ро­ди маj­ка.
Брат jе сун­це што чо­вjе­ка гри­jе,
Брат jе до­бро ко­ме рав­на ни­jе,
Брат jе кри­ла на што чо­вjек ле­ти,
Брат jе са­бља ко­jа бра­та све­ти,
Брат jе до­бро и сло­бо­да ску­па,
Ал’ кад брат­ски ра­ди и по­сту­па.
А брат мо­же да бу­де не­сре­ћа,
Ис­ко­па­ње и про­паст наj­ве­ћа…”

 

Пише: Будо Симоновић

 

Сjу­тра: НИ­ЈЕ ДАО ДА МУ СКР­НА­ВЕ ГЛА­ВУ

 

Извор: Дан

 

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: