Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Paša se uzdao u silu, Sveti Petar u slogu

Datum objave: petak, 20 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Pogled_na_Bjelopavlice_i_selo_Martinice_sa_kapije_spuske_tvrdave-8a9aa01fPetar Prvi je molio Mahmut-pašu da se okani Crne Gore i ne vojšti na sirotinju, ali mu je i poručio da će se od njegove „sile i napasti braniti dokle ijedan od nas teče…”

U jed­nom pi­smu ko­je je tih da­na upu­tio Mah­mut-pa­ši Bu­ša­tli­ji, vla­di­ka Pe­tar Pr­vi ga po­zi­va da se oka­ni cr­no­gor­ske i br­đan­ske si­ro­ti­nje „ali ako ne­ćeš, hva­la da je Bo­gu, a mi će­mo se od tvo­je si­le i na­pa­sti bra­ni­ti do­kle ije­dan od nas te­če”, po­ru­ču­je mu po­pu­lar­ni i ve­o­ma uticajni vla­di­ka pred či­jim auto­ri­te­tom i ugle­dom je ne­sta­jao vje­ko­vi­ma pri­sut­ni separatizam u br­đan­skim ple­me­ni­ma.

Beč­ki iza­sla­nik Vu­ka­so­vić je u me­đu­vre­me­nu već bio po­bje­gao iz Cr­ne Go­re jer su nje­go­vi sukobi i ne­spo­ra­zu­mi sa Vla­di­kom kul­mi­ni­ra­li. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji vla­di­ka Pe­tar Pr­vi u Beč ša­lje svo­je iza­sla­ni­ke i tra­ži po­moć. No­vi austrij­ski car Le­o­pold Dru­gi mu od­mah ša­lje 31.725 ki­lo­gra­ma ba­ru­ta, 63.609 ki­lo­gra­ma olo­va, 137.000 kre­me­na, od­go­va­ra­ju­ću ko­li­či­nu papi­ra za fi­še­ke, dva to­pa sa la­fe­ti­ma, čak i 300 du­ka­ta tro­ška za pre­nos te dže­ba­ne iz Kotora na Ce­ti­nje.

Ohrabren ta­kvom po­dr­škom, Pe­tar Pr­vi je od­mah mo­bi­li­sao oko 5.000 Ka­tu­nja­na, Lje­šnja­na i Ri­je­ča­na i pred nji­ma, po­čet­kom ju­la 1796. go­di­ne, kre­nuo u po­moć Pi­pe­ri­ma i Bje­lo­pa­vli­ći­ma ko­ji su ima­li oko 2.000 lju­di pod oruž­jem.

Već je re­če­no ka­ko se taj po­hod okon­čao, da je tur­ski ko­lo­vo­đa Mah­mut-pa­ša Bu­ša­tli­ja, sa teškom ra­nom na gru­di­ma je­dva iz­nio ži­vu gla­vu i spa­sio se u obli­žnjoj tur­skoj spu­škoj tvrđavi. To ga ipak ni­je opa­me­ti­lo već je od­mah po­čeo da pri­pre­ma no­vi po­hod, ali ni cetinjski vla­di­ka ni­je dan­gu­bio. Uspio je da za krat­ko vro­je­me još sna­žni­je ob­je­di­ni sva crnogor­ska ple­me­na, a sem Pi­pe­ra i Bje­lo­pa­vli­ća, pod nje­gov bar­jak su jed­no­du­šno sta­la i sva dru­ga br­đan­ska ple­me­na. Ovog pu­ta ih je ko­nač­no oku­pi­la i uje­di­ni­la ve­li­ka opa­snost ko­ja se nad­vi­la nad Cr­nom Go­rom i vla­di­ka je uspio da za krat­ko vri­je­me or­ga­ni­zu­je i oku­pi dvo­stru­ko broj­ni­ju od­bra­nu od one na Mar­ti­ni­ći­ma – tač­no 6.590 voj­ni­ka, ko­je je bla­go­slo­vio ovim riječima:

„Da­nas sa ra­do­snim čuv­stvom oče­ku­je naš mi­li rod va­še vi­te­ške pod­vi­ge vi­jen­cem po­bje­de ovjen­ča­ne ču­ti, a po­tom da vi do­stoj­ne pje­sme spje­va­ju i vi­jen­ce sla­ve ple­tu…”

– Mah­mut-pa­ša je svo­ju za­stra­šu­ju­ću or­di­ju ulo­go­rio do­lje u lje­ško­polj­skoj rav­ni­ci, na prosto­ru da­na­šnjeg se­la Be­ri i pla­ni­rao je po sve­mu su­de­ći da oda­tle ovu­da pre­ko Kru­sa, Dra­že­vi­ne, Bu­ro­nja, Pro­go­no­vi­ća i Šti­ta­ra uda­ri na Ce­ti­nje – ka­zu­je sedamdesetpetogodišnji Dra­go Mi­ško­vić iz Kru­sa – a oči­gled­no je do­bro znao ove sta­ze i boga­ze po­što mu je to bi­lo dru­gi put da voj­šti na cr­no­gor­sku pre­sto­ni­cu. Iako je imao da­le­ko broj­ni­ju voj­sku ni­je oči­gled­no ra­ču­nao na to da su Cr­no­gor­ci vič­ni­ji ovom ka­me­nu i da oni ipak bo­lje po­zna­ju ovaj te­ren i bo­lje se sna­la­ze u ovoj bes­pu­ti­ci…

Ne­ma bra­ta dok ne ro­di maj­ka…

Na po­čet­ku pje­sme u ko­joj je opje­vao boj na Kru­si­ma, ha­dži Ra­do­van Be­ći­ro­vić Tre­bje­ški je napra­vio jed­nu od naj­ljep­ših, ne sa­mo stil­skih bra­vu­ra u ep­skoj na­rod­noj po­e­zi­ji ne­go i ci­je­lu ma­lu po­et­sku, fi­lo­zof­sku stu­di­ju o bra­tu, sta­vlja­ju­ći te­ži­šta na vjer­nost i brat­sku lju­bav i alu­di­ra­ju­ći, na­rav­no, na sra­mo­tu i iz­daj­stvo ko­je je po­či­nio Stan­ko Cr­no­je­vić:
„Ne­ma lje­ta bez Đur­đe­va dan­ka,
Ni­ti bra­ta dok ne ro­di maj­ka.
Brat je sun­ce što čo­vje­ka gri­je,
Brat je do­bro ko­me rav­na ni­je,
Brat je kri­la na što čo­vjek le­ti,
Brat je sa­blja ko­ja bra­ta sve­ti,
Brat je do­bro i slo­bo­da sku­pa,
Al’ kad brat­ski ra­di i po­stu­pa.
A brat mo­že da bu­de ne­sre­ća,
Is­ko­pa­nje i pro­past naj­ve­ća…”

 

Piše: Budo Simonović

 

Sju­tra: NI­JE DAO DA MU SKR­NA­VE GLA­VU

 

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top